Pre nego što surovo otpišete najbolju drugaricu "oduvek" samo zato što nema decu, i okrenete se svojim novim najboljim drugaricama, pogledajte koje "tipove" mama treba da izbegavate da vam se život ne bi pretvorio u pakao.

Kada prvi put postanu majke, žene se često osećaju usamljeno i ranjivo. Dobili ste prvu bebu, i na trenutke vam deluje da vi i vaša najbolja drugarica, koja je sticajem okolnosti neudata, nemate više ništa zajedničko, a pojavljuju se neke druge žene u vašem životu, koje su vam odjednom bliske kao da se znate oduvek. One, naravno, takođe imaju decu i to je nešto što vas povezuje.

Ali, pre nego što surovo otpišete najbolju drugaricu "oduvek" i okrenete se svojim novim najboljim drugaricama, pogledajte koje "tipove" mama treba da izbegavate da vam se život ne bi pretvorio u pakao.

Ona koja uvek sve najbolje zna

"Znaš da ne bi trebalo da koristiš te pelene, draga?", "Ne mogu da verujem da je stavljaš da spava na leđima /stomaku"... Da, da, napad "sveznajuće" je na vidiku, a vi tonete u more nesigurnosti i preispitivanja... Njeni metodi su savršeni, ako je poslušate, beba neće imati grčeve, budiće se za podoj tačno kao sat, a vi ćete devojačku liniju vratiti kao od šale - pogledajte samo njen svetao primer...

Prirodno je da u prvim mesecima bebinog života ne pucate od samopouzdanja, i da ste spremni da poslušate dobronamerne savete. Ali, ako vidite da se posle razgovora sa nekom od prijateljica - mama osećate loše i nesposobno, ako se stalno preispitujete da niste nešto pogrešili, sledeći put kad se sretnete veselo odgurajte kolica sa vašom bebom do sledeće klupe u parkiću.

Pasivno - agresivan tip

Njeni metodi su malo suptilniji, ali jednako iritirajući. Ova mama je često i sama veoma nesigurna, ali to vešto krije, a prepoznaćete je po tome što ima stalnu potrebu da se dokazuje, a svako vaše ćaskanje pretvoriće se u takmičenje za najbolju majku.

Čak i bezazlena pitanja kao "Kada se vraćaš na posao" iz njenih usta zvuče kao da će svaki vaš odgovor biti pogrešan. Ta vrsta stresa nije vam potrebna, pa je najjednostavnije da se dobrovoljno povučete iz takmičenja za najbolju majku na svetu, a ovu mamu izbegavate u širokom luku.

Energetski vampir

Lepota prijateljstva je u tome da se nađete jedna drugoj kad imate loš dan. Kad niste spavali od utorka, ili ne stižete da operete kosu danima, niko vas neće bolje razumeti od prijateljice koja i sama ima bebu. Ali, vodite računa, ako se svaki vaš razgovor završi tako što vi tešite nju, čak i kada ste vi ona čiji je problem u tom trenutku gorući, bolje bi bilo da utehu potražite na drugoj strani.

Svoje strpljenje, ljubav, nežnost i podršku čuvajte za vašu bebu i one koje volite, kao i za prave prijatelje, one koji će znati da vam uzvrate razumevanjem onda kad vam je to potrebno.

Sunčica

Super je da imate nekoga ko će vas s vremena na vreme ushićeno podsetiti kako je slatka vaša beba dok spava, ali preterani entuzijazam može biti naporan. Prvi meseci sa bebom su komplikovani, i sigurno ste u nekim trenucima premoreni i na ivici živaca.

Dobra prijateljica će vas pustiti da se "izduvate", a "sunčica" će cvrkutati o tome kako je sve savršeno, čineći da se osećate kao loša majka samo zato što ste - umorni. Takva osoba vam ne treba u blizini, kad se sretnete sledeći put veselo viknite "Zdravo" i požurite u drugi kraj parka.

(MONDO)

Majke su naporne i price o tome kad je ko kakio i piskio, da li je kakila braon ili zuto, jel podrignula, koliko sati je spavala.. u kom polozaju .. jezim se evo vec dok pisem ovo 

Neverovatno je kako se zene promene i kako vecina (cast izuzecima) postanu naporne masine za prepricavanje dogodovstina .. uglavnom je tako, poznajem nekoliko "normalnih" mama koje imaju i druge teme za razgovor osim tih gore navedenih. Uglavnom je neki dogovor i dan danas prisutan medju nas par drugarica - koja postane takva, ove ostale da joj odrze predavanje vrlo iskreno, ne bi li se stvar na vreme popravila ..  za sad uspesno odolevamo iskusenjima... dve su se vec porodile i nisu postale smor-mamice ... hvala bogu 

Imam jednu drugaricu,  koja je mama i skroz je ok. 
A inače mene je strah da ne postanem takva, pa  da me drugarice i uopšte ljudi izbjegavaju. 

Presrecna sam sto se nisam nasla ni u jednoj od ponudjenih kategorija  :mrgreen: mozda zato sto ne idem u park da se druzim sa mamama, vec idemo da se moj sin istrci i igra sa drugom decom.  Takav je i moj stav verovatno, pa mi druge mame ne prilaze.
Ima jos jedna kategorija a to je "moje je dete NAJ". . .  od toga mi se tek . . .  onako, retko.
Nismo sve nakaze, ne brinite :)

 


ne pricam sa drugaricama koje nemaju decu o bebi jedino ako me one startuju sa pitanjima . a to bude najcesce o porodjaju  ...a ja bih to tako da zaboravim 

na igralistu mi se povraca o mamama koje non stop o tome trucaju , pa i bezim .

igrom slucaja sam otila na jedan forum o bebama. tih rospija nema nigde ko sto ih ima tamo 
tamo 3 pametne kolo vode a ostale samo kuckaju smajlice i da da da
naravno ostavila sam par postova cisto da se zna - da postojim i ja ..jbt u stihu 

toliko internet stranica, babica, i lekara postoje gde mozes neprestano da pitas sta te zanima, da iscitas da ne davis druge.

licno, jedva cekam da mi drustvo dodje samo da ne pricam i ne mislim na bebu jer citav dan provedem u razmisljanju koliko je jeloa, kako je kakila, koliko spavala ...ne zelim i sa njima da pricam o tome 

U vreme kad sam imala bebu, mojim drugaricama to nije bilo u planu tako da sam bila jedina maama u društvu.Sve i da sam htela da ih davim, ne bih uspela jer ih to nije zanimalo.Bilo im je zanimljivije da mi otmu dete i švrćkaju po gradu, što je bila velika prednost, jer sam imala više vremena za sebe.
Moja tetka, koja ima dve subspecijalnizacije iz oblasti dečije medicine mi je bila jedini izvor informacija, nikog drugog nisam ni slušala...kasnije, kad su drugarice dobile decu, dolazile su da me pitaju za savet...ali ovako da davim nekog ni krivog ni dužnog...nikad.

Meni sto puta padne na pamet, ako mene to toliko nervira, to prepricavanje decijih dogodovstina i konstantna prica o bebi (ko muskarci kad se skinu iz vojske, pa stalnos lusas o jebenoj vojsci, dodje t ida izvrsis harikiri kikiriki), mozda ne bih bila dobra majka    mozda nesto nije u redu sa mnom   

Ili to prosto samo po sebi dodje i ne postoji priprema za ta stanja .. 

ima perioda kad ti je dete bolesno, tada trazis sva moguca objasnjenja i zelis da cujes kako su drugi prosli ...ili kad rastu zubi, ili grcevi i ostala sranja koja pogadjaju malu decu .
nekad stvarno ne mozes da se otreses tih misli nego si kao drogirana osoba koja trazi fix...ceo dan samo o bolesti razmisljas.
onda nisi za drustvo.
munka moja draga, to je sve tako normalno da je prosto nenormalno 
imaces i ti razne periode , veruj, sama ces se sebi cuditi 

DObro je, umirila si me, ja se ponekad ozbiljno zapitam      Mislim kapiram kad su deca ne daj boze bolesna, pa i roditelji kad su mi bolesni o tome se prica i ja kad sam kilava isto, ali ovo prepricavanje dogodovstina "jao da ti ispricam kako je nocas spavala u desnom uglu krevetica sa obe rukice u vis i onda se okrenula na levu stranu jer je..." ma daj bezi boga ti od mene    ish, sikter 

to je ok prica za parkic, rodjendane, slavlja picke materine 

al' aj' se ti i ja opkladimo  ...prva stvar kad te keva nazove ujutro ce biti : mama da znas kako je slatko spavala u desnom uglu krevetica 
ali to je keva, ona je nas rodila, to je njemo unuce i normalno je da se sa njom takve stvari prepricavaju 

Sandra je u pravu....kad malo bolje razmislim, pa moja kuma je imala bebu u isto vreme kad i ja, ali pošto živi daleko, razglabale smo telefonom, koliko grama je čija beba pojela, vodile debate o pelenama i kašicama..bog te, kako sam to zaboravila...zapravo ni o čemu drugom nismo ni pričale.Valjda zato nisam smarala druge.

biti mama nekad zaista znaci biti i patoloski nastrojen....

sve se otprilike svodi na to...kada se bude u prilici drzati svog klinca u narucje...
onda se,sto je i sasvim normalno,bolje i razumije neprekidna potreba nekih mama da blebecu o kaki i ostalim stvarima vezano za bebu 24 sata dnevno...kazem "bolje razumije" ne i opravdava

prosto...to je zamorno i ne samo za okolinu,vec i za "mamu decenije"....
ogroman je fizicki i mentalni napor sve ono sto se desava sa vama i vasom bebom u samom pocetku....da zene koje se samo i iskljucivo fokusiraju u prici i razmisljanju  na bebu...a pri tom sasvim izgube dodir sa samom sobom i realnoscu oko sebe i nesposobne da i na sekund pomisle na bilo sta,a da nema veze sa usranom pelenom ili neodoljivim osmjehom svog fantasticnog bebarona...
ne samo da djeluju kao misomor na okolinu,vec guraju sebe u potencijalna psihoticna stanja

to je ekstremno iskustvo,sa citavom lepezom prejakih osjecanja...
da je,licno misljenje,vrlo pogubno ako se sebi dozvoli da nemamo ventil u vidu prijatelja sa kojima necete pricati samo o bebi,hobija,potrebe da nesto procitate,vidite....(ne,ne samo casopisi i sajtovi o tome kako odgajati super klinca )...zivjeti i kroz uloge necijeg prijatelja,partnera,kcerke,sestre...neko ko je imao i posao i interesovanja i zivot prije bebe...prosto,probati zivjeti i disati kroz ulogu majke...probati uzimati vazduh izmedju dva naleta neprekidnih euforija,jer stvarno moze cuka da otkaze...

i ne ponasati se kao da smo se samim cinom porodjaja dopingovale na nekoj startnoj poziciji i jurisamo ka cilju gdje ce nas odlikovati za izuzetan doprinos naciji....

a pricati o fantasticnom klincu?

a da,naravno...pricace se citavog zivota tu i tamo...uzgred...i bilo bi dobro kada bi uvijek i povodi bili dobri,ali...sta sad...

prije desetak dana sam " uhvatila" malo telefonskog razgovora svoje mame i neke njene koleginice....
tako je ludacki pretjerivala u prezentovanju mog lika i djela,da me je bilo sramota sto makar 45% ne vjerujem njenoj impresiji same sebe i taman kada sam dobila zelju da se "obracunam" sa njom i njenim vidjenjem stvari...
odlucila sam da bi ipak bilo fer da je pustim da se,tu i tamo, "izivljava" kroz svoju ulogu majke ....

kazem vam...biti majka....nekad jeste cista patologija...

@brano svi mi imamo po neku osobu sa kojom samo o tome razglabamo. ja recimo sa mojom mamom koja je i medicinski radnik . tako da sve nedoumice saspem njoj a ona odgovori : daj molim te ne seri  i onda bla bla bla naucne cinjenice 


@ sesircicu ...kad pogledas malo bolje , sve smo mi patoloski slucajevi. jer so do bola vezane za tu svoju decu . ne moze nam se zameriti . licno, kad sam rodila sina, svoju prvu ljubav, doslo mi da otvorim prozor porodilista i vicem : alooo breee vidite sta sam ja rodila 
kod drugog deteta sam se vec malo stabilizovala.
ali sta ce majka, njeno je dete ljubav na prvi pogled. niko nema ravan, posesivne smo i bolesno pratimo svaki pomak svoga deteta .
svaka cast onima koje su realne u ocenjivanju svoga deteta. ali zivotom garantujem da ne postoji nijedna koja nije kao tvoja majka bar jednom svojoj drugarici velicala svoje dete.
trudim se da ne smaram moju decu kao sto je mene moja mama  i za sada mi ide jako dobro
volim da se druzim i da izlazim i iskreno ne mogu bas stalno da mislim na to koliko su kakili.
trenutno,, posto nemam drugi izbor dolazim na forum
tu se nalupetam maksimalno, ismejem , i onda trk da je hranim, pa opet burek , pa opet trk ...
sve dok ne poraste jos samo malko da je uvalim kevi i odem da se zapijem 

sandra80,

ja sam rekla da  biti majka znaci da si ponekad (jos je i dobro kada je ponekad) patroloski nastrojen,
a posto ja jesam majka...svakako da sam "oplela" prije svega sebe samu.

o tome kako se zena osjeca kada ima svog klinca...e to cu da izbjegnem
znas li zasto?
zato sto je cista patetika,tako...sramota me kako lici na one jeftine razglednice sa dobrim zeljama koje kupujemo o velikim praznicima,a posto ja negdje i nisam verbalni tip na taj nacin...ja se samo samozadovoljno osmjehujem...
kao macka koja je upravo "capnula" debelog kanarinca

bitno je da je fantasticno.
toliko

ma....

cudno je to...nisam zaboravila sta je to sto je mene nerviralo kada sam bila miljama daleko od ideje da se razmnozavam...
i sta sam rekla da sebi nikada necu dozvoliti...

negdje kapiram...sto sam ja zadovoljnija i malo manje u grcu i opsesiji ka svom voljenom i malom bicu...to cu biti i bolja i zadovoljnija mama...samim tim...ni njemu nece biti lose...
ali...hajde da sacekam da poraste,pa neka se pozali ako smije

samo ti opleti.


ovo sam ja shvatila tek kod drugog deteta. kad sam ukapirala da opsesija gusi i mene i moje prvo dete. sva sreca pa sam stala negde oko trece godine i pocela da obracam paznju na neke druge stvari koje mog klinca interesuju. mogu slobodno reci da je vise napredovao u psihickom smislu .


jedna mi stvar nije jasna kod majki iz parkica. pre neki dan gledam po stoti put isti scenario. klinac se igra u pesku a mama trci oko njega sa vlaznim maramicama i non stop mu brise ruke. a dete oko 5 godina, sasvim veliko dete da zna da ne treba stavljati ruke u usta , ako je na to mislila sa tim briskanjem pojma nemam  , uz konstantne komentare kako se isprljao, ne diraj ovo, ne diraj ono, gde ces sada, zasto si seo ...itd...
ne znam jesam li ja poludela ili sta kad ja svome detetu dozvolim da se isprlja kao prase, da donese u patikama peska za omanju zgradu 
sta je u pitanju ? da li se stvarno histericno boje nekih zaraza ili je prosto mrzi da to dete sredjuje i kupa i svaki dan pere ves ?
zasto drzati dete u sterilnom okruzenju ? da li su se informisale o tome da je to prvenstveno nezdravo za dete ? da dete mora da se prlja , mora da bude u dodiru sa bakterijama , da se to ne moze izbeci