Sve vrste kriminala među maloletnicima u porastu, prednjače navijačke grupe

Deca sve češće potežu oružje i ubijaju

Maloletnici su se dosetili da sami naprave eksplozivnu napravu uz pomoć aluminijumske folije i sone kiseline. Ovo eksplozivno sredstvo su postavljali na mesta gde je okupljen veći broj ljudi, u parkove, školska dvorišta i ulice gde je frekventnost prolaznika velika - kaže tužilac Srđana Ivanović

BEOGRAD - Na stranicama crne hronike sve češće se pojavljuju napisi o maloletnicima upletenim u kriminal. Iako su i mediji skloni da o deci pišu uglavnom kada se desi incident, a ređe u pozitivnom kontekstu, brojke pokazuju da je kriminal među maloletnicima u porastu. Broj ubistava i pokušaja ubistava među maloletnicima je trostruko veći. Povećan je broj krivičnih dela sa većim stepenom društvene opasnosti, sa elementima agresije, a u porastu su i dela protiv života i tela, govori statistika maloletničkog odeljenja Okružnog tužilaštva u Beogradu za 2005. godinu.

Tužilac Srđana Ivanović, rukovodilac odeljenja za maloletnike u Okružnom tužilaštvu kaže da su podaci zabrinjavajući, i ističe da statistika tužilaštva daje dosta vernu sliku o krivičnim delima čiji su počinioci maloletnici.

- Podaci govore da je kod mladih izuzetno visok stepen agresivnosti. Trostruko je veći broj privedenih i optuženih maloletnika zbog krivičnih dela ubistva i pokušaja ubistva u odnosu na prethodnu godinu. Karakteristično je da se sukobi dešavaju između grupe maloletnika, čemu uglavnom prethodi verbalni sukob. Ti konflikti su često bazirani na navijačkim strastima i izbijaju usled odbrane navijačkih obeležja. Najčešće korišćeno oružje u slučaju lakih telesnih povreda je nož, a kod teških povreda fizička sila. U 2005. godini bilo je samo jedno planirano ubistvo dok su ostala nastala kao posledica trenutne konfliktne situacije, a neka i iz osvete - kaže za Glas Srđana Ivanović.
      

Statistika

Među svim krivičnim delima protiv života i tela su u 2005. godini zastupljena sa 10 procenata i u odnosu na 2004. su u porastu za 2,3 odsto. Razbojništva i krađe su u padu za 4 procenta. Maloletni počinioci koji potiču iz kompletnih porodica su najbrojniji, čak 62 procenta. Najveći broj dela počine stariji maloletnici čak 64 procenta. U maloletničkom kriminalu ima i onih sa završenom visokom školom 0,40 procenata.
      
   
   

U porastu su i krivična dela u skupini koja izvrši nasilje - tuče. Ipak prednjače razbojništva, razbojničke krađe i teške krađe i njihova zastupljenost u krivičnim delima, gde su maloletni počinioci, je najveća, 72 procenta. U modi je i dalje krađa mobilnih telefona. Krade se novac, ali i sve ostalo što se nađe kod žrtve.

Interesantno je, napominje naša sagovornica kako su se maloletnici dosetili da sami naprave eksplozivnu napravu, uz pomoć aluminijumske folije i sone kiseline.

- Ovo eksplozivno sredstvo su postavljali na mesta gde je okupljen veći broj ljudi, u parkove, školska dvorišta i ulice gde je frekventnost prolaznika velika, što je dovelo do povređivanja prolaznika - kaže ona.

Što se tiče droge, ukupna zastupljenost u svim krivičnim delima je 7,60 odsto, a u porastu je u odnosu na prethodnu godinu za 2 procenta. Srđana Ivanović smatra da je malo učinjeno na zaštiti dece od upotrebe opijata, alkohola i nikotina. Da li se zna da je neki ugostiteljski radnik ili prodavac odgovarao zbog toga što je detetu prodao alkohol ili cigarete - pita ona.

Paradoksalno je što najveći broj dece koja su počinila neko krivično delo potiče iz potpunih porodica, uglavnom radničkih i službeničkih. Slede maloletnici iz porodice sa jednim roditeljem, a na zadnjem mestu su deca bez roditelja. Statistika pokazuje da su to deca koja su redovni učenici srednjih škola, zatim van obrazovnog procesa i na kraju vanredni učenici. Kriminalu su, kao i ranijih godina, skloniji stariji maloletnici.

Srđana Ivanović kaže da preddelinkventna ponašanja počinju veoma rano. Deca do 14 godina kao počinioci krivičnih dela zastupljena su sa 22 procenata, a zakon najčešće krše ili učestvovanjem u tučama, ili nedozvoljenim upravljanjem motornim vozilom. U ovoj priči o kriminalu među maloletnicima ima i devojčica. Jedan nesvakidašnji slučaj dogodio se kada je devojčica nanela lake telesne povrede drugoj devojčici udarivši joj glavu o zid.

Srđana Ivanović napominje da je porodica najvažnija karika u procesu socijalizacije i da je presudna za vraćanje deteta na pravi put. Ona umesto poruke i savet citira Gandija: "Ne gledajte na dete kao na neki dragulj, već se trudite da ono to postane. Deca počinju sa ljubavlju prema roditeljima, posle izvesnog vremena ona im sude. Retko ili nikad im ne praštaju".


Izvor: Glas Javnosti \ Ana Savić

Nije sve u zakonu, ima nešto i u vaspitanju dece

Beograd - Zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica stupio je na snagu od 1. januara ove godine. Zakon je usaglašen sa međunarodnim standardima, ali je pitanje kako će biti primenjivan u našoj sredini.

-Nije sve u Zakonu. Primarno je unaprediti moralne kriterijume. Deca u Srbiji odrastaju u posebnim društvenim, ekonomskim i političkim okolnostima - smatra Srđana Ivanović.
Komentarišući novi zakon o maloletnicima ona kaže da je njegova dobra strana što se javnom tužiocu daje ekskluzivno diskreciono pravo i jedini je koji može da odluči da li će u predkrivičnom postupku procesuirati maloletnika ili se pak odlučiti za uslovljeno odlaganje sankcije. Karakteristika ovog zakona je i primena restorativnih mera, recimo da se maloletnici smeštaju u manje represivne, nezavodske ustanove. Ide se na to da se smeštanje maloletnog počinioca u zavodske ustanove kao što je popravni dom bude krajnja mera.

Takođe o svemu će se pitati i maloletnik i sa njim će se sklapati neka vrsta ugovora ili dogovora. Treba da mu se predoči da on učestvuje u svojoj resocijalizaciji, da se čuje njegov glas i da shvati da od njegovog ponašanja sve zavisi, a da su ostali tu da mu pruže podršku. Međutim, ona kaže da u se u borbi protiv maloletničkog kriminala sudovi ne mogu boriti sami, već da mora postojati lanac koji bi zaokružio brigu o maloletnicima, a u kojem su važne karike i policija i Centri za socijalni rad.

-Ako ne zažive instrumenti koji kontinuirano prate tog maloletnika i uz pomoć kojih treba da shvati nedopuštenost svog ponašanja, preuzme odgovornost i suoči se sa posledicama, nijedan zakon neće zaživeti. Osim toga postoje neki problemi koji su stalno prisutni, a to je novac, kadrovi, nedovoljna edukovanost, zatim problemi sa hraniteljskim porodicama, nedovoljan broj zavodskih ustanova specijalizovanog tipa, recimo samo za žensku populaciju ili osobe sa posebnim potrebama, a što mi nemamo, kao i drugi problemi sa kojima se suočavamo u radu - kaže rukovodilac odeljenja za maloletnike u Okružnom tužilaštvu.


Izvor: Glas Javnosti