Usvajanje dece u Srbiji, za razliku od zapadnih zemlja, nije na zavidnom nivou

Malo ko želi da prihvati decu invalide

Usvajanje dece sa posebnim potrebama u svetu nosi niz subvencija - roditelji se delimično oslobađaju poreza, primaju novčanu naknadu ili imaju olakšice pri podizanju kredita

BEOGRAD - Biološka ili zdravstvena prepreka jedan je od osnovnih razloga zbog kojih se parovi odlučuju da usvoje dete. Na kraj dugog puta sakupljanja papirologije, čekanja, odobrenja i popunjavanja formulara obično stignu samo najistrajniji koji, po pravilu, traže samo zdravu decu. One druge, sa smetnjama u razvoju ili nekim stepenom invaliditeta ne želi, maltene, niko - od roditelja koji su ih napustili ili ostavili u neku ustanovu do potencijalnih usvojitelja. U svetu je ovaj problem rešen subvencijama, pa tako roditelji koji usvoje dete sa posebnim potrebama se delimično oslobađaju poreza, primaju novčanu naknadu ili imaju olakšice pri podizanju kredita. U praksi se to pokazalo kao dobro jer je u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2004. godine usvojeno 523.000 dece, a u Engleskoj 61.000.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da je domaće zakonodavstvo dosta slično sa britanskim i američkim, ali da je osnovna razlika u tome što oni imaju više novca od nas pa lakše sprovode odredbe u praksu.
- Mi smo Porodični zakon doneli u junu, a oni, koji je po mnogim odredbama sličan našem, a u nekim odredbama se čak i poklapa - tek u decembru. Ipak, mnogo više novca u socijalnu politiku se ulaže u Americi ili Engleskoj nego kod nas - kažu u nadležnom ministarstvu.
      

Dete se može usvojiti

- ako nema žive roditelje;
- čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište;
- čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava;
- čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti;
- čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.
      
   
   

Skoro 43 miliona dolara je obezbeđeno za podsticanje lokalnih zajednica u SAD da pronalaze usvojitelje, a uspostavljen je i veb-sajt za pronalaženje porodica za decu koja se smatraju "teškim za smeštanje". Piter Selman, stručnjak u oblasti socijalne politike koji je nedavno posetio Beograd i sa domaćim stručnjacima iz ove oblasti izmenio iskustva, kazao je da 88 odsto usvojene dece u proseku po 444 dolara mesečno prima subvencije.
- Ni kod nas nije sve bilo idealno i usvajanje nije bilo na zavidnom nivou, pa je država zakonskim odredbama i subvencijama morala da podstakne potencijalne roditelje da usvoje decu - rekao je Selman.

U Srbiji je Porodičnim zakonom predviđeno da se može usvojiti samo maloletno dete, ali ne mlađe od tri meseca. Takođe, ne može se usvojiti dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. Saglasnost roditelja nije potrebna ako je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava, poslovne sposobnosti ili prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. Razlika u godinama, prema domaćem zakonodavstvu, između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina. Dete u Srbiji mogu da usvoje supružnici ili vanbračni partneri zajedno, a strani državljanin može usvojiti dete samo ako se ne mogu naći usvojitelji koji su domaći državljani. Postupak za usvojenje mogu pokrenuti organi starateljstva, budući usvojitelji, roditelj, odnosno staratelj deteta, a posle završetku tog postupka detetu može biti promenjeno prezime prema prezimenu jednog ili oba usvojitelja. Usvojenik ili hranitelj ne može biti osoba osuđena za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, polne slobode i života i tela.


Izvor: Glas Javnosti \ V. V.

Niko neće decu stariju od tri godine

Jagoda i Slobodan Milak bili su presrećni kada je u njihove živote ušla tromesečna Ljubica. Samo sedam meseci nakon što su podneli zahtev Centru za socijalni rad, Ljubica je stigla u njihov dom na Karaburmi.


- Imam utisak da je bila Božija volja da tako brzo dobijemo našu Ljubicu. Nismo postavili nijedan zahtev, ni za godine, ni za pol. Želeli smo samo da dete bude zdravo, što žele svi roditelji - priča za „Blic“ mama Jagoda koja je i sama usvojeno dete.

Međutim, većina parova u Srbiji ima striktne zahteve kod usvajanja. Oni najčešće žele zdravo muško ili žensko dete do dve godine starosti, zbog čega na usvajanje moraju da čekaju i po pet ili 10 godina, a za mnoge je pitanje da li će ikad njihov zahtev biti realizovan. Iako usvojiteljskih porodica ima pet puta više od dece koja čekaju na usvajanje, prema podacima iz jedinstvenog registra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, trenutno nijedna porodica u Srbiji nije spremna da usvoji dete koje ima 10 ili 12 godina.

- Razlog tome što usvojitelji dugo čekaju na dete ne leži u komplikovanoj proceduri, kako se misli, već u njihovim striktnim zahtevima. Iako je gornja granica 18 godina, retko ko se odlučuje da usvoji starije dete ili dete sa zdravstvenim problemima. Prednost pri usvajanju imaju naši državljani, ali zbog liberalnijih kriterijuma, stranci brže postaju usvojitelji - priča za „Blic“ Suzana Paunović, načelnica Sektora za zaštitu porodice i dece u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

Tokom 2005. godine usvojena su 104 deteta, a od početka ove godine njih dvadeset četvoro. Broj dece i porodica koje čekaju, iz dana u dan se povećava, a najveći deo odgovornosti za nerealizovane zahteve leži u samim usvojiteljima koji ne žele da odstupe od svojih strogih kriterijuma.

Centri za socijalni rad, prema rečima Paunovićeve, imaju probleme, jer na evidenciji imaju porodice koja očekuju da će oni za njih naći dete baš onakvo kakvo su oni zamislili. Eventualno dođu i kažu. U isto vreme, u Ministarstvo za rad i zapošljavanje stiže veliki broj zahteva iz inostranstva, baš zbog procedure usvajanja koja je skoro besplatna. Prošle godine je odgovoreno čak na 102 zahteva inostranih usvojitelja i četvoro dece je otišlo u inostranstvo da živi. A ove godine još dvoje. Inostrani usvojitelji su spremniji da prihvate i decu sa posebnim potrebama ili zdravstvenim problemima.

- Mi poštujemo želje usvojitelja, ali činjenica je da bi čekali mnogo kraće kada bi svoja očekivanja primerili objektivnim mogućnostima - kaže načelnica.

Usvojiti se mogu deca stara do 18 godina, a razlika u godinama između usvojitelja i dece ne sme biti manja od 18 niti veća od 45 godina. Izuzeci su retki, jedino u nekim životnim situacijama kada ne može drugačije da se reši. Usvojitelji mogu biti supružnici ili vanbračni partneri, u izuzetnim slučajevima pojedinac, uz saglasnost ministra. Materijalni uslovi nisu najvažniji ni presudni, kako se misli. Oni se procenjuju u svetlu svih ostalih dokaza, kaže naša sagovornica.

Prednost imaju domaći državljani, ali je usvajanje omogućeno i strancima ukoliko ne postoji mogućnost da se detetu nađe odgovarajuća usvojiteljska porodica. Stranci često brže postaju usvojitelji jer nemaju striktne zahteve i spremniji su da prihvate decu sa zdravstvenim teškoćama, problemima, stariju decu i decu drugih nacionalnih pripradnosti.


Izvor: Blic \ Jovana Subotić