Dragi moji,

kao i vecina mojih teenage vrsnjaka,imam problem sa roditeljima,tacnije sa majkom.Od svoje osme godine sam krenula da se takmicim u violini,i do sada,do 16.godine,osvojila sam 30 prvih nagrada.Nije malo,zar ne?Ali,mojoj mami nikad nista nije dovoljno.Pred svako takmicenje mi pravi neopisive i stresne scene.
Ceo zivot igra igru vruce-hladno.Vredja me i omalovazava a kasnije se pravi da je sve u redu.
Najvise me pogadja sto tata nikad nema petlju da me brani.Njih dvoje su se ranije dosta svadjali,cak su i razvod spominjali,ali ta ideja je sama od sebe nestala.Sada se sve redje svadjaju ali je moja mama sve svoje ambicije pretocila u mene.

Mislim da sam vrlo odgovorna osoba.Da nisam ne bih upisala muzicku akademiju sa 15 godina i imala sve desetke.

Jako mi je tesko da slusam price prijatelja kako se divno provode na Adi ili Kalisu,a ja smem da izadjem jednom u dve nedelje u obliznji kafic,na sat vremena.

Nervira me sto  nema poverenja u mene.Stalno me vozi na akademiju,zivka na telefon...

Ponekad zaista pozelim da sam ptica i da mogu da odletim na kratko,osetim malo slobode i pobegnem od batina...zvuci decije,otrcana fraza,ali istinita.

Zaista ne mogu da istrpim kad osoba,koja treba da je prepuna ljubavi i razumevanja,u meni budi samo strah i tugu.

Svaki dan mi govori da nikad necu postati violinista,da sam bezobrazna,nezahvalna.
Svaki dan mi prica o tome koliko se ona zrtvovala za mene i moj klavir,a da joj ja vracam nezahvalnoscu.Imam stariju sestru,prema njoj je skoro sasvim normalna.Zasto je drugacija prema meni?Imam utisak da ona ne voli mene,vec samo cerku koja svira violinu.

Uzasno mi je sto skoro svakodnevno trpim strahovito nasilje.Batine,modrice,cupanje,ogrebotine,guranje na radijator...galama...sastavni deo mog zivota.

Ali,opet se zapitam,mozda ja preterujem?

Iako niko drugi osim nje to ne vidi,mozda sam se ja promenila?

Vise puta sam s njom razgovarala o tome,cak sam predlagala da odemo zajedno u neko savetovaliste,ali ona bi napravila scenu:izmlatila bi me,spakovala stvari i cekala da je molim da ostane.Manipulativno i odvratno.Govori da me je mrzela i pre nego sto sam se rodila,a posle me pita-da li me volis?
I sta ja da joj kazem?!

Sve vise vidim kako zapadam u krize,ne vezbanja,depresije...nemam volje ni snage da se izborim.Razmisljala sam o psihoterapiji,ali,opet,ovo je sve mozda samo jedna pubertetska kriza.Ali,znam da ne mogu vise.Dokle?
Ima toga jos,ali ne mogu da pisem.

Bilo kakav savet?

Tesko je uzgajati malog genijalca, ali ne i nemoguca misija. Kod tvoje majke prepoznajem znake patoloske ljubomore i frustriranosti sopstvenim zivotom i brakom. Vazno je da shvatis da nije greska u tebi, ti si dobro dete i zavredjujes svako postovanje. Savetujem ti da sa ocem porazgovaras otvoreno, da ujedinite snage i pruzite zajednicki otpor.

Не знам шта да кажем.

Разумем твоју мајку у оном делу где жели да искажеш и евентуално, сутра, уновчиш свој таленат. Начин на који она то ради је непримеран, малтретирање - благо речено.

Као што Livingston рече, пробај са оцем да поразговараш. 

da sam na tvom mestu,uzeo bih stvari u svoje ruke...
nema sta tu ko da se mesa,radi se o tvom zivotu.lepo razgovaraj sa njima,jedanput,dvaput...kolko god je potrebno...
moraju jbt da ukapiraju da si ti vec odrasla,da nemas 5 godina,da ukapiraju da ces imati decka,izlaziti...
pazi sada mozda i teme malo krivim,jer im to ranije nisi dala do znanja...
postavi svoj stav i to je to....
za dve godine ces biti sama svoj covek,i moci ces ladno da pokupis svoje stvari i odes od njih....

ako nemas snage da im ovo kazes,pokazi im moj post slobodno 

budi jaka, imaj vere u sebe
zivot je samo jedan,ne dozvoli da drugi upravljaju tvojom sudbinom

Akai

edit : problem nije mali

May the force be with you   

Nema boljeg leka od otvorenog razgovora. Lepo kazesh majci sta je po tebi u redu a sta ne.
Ti imash svoj zivot i gledaj da ga iskoristish maximalno, to sto nekima nije uspelo pa ga prozivljavaju kroz nekoga jednostavno nije u redu.
Nisam bash shvatio situaciju oko ovog verbalnog maltretiranja (modrice, batine, radijator itd) mada toga ne bi smelo da bude.

Ti vishe nisi mala devojcica vec tinejdzerka - devojka 
Naravno da ce se uskoro pojaviti mr. boyfriend (ako vec i nije) i potreba za izlaskom na duze ali... treba da se uzme u obzir i to da sama cinjenica da si ti zensko (devojka u najboljim godinama, jos ne bash zrelim, ali najboljim) i da je briga roditelja za devojke tog uzrasta prirodno pojacana (ogranicenje izlazaka, upoznavanje drugova i dr, mada ja licno ne opravdavam stalnu voznju do akademije)

Onda, ne treba kriviti ni caleta, nije bash lako sa mamama, jos ako su zenska deca u pitanju - sve tvrde da se razumeju bolje od oceva mada i ocevi mogu da pruze poneki tip/hint koji moze biti od koristi.

Sve u svemu, posle kishe sija sunce, mozda se ispostavi da ces joj jednoga dana biti zahvalna zbog tvog detinjstva (mada to ne osporava tvrdjnju da trebash da popustash u svemu i dozvolish da te smatra neodgovornom ukoliko sama znash da nisi)

Razgovor sa rodteljima treba da bude najotvoreniji i samim tim najprijatnijim jer roditeljima (a josh ako imash brata ili u tvom slucaju sestru) mozesh sve da kazesh i da prodjesh bez nepotrebnih osuda (naravno ukoliko su potrebne onda je to druga prica  )

I to mu se manje-vishe zavrshava na tome, ako se setim (ili se setish josh necega) napisacu (ili napisi) pa sto bi rekao Dragan Bjelogrlic na reklami za Vojvodjansku banku "ce da bude sredjeno" 

Inache, lepo je znati da postoji tako mlada i talentovana osoba pa samim tim zelim ti da osvojish josh i josh (i josh  ) nagrada.

Pozdrav 

Cisto sumnjam da mozes promeniti oca ili majku ... naravno uvek treba pokusati ... ne treba potceniti jacinu iskrenih reci ...

Moras nekad da zauzmes mesto i odbranis ono u sta verujes da je ispravno ...

Zao mi je zbog tvoje situacije  ... ali ako ti nesto vredi , ukoliko uspes da pored svega izadjes kao normalna devojka i da sutra ne ponovis njihove greske , ti si jedna vrlo posebna osoba ...

mudro zboris yourtojletpejpir    uvek se slazem stobom zato sto si tako pametan svaka rec koju kazes je na mestu ovo bio usput bio moj savjet devojci

Ih.... i ja sam imao slicnih porblema. ALi zbog skole - tipa kako sam nezahvalan, nemam drugih obaveza, kako nisam 5.00, kako ne treniram nista i goooomila drugih s sto ide sa tim. Sve u svemnu zestooko smaranje koje me je bacalo u depresiju i zbog kojeg sam imao kompleks nize vrednosti. E onda sam rascistio sam sa sobom. Ne moze vise tako. Skoro sam pukao razred..i to namerno (drzao sam dovoljnu distancu hehe). Nije zato sto nisam znao nego nisam hteo da odgovaram i sl. Tada me je moj dragi roditelj na par kilometara od kuce u nepoznatom izabcio iz automobila 

Srecom naisli su dobri ljudi koji su me povezli u pravcu moje zgrade i ja sam tako stigao pre mame 

Sta je dalje bilo nije vazno...ali sam joj stavio do znanja da moze i mnogo gore. Porazgovarali smo i ja se od tada ni priblizno ne trudim kao pre, ali sam solidan djak, i kad god mi prigovori nesto po tom pitanju pitam je: I sta mozes da uradis po tom pitanju? Onda joj se valjda vrati mozak tamo gde mu je mesto

I stvarno ne kontam sta je fazon da roditelji forsiraju decu i cine ih nesrecnom a ovamo na sva zvona pricaju kako nam oni zele samo dobro.

Sve u svemu...mora da joj se stavi do znanja ono sto ona radi i ono sto ti zelis. Na koji nacin...nije toliko bitno. Mozda ovaj moj i nije najbolji ali ja nisam imao bolju ideju 

Samo prvo rascisti sa sobom sta u stvari ti zelis a sta je ono sto ne zelis a primorana si.

By the way - inat je najgore moguce reshenje... nikuda ne vodi 

A za ovo, u cemu je fora biti roditelj... to ce nam se vec samo reci...  valjda... 

  prouci temu 'uticaj roditelja na nas zivotni put'

svi prolazimo kroz tu fazu roditeljskog pritiskanja i konfrontiranja sa njima i njihovim zahtevima... svakako treba da pokusas da razgovaras i sa ocem i sa majkom
uvek treba pokusati ostvariti neki kompromis... uf, kad se setim svojih ratovanja sa ocem 
ali, kao sto neko rece, od inacenja i pretvaranja roditeljske kuce u bojno polje (po principu ko ce koga vise izludeti ponasanjem) nema nista... to nije nacin