Mali preduzetnici ispruženih ruku

   

Prema procenama, zarada prosjaka dostiže prosečnu srpsku platu jer od ovog isplativog zanata dnevno može da se zaradi i do 2.000 dinara

Leto je njihovo „udarno doba”. Razmile se prosjaci prometnim beogradskim ulicama, osvoje centar prestonice i „rade”. Već godinama predstavljaju svakodnevicu. Ali, kreću i na jug, na more, gde na crnogorskim plažama računaju na klijentelu s debelim buđelarom. Sve manje se iza toga krije potreba za pukim preživljavanjem, a sve više je stvar organizovanog posla na ivici kriminala. Crnogorski policajci već duže vreme sprovode akciju „Prosjak” kojom ovu, već alarmantnu pojavu za njih, pokušavaju da saseku u korenu.

Statistički podaci pokazuju da je samo u Beogradu registrovano više od 1.500 prosjaka. I gotovo sa sigurnošću se zna da od njih deset, devetoro su profesionalci, a tek svaki deseti prosi iz nužde. Prema procenama nekih nevladinih organizacija, zarada prosjaka „juri” prosečnu srpsku platu. Naime, od „zanata ispruženih ruku”, kako ga zovu, dnevno može da se zaradi i do 2.000 dinara.

Pretpostavke o organizovanom prosjačenju i zloupotrebi dece i teških invalida aktuelne su godinama unazad, ali teško je pronaći konkretne dokaze. Među prosjacima najviše je romske dece, što pokazuju i brojna istraživanja. Samo mali deo te dece prosi da bi zaradila za život svoje porodice, dok svi ostali rade za nekog „ bosa”, kažu stručnjaci. Uče ih i da se pretvaraju da su bogalji, da su gluvonemi, izgubljeni... Razrađen je repertoar takvog ponašanja.

Zloupotreba dece predstavlja krivično delo, ali nadležni su tu gotovo nemoćni. Naime, organizatori se kriju iza Krivičnog zakona koji prošnju ne tretira kao krivično delo. S druge strane, zaposlenima u socijalnim ustanovama vezane su ruke jer većina dece nije evidentirana. Ukoliko i dospeju u socijalne ustanove, deca se teško adaptiraju i uglavnom ne sarađuju sa socijalnim radnicima. Naučena su da ćute o tome šta i za koga rade. Strah je onaj opredeljujući faktor. Surovo kažnjavanje naučilo ih je tom pravilu. Sav zarađeni novac ide gazdi a on im onda daje „mrvice”, koliko da prežive.

Prošnja nije jedini način na koji deca zarađuju. Prema rečima Milice Simić iz nevladine organizacije Dečiji romski centar, neka od dece, naročite devojčice kad poodrastu, prinuđene su da se bave i prostitucijom. Koliko je takvima teško da egzistiraju na ulici, pokazuje i slučaj devojčice koja se krila iza muškog identiteta. Zaposlenima u Dečijem romskom centru trebalo je nekoliko meseci da otkriju da se zapravo radi o devojčici. Na pitanje zašto se predstavlja kao dečak, devojčica je odgovorila da je sa pet, šest godina shvatila da je to za nju mnogo sigurnije. U odnosu na gazde ali i na slučajne prolaznike koji neretko iskaljuju bes na njima.

Zloupotreba dece nije samo problem u Srbiji, već i u drugim zemljama. Čak ih gazde i spremaju za taj „zanat”. Ako slučajno slome nogu ili ruku, ne leče ih nego puštaju da ostanu vidljivi deformiteti koji naravno izazivaju samilost.

Krijumčarenje dece iz istočne Evrope ka zapadnim zemljama poslednjih godina uzima sve više maha. Neretko su deca kidnapovana i prodavana od strane roditelja krijumčarima za velike svote novca. U novom okruženju deca su prisiljena da se bave krađom, prošenjem i prostitucijom za račun organizatora, ovog, kako se čini, vrlo unosnog posla.

Mališani iz Srbije odvedeni u podgorički vaspitno-obrazovni dom

Bar – Službenici Područne jedinice Bar juče su, u okviru akcije, „Prosjak”, koja se sprovodi u cilju suzbijanja prosjačenja i organizovanja prosjačenja na crnogorskoj teritoriji, u prosjačenju zatekli Z. S. (12), S. S. (12), S. S. (9), R. S. (9), A. S. ( i B. S. (7) iz Trstenika i R. A. (7) i R. A. (5) iz Niša.

Sa njima je, radi prikupljanja relevantnih podataka, u policijskim prostorijama obavljen razgovor, a potom su, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, odvedeni i privremeno smešteni u Dom za vaspitanje i obrazovanje dece u Podgorici.

Iz Uprave policije saopštavaju da se preduzimaju mere na identifikovanju lica koja su decu navodila na prosjačenje. 



Izvor: Politika