Matična ploča je deo računara koji veže sve komponente na njoj i time omogućava komunikaciju između raznih delova u računaru. U suštini, matična ploča je dom za ostale komponente. Od matične ploče mnogo toga zavisi, jer ona direktno utiče na performanse računara preko njenog čipseta, socketa i tako dalje. Nisu svi procesori isti. tako npr. matična ploča sa socketom tipa 939 ne može da primi procesor socketa A. Takođe matična ploča ne može da podržava i Intel i AMD procesore.



Matične ploče su mnogo napredovale, tako da je danas sasvim uobičajeno da matična ploča ima već ugrađen zvučni čip, grafički čip, LAN (mrežni) čip, USB priključke, pa čak i procesor, dok su flopi kontroleri već odavno uobičajeni deo matične ploče. Zanimljivo je spomenuti da je nekada i flopi kontrolere bilo potrebno dodatno ugrađivali u matičnu ploču.

Tokom godina pojavljivali su se različiti standardi za matične ploče. Danas je uobičajen ATX standard. Jedna njegova varijanta je mATX, koja se koristi kod specijalnih matičnih ploča namnejenih za manja kućišta, dok je obična ATX ploča nešto veća. Takođe postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas više ne proizvode matične ploče za taj standard.

Delovi matične ploče

Čipset

Glavni deo koji veže sve ostale delove sa procesorom i šalje informacije procesora ostalim delovima. Sastoji se iz dva dela: NorthBridge i SouthBridge.

NorthBridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a (Front Side Bus ili Magistrala) što omogućava brzo pristupanje podacima iz memorije i grafičke kartice. Od njega najviše zavise performanse matične ploče zbog čega je on integrisan u matičnu ploču ši ne može da se menja.

Southbridge je sporiji od Northbridge-a. Zbog toga sve informacije iz procesora idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je pomoću magistrala spojen na PCI, USB, zvučni čip, SATA i PATA konektore i tako dalje.

Socket

Socket određuje koji procesor možemo da stavimo u matičnu ploču. Nemoguće je staviti AMD procesor u matičnu ploču koja podržava Intel socket (i čipset). Ispod ćemo nabrojati neke od najpoznatijih socketa:

    * Socket 478 - Za starije Pentium i Celeron procesore
    * Socket LGA775 - Za nove Intel Pentium 4 proceosore
    * Socket A - Za stare AMD Athlon procesore
    * Socket 754 - Za AMD Sempron i neke AMD Athlon procesore
    * Socket 939 - Za najnovije i najbrže AMD Athlon procesore

BIOS

Basic Input/Output System (BIOS) kontroliše primitivne funkcije računara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja računara.

Memorijski slotovi

Služe kao dom za RAM memoriju, obično ih ima više.

PCI slotovi

PCI (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV, mrežne pa i grafičke karte.

AGP port

Accelerated Graphics Port (AGP), konektor namenjen za grafičke karte, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.

IDE konektori

Integrated Drive Electronics (IDE), služi za spajanje PATA hard diskova, optičkih uređaja (DVD/CD-ROM/RW). Obično imamo dva ovakva konektora.

SATA konektori

Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je nešto novijeg datuma nego PATA, služi za konektovanje SATA hard diskova i donosi bolje mogućnosti. sam konektor je nešto manji i praktičniji.

USB priključci

Universal Serial Bus (USB) služi za priključivanje spoljnih uređaja (štampača, memorijskih štapića...). Najnoviji standard je USB 2.0 koji je mnogo brži od starog USB 1.1.

Legacy konektori

Zastareli i prevaziđeni konektori (serijski i Paralelni), još su uvek tu radi podrške za starije uređaja iako se sve manje koriste, jer ih karakteriše mala brzina.

Konektori za periferije

Konektori za miš i tastaturu su takođe veoma dugo sa nama i nisu se previše menjali. Danas se sve više miševi i tastature (rijeđe) prave za USB standard.

CMOS baterija

Pamti neke vitalne i osnovne postavke. Sadrži u sebi sistemski sat.

Integrisani delovi

Većina ploča danas ima već ugrađene audio (zvučne), mrežne pa i grafičke čipove.

Naponski konektor

Preko njega matična ploča dobija struju (preko razvodne kutije) i dalje je deli ostalim delovima na matičnoj ploči.

Izvor: KomBib