Хан: Македонија у ЕУ након решења спора у вези са именом


Европски комесар за проширење и политику суседства Јоханес Хан изјавио је на Парламентарној скупсти Савета Европе у Стразбуру да очекује убрзо формирање нове владе у Македонији, али да чланство у Унији те земље мора да се реши кроз превазилажење спора у вези са именом.

На питање британског посланика Марка Причарда, из групе европских конзервативаца и реформиста, да ли се може одредити тачан датум за чланство Македоније у ЕУ, Јоханес Хан је подсетио да су у оквиру тог процеса одржани ванредни избори, а да се сада очекује формирање власти.

"Надам се да ће Македонија ући у фазу транзиције која ће јој омогућити да добије владу која може да се ослони на парламентарну већину, која ће моћи да омогући напредак земље на путу ка чланству у ЕУ, али и да реши питање имена", рекао је Хан, пренели су македонски медији.

Указао је да је за решење тог вишегодишњег спора који Македонија има са Грчком око имена македонске државе неопходна парламентарна већина.

Хан је рекао да очекује напредак у формирању македонске власти већ у наредним седницама.

 

Makedonija, dan odluke


Lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski do nedelje u ponoć mora da prikupi podršku 61 poslanika u makedonskom Sobranju, ili vrati mandat predsedniku Đorđu Ivanovu. Demokratska unija Alija Ahmetija poslala izaslanike u VMRO-DPMNE i rivalski SDSM. Konačna odluka najveće albanske partije u nedelju.

Ni drugi dan unutarpartijskih konsultacija Demokratske unije za integracije u Maloj Rečici nije rezultirao odlukom kojem će se političkom bloku privoleti najsnažnija partija Albanaca u Makedoniji.

Umesto odgovora, lider stranke Ali Ahmeti je uputio izaslanike u sedišta VMRO-DPMNE i Socijal-demokrata odlažući odluku o stupanju u koaliciju za poslednji trenutak, pošto u nedelju u ponoć Gruevskom ističe rok za formiranje nove vlade.

Albanski i makedonski izvori, u više su navrata u poslednjih nekoliko dana, tvrdili da su se Gruevski i Ahmeti, suštinski, dogovorili da ponovo stanu na čelo Makedonije, ali će se, kako stvari stoje, potvrda tog dogovora čekati do poslednjeg trenutka.

VMRO-DPMNE je na decembarskim izborima osvojio 51 mandat u Sobranju, odnosno deset manje od broja potrebnog za formiranje nove vlade. Tačno deset poslanika u parlamentu ima Ahmetijeva partija, pa je koalicija sa ovom strankom, suštinski, jedini način da Gruevski zadrži vlast.

KOSOVSKI SCENARIO Pada li Makedonija u ruke Albanaca?


Rok za formiranje nove makedonske vlade istekao je u ponoć 29. januara, a mandatar i bivši premijer Nikola Gruevski nije uspeo da se dogovori sa predvodnicima albanske koalicije, strankom DUI i njenim liderom Alijem Ahmetijem. Pred Makedonijom je sada nekoliko opcija, a skoro svaka od njih za formiranje vlade zahteva dozvolu Albanaca.

Sada su sve oči uprte u predsednika Đorđa Ivanova, koji bi mandat za formiranje trebalo da dodeli drugoj najvećoj partiji SDSM. Nikola Gruevski zahteva nove, vanredne izbore u aprilu, dok Albanci poručuju da se "i dalje nisu odlučili ni za jednu od pet opcija".

Šta se desilo?

Do tada vladajuća VMRO-DPMNE partija, na čelu sa Gruevskim, na nedavnim parlamentarnim izborima 11. decembra pobedila je s tesnom većinom, osvojivši 51 mandat u odnosu na 49 koliko je uzela opoziciona SDSM, koju predvodi Zoran Zaev. Kako je za prostu većinu u makedonskom parlamentu (Sobranju) potreban 61 mandat, logično je bilo da se pregovara sa albanskim partijama. Najviše je osvojila upravo DUI (Demokratska unija za integraciju) - deset, pokret BESA osvojio je pet, Alijansa za Albance tri i DPA (Demokratska partija Albanaca) dva mandata.

Prva očekivanja bila su sledeća: Gruevski će se dogovoriti sa starim partnerima iz DUI i DPA, i nastaviti da vlada Makedonijom. Međutim, tada se događa nešto (ne)očekivano: albanske partije dogovaraju zajedničku platformu, i odbijaju da ulaze u koalicije bez ispunjenja njihovih zahteva. A zahtevi su sve samo ne jednostavni: traži se promena Ustava radi uvođenje albanskog kao drugog službenog jezika, traži se i jednaka zastupljenost Albanaca u svim državnim institucijama, i njihovo uključivanje u pregovore s Grčkom o rešavanju spora o nazivu Makedonije. Tim dokumentom se zahteva i debata o himni, zastavi i državnom grbu Makedonije, kako bi "državni simboli reflektovali multietničnost i etničku ravnopravnost".

Македонија, Груевски најављује проблеме


Владајући ВМРО-ДПМНЕ искључен је из преговора о новој македонској влади. После сусрета представника СДСМ-а и Демокократске уније за интеграције, чека се одлука Алија Ахметија о понуди социјал-демократа. "Свако ко формира коалицију без најснажније партије, може да очекује проблеме", упозорио Никола Груевски.
ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског наставља да инсистира на расписивању нових парламентарних избора, док преговори ривалског СДСМ-а и најснажније албанске партије, Демократске уније за интеграције, улазе у завршну фазу.

После преговора ове две странке, остаје да лидер ДУИ Али Ахмети донесе коначну одлуку, после које ће бити јасно да ли ће Македонија добити нову владу, или ће у тој држави бити расписани нови парламентарни избори.

Без обзира на исход преговора, јасно је да се у могућој новој коалицији неће наћи представници ВМРО-ДПМНЕ, која је најавила "проблеме" уколико нову владу не буде формирала "партија која је добила највећу подршку на изборима".

"Морају да знају да се суочавају са проблемима у будућности, својственим за ситуације када се игнорише воља већине грађана", навео је Груевски после сусрета са представницима ОЕБС-а у Македонији.

ВМРО-ДПМНЕ наводи и да је у последњих десетак година у Македонији поштован принцип да коалицију формирају најснажнија македонска и најјача албанска партија, али да је тај принцип, после децембарских избора, "заборављен".

Извори унутар Демократске партије за интеграције наводе да очекују да ће ахмети пристати на коалицију са социјал-демократама, али и да унутар странке постоји снажно крило, које се још залаже за савез са партијом Николе Груевског.

МАКЕДОНЦИ СЕ ОКРЕЋУ РУСИЈИ: Расте евроскептицизам али и русофилија у народу


Око четвртина грађана Македоније (26,2 одсто) вјерују да је Европска унија најбољи страни савезник те државе, 25 процената популације вјерују да је то Русија, а 17,5 одсто становништва сматра САД омиљеним савезником. Ово су резултати анализе јавног мњења о процесу приступања Македоније у ЕУ – „Кредибилитет Европске уније у Македонији је под знаком питања“, који је припремио Зоран Нечев и Кристијан Петрушев из IDSCS, у сарадњи са њемачком фондацијом Конрад Аденауер, а представљени су данас у Скопљу.

Анализа података показује да македонски процес придруживања са ЕУ показују вишегодишњи тренд, и упадљив пораст незадовољства напретком Македоније у процесу придруживања. Проблеми са спором који Македонија има са Грчком остаје кључни фактор за све мању подршку грађана Европској унији.

Поређења ради, 32 одсто Абанаца подржавају ЕУ и САД, као стратешког партнера Македоније, а насупрот њих 29,9 одсто Македонаца сматра да ће Русија бити најбољи савезник за земљу.

Европска комисија је у Извештају за Македонију у 2016. представила суморну слику о дубокој политичкој, институционалној и друштвеној кризи земље.

Најбоља Адолфова песма. 

  Slažem se, dobar je Adolf a još boja pesma.

Преокрет: Заев и Албанци праве владу у Македонији


Лидер опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Зоран Заев формираће нову македонску владу, након што је постигао усмени договор са албанским партијама у тој земљи и пристао на све њихове услове.

После албанских странака „Беса“ и Алијанса за Албанце и највећа албанска партија ДУИ јавно је саопштила да подржава Зорана Заева, који важи за прозападну опцију. Тако ће Заев уз подршку Албанаца добити 69 посланичких места у парламенту, и тиме премашити неопходну квоту за просту већину (61 посланик).

Заев је данас изјавио да очекује да нова влада буде формирана у марту након што је његова СДСМ постигла договор о свим кључним питањима са албанским странкама.

– Сада морамо да се договоримо о расподели министарстава и реформској платформи будуће владе – рекао је Заев новинарима у Сарајеву, преноси Ројтерс.

Испуњењем албанских захтева прави се велики корак ка стварању тзв. „велике Албаније“, сматрају присталице бившег премијера Николе Груевског, који упркос тесној победи на недавним изборима (његова странка освојила 51 мандат наспрам 49 колико је освојила СДСМ) није успео да формира владу баш због тога што није желео да испуни контроверзне албанске захтеве.

Македонија се већ две године налази у дубокој политичкој кризи, а ови избори, који су расписани као део споразума четири водеће странке уз посредство ЕУ, требало је да укажу на пут изласка из кризе, која је додатно подгрејана оптужбама да је Влада прислушкивала како опозицију тако и грађане Македоније.
Шта су тражили Албанци?

Албанске партије изнеле су читав низ захтева, а међу њима су највећи свакако озваничење албанског језика на целој територији Македоније, као и кантонизација и већа права за албанско становништво. Уз то, дебата о промени химне, заставе и грба, као и имена саме државе указује на циљ да Македонија и званично албанизује.

Позива се и на усвајање резолуције о Собрању којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији“ у периоду 1912. до 1956. године.

Албанцима је до сада испуњено малтене све што су тражили. Охридски споразум је практично федерализовао Македонију. Међутим, када се очекивало да притисци престану, они су појачани, па је тако званично Скопље 2005. чак дозволило Албанцима да истичу албанску заставу у областима где имају већину.

Албанци су били на корак од договора са Груевским, међутим преговори су пропали након што је бивши премијер одбио ревизију Охридског споразума.

– То су захтеви којима се само прави нетрпељивост и који ће нас посвађати једне са другима. Наши преговори са ДУИ који нам је био дугогодишњи партнер у прошлој Влади, пропали су управо због инсистирања да албански буде званични језик на територији целе земље – рекао је Груевски у недавном интервјуу за ТВ Нова, и поручио да ће „без проблема отићи у опозицију“.

„Вечерњи лист“ је пренео речи др Арбена Тараварија, главног секретара Алијансе за Албанце, која је освојила пет заступничких места. Он је потврдио да су албанске странке потписале декларацију по којој дају подршку Зорану Заеву.

– Груевски је целу предизборну кампању водио шовинистички и антиалбански. Тражили смо и ревизију Охридског споразума и још неке промене у Уставу. Господин Заев за сада неће имати две трећине у парламенту, али је обећао да ће променити Устав чим се стекну услови – рекао је Таравари.
Председник Иванов на потезу

Председник Македоније Ђорђе Иванов раније је рекао да ће понудити мандат оној партији која сакупи 61 мандат за састав владе. по свему судећи, то ће бити Зоран Заев, који у Македонији важи за човека Запада и који је јавно рекао да је спреман да ову државу федерализује, односно подели на две јединице — албанску и македонску.

Међутим, брак између СДМС и Албанаца, који би могао бити склопљен из чистог рачуна, савим сигурно, а то показују све анализе, заувек може да избрише са мапе Македонију какву данас познајемо, сматра руски „Спутњик“. Аналитичари овакав епилог оцењују као пораз руске политике у Македонији.
Шта је Охридски споразум чију ревизију Албанци жарко желе

Охридским споразумом, који је саставни део македонског Устава, после оружаних сукоба Албанца и Македонца 2001. године, успостављен је мир. Споразум је Албанцима, као највећој мањини у Македонији, омогућио широка права која су на самој граници са правом на аутономију.

Влада коју би формирао Зоран Заев Албанцима би омогућила да одређеним законским актима (јер не постоји двотрећинска већина у Парламенту за измену Устава) добију пуну аутономију унутар Македоније. Такав след догађаја значио би фактички и територијалну поделу ове државе. А то би даље могло да води ка такозваном „косовском сценарију“, чиме би остатак Македоније био територијално сведен на размере које би за Македонију као државу биле неодрживе. Овакав сценарио би без сваке сумње довео не до напетости и нове дестабилизације, већ до много озбиљнијих сукоба.
Приче о Џорџу Соросу

Никола Груевски оптужио је и медије, за које је рекао да добијају новац од милијардера Џорџа Сороса, истакавши да су „добили задатак да оцрне њега и његову странку, и представе их као антиалбанце“.

У исто време, лидер СДСМ-а Зоран Заев одржао је састанке са амбасадорима Немачке, Шведске, Пољске и Америке, којима је предочио потребу да Македонија крене напред и упознао их са преговорима које води са албанским партијама о формирању владајуће коалиције и могућности формирања Владе. На крају се то испоставило као победничка формула.

НЕПРИЈАТЕЉСКИ ЧИН: Зоран Заев због власти хоће Србе да прогласи за геноцидан народ
Пише Принцип дана 26. фебруара 2017.
Остало у Политика:

Француски предсједнички кандидат и лидер странке Национални фронт Марин ле Пен
МАРИН ЛЕ ПЕН: Француска неће заборавити жртву Русије за слободу и ако јој ЕУ наређује да заборави
25. фебруара 2017.
Илустрација
Русија најавила вето у Савјету безбједности на резолуцију против Сирије
25. фебруара 2017.
Доналд Трамп, предсједник САД
ТРАМП: Лажни медији „Clinton News Network“ су непријатељи народа (видео)
25. фебруара 2017.
Коалициони споразуму између СДСМ и ДУИ предвиђа да буде проглашен геноцид над Албанцима у Македонији, који су наводно Срби спровели између два свјетска рата.

Лидер СДСМ Зоран Заев је објаснио својим присутним члановима Централног комитета партије, који је и предложио да наводни геноцид буде проглашен, да то није опасно за Македонце, и да сву кривицу треба свалити на Србе, који су у том периоду контролисали власт у држави.

Ово је прихваћено од стране учесника састанка, а тиме је једногласно прихваћен и коначни коалициони споразум са ДУИ, иако је пун прије свега штетних решења за Македонце.

Саставни дио споразума, али за другу фазу разговора, је и то да се промијени химна, застава и грб Македоније, као и увођење двојезичности у овој држави.

Када је Заев причао о наводном геноциду над Албанцима, додао је да су убијани и да су били бројнији у Македонији, уз наглашено понављање да су Албанци конститутивни народ у Македонији.

У заједничком саопштењу ДУИ, покрета Беса и коалиције Алијанса за Албанце, тражи се, између осталог, увођење албанског као службеног језика, решавање спора око имена Македонија, отварање дебате о застави, химни и грбу Македоније и равномјерна заступљеност Албанаца у државним структурама.

Позива се и на усвајање резолуције о Собрању, којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији“ у периоду 1912. до 1956. године.

Иван Стоилковић, предсједник ДПСМ
Иван Стоилковић, предсједник ДПСМ
Политички представници Срба из Македоније брзо реаговали

Демократска партија Срба у Македонији одмах је реаговала на информације које су се појавиле у јавности о могућности наводног проглашења геноцида над Албанцима за који би били окривљени искључиво Срби као народ.

„Захтевамо да господин Заев овог момента упозна јавност са свим детаљима прихватња тачке из албанске платформе у којој се изричито тражи да српски народ буде проглашен геноцидним за наводне злочине над албанском мањином у Македонији између два свјетска рата, од стране СДСМ. Ова тачка била је кључни услов албанских партија за коалицирање, и један је од разлога због којих платформа није прихваћена од стране коалиције „ЗА БОЉУ МАКЕДОНИЈУ“, чији смо партнер. ХОЋЕМО ИСТИНУ!“

http://www.princip.me/neprijateljski-cin-zoran-zaev-zbog-vlasti-hoce-srbe-da-proglasi-za-genocidan-narod/26/02/2017/

Шиптарски плаћеник Заев се докопао власти и спреман је на све. Подсетимо се да је пре пар година напао патриоте из ВМРО-ДПМНЕ-а зато што су подигли споменик цару Душану, јер то наводно провоцира његове шиптаре.