Атина и Скопље опет ништа

Никола Груевски и Јоргос Папандреу нису успели током сусрета у Бриселу да се договоре о спорном питању имена македонске државе.

Председници влада Македоније и Грчке Никола Груевски и Јоргос Папандреу нису успели данас, током сусрета у Бриселу, да се договоре о спорном питању имена македонске државе.
papandreu-gruevski11.jpg
Архивска фотографија

У 40-минутном разговору, у коме је било речи и о јачању сарадње две земље, Груевски и Папандреу нису се споразумели око начина на који би се превазишао спор због имена македонске државе, јавио је Радио "Слободна Европа".

Обраћајући се новинарима пре сусрета, Груевски је изјавио да тренутно не може да процени да ли се појачао притисак на Грчку у циљу решавања спора, али је указао да се осећа већи интерес за окончање тог проблема, јавила је македонска агенција МИА.

Након разговора није било изјава за медије.

Данашњи сусрет у Бриселу трећи је састанак Груевског и Папандреуа. Претходно су се, у октобру прошле године, састали такође у Бриселу, а у новембру на Преспанском језеру. Ни тада двојица државника нису успела да превазиђу спор Атине и Скопља око имена.

Уједињене нације већ годинама покушавају да пронађу компромисно решење за назив македонске државе. Атина не признаје назив "Република Македонија", тврдећи да је то име северне грчке провинције од античких времена. Грчка је због тога блокирала пријем Македоније у НАТО.

После распада Југославије и проглашења независности, 1991. године, Македонија је примљена у УН под привременим називом "Бивша југословенска република Македонија".

Где су странке и нво, које критикују антисрпске (па и про-шиптарске) потезе вмро-оваца ?

Атина за назив Северна Македонија
5. април 2010. | 14:15 | Извор: Бета

Атина -- Грчка би могла да прихвати назив "Северна Македонија" како би се после 19 година решио спор Скопља и Атине око имена Македоније.

"Име 'Северна Македонија' улази о оквир решења које предлаже Атина", изјавио је помоћник министра спољних послова Грчке Димитрис Друцас у недавном интервјуу за један грчки лист, чије је делове данас објавило министарство спољних послова.

Уколико га македноски премијер Никола Груевски "одбаци, на њему је да објасни свом народу зашто му ускраћује европску перспективу", рекао је Друцас.

"Грчка жели решење, и то брзо. Можемо то да постигнемо, али Скопље мора да показе политичку вољу", додао је грачки званичник.

Грчка од 1991. блокирала међународно признавање свог суседа под именом Македонија. Нова држава је примљена у УН 1993. под привременим називом Бивша Југословенска Република Македонија.
*****************

Ја мислим да ће такозвани Македонци пре прихватити овај нови назив, него издајнички режим Бориса Тадића.
Човече они су издали своје корене, признали косово, а овај кретен им титра му#а.
Штета што су Грци били превише попустљиви према режиму, то је пропуст, јер наша држава заступа политику државе која ради у корист наше штете.
Срамота !
Грци морају да инсистирају и на прихватању новог националног иденитита, а не само на пуком прихватању имена у спољнополитичким односима.

Собрање одлучује, народ се пита

Питање референдума о имену Македоније, наметнуло спекулацију о новом предлогу Метјуа Нимица, али и додатно поделило македонску политичку јавност.

Метју Нимиц, медијатор у грчко - македонском спору, врло брзо може да изађе с новим предлогом о решењу тог питања, при чему се не искључује могућност да ни тај предлог не одговара македонском врху, па ће коначни став дати народ Македоније на референдуму, пише скопска Вечер.
Metju-27.4.-10.jpg
Метју Нимиц

Одлуку о томе како ће гласити референдумско питање, међутим, донеће Собрање, оцењено је у листу Вечер.

Из кругова у македонској влади могло се чути да нико из мећународне заједнице не врши притисак ни за, ни против референдума.

Зато се пак, македонска политичка сцена поделила око тог проблема. Познато је да премијер Никола Груевски неће подржати име Северна Македонија у чему га подржава његова, национално настројена ВМРО-ДПМНЕ.

С друге стране партија Социјалдемократски савез Македоније отворено је запитала Груевског зашто хоће да изведе народ на плебисцит, који је унапред осуђен на пропаст.

У сличном тону обратила се и партија Алабанаца Нова Демократија, која став Груевског оцењује "као бежање од решења".

Пази овако - ВМРО је неприкосновен! Крај! Имају форе да донесу још зилион лоших потеза и биће на власти. Јел знаш зашто? Зато што је највећи прошиптарски потез направила ривалска партија СДСМ (комуњаре) уводећи Шупце у власт и давајући им статус већи од националне мањине и сад ВМРО мора да вади кестење из ватре и да с времена на време прихвата уцене Шиптара.
А ово за антисрпске потезе је смејурија. Што би они радили у српском интересу?




Косово је за њих у рангу Гоби пустиње у Азији, дакле нека територија тамо негде. Значи немају везе са тиме нит их интересује. Најчешћи коментар је солидарност са српским народом јер су то Косово отели Шиптари који су и Македонцима проблем. И то је све.

НАТО забринут због нађеног оружја
     5. мај 2010.
   

Званичници НАТО снага су забринути због најновијег развоја догађаја у граничном појасу Македоније и Косова, где је откривен велики депо са наоружањем.

Такве акције могу водити дестабилизацији Македоније, изјавио је у Приштини командант јужног крила НАТО, амерички адмирал Марк Фицџералд. “Количина наоружања која је откривена је веома велика и она представља велику забринутост за нас”, рекао је Фицџералд.

“Овакве акције могу дестабилизовати земље попут Македоније, тако да је очигледно да смо забринути”, навео је он.

Амерички адмирал је прокоментарисао и укидање српске мобилне телефоније на Косову. Он је затражио од “свих да нађу ненасилне начине да адресирају и реше ова питања кроз успостављене институционалне форме”.

“Ми смо затражили од Владе (Косова) да буде више транспарентна и обезбеди унапред информације за јавност када се доносе овакве одлуке”, казао је командант НАТО снага.

 

Значи и нато, може неко да друкне.

"Велика Албанија" усред Скопља

Неколико хиљада Албанаца протестовало у центру Скопља тражећи прекид дискриминационе политике према албанској мањини. Упркос позивима организатора да се уздрже од запаљивих слогана, учесници узвикивале пароле у част ОВК и "Велике Албаније". Скуп завршен без инцидената.

Демонстрације неколико хиљада Албанаца у центру Скопља протекле су без инцидената, а скуп, који је подржало сијасет тамошњих невладиних организација, обезбеђивао је необично велики број полицајаца. Демонстранти су носили албанске заставе и, повремено, узвикивали пароле којима се велича Ослободилачка војска Косова, али и идеја о "Великој Албанији".
Снимак телевизијске станице "Канал 5"

Пртотест је организовао "Савет грађанских организација Албанаца", због, како је објашњено дискриминационе политике владе Николе Груевског, али је затражено и обустављање читавог низа судских процеса, који се воде против некадашњих албанских герилаца.

Македонски Албанци, који чине четвртину од два милиона становника те државе, затражили су и обустављање грандоманског пројекта "Скопље 2014", којим је најављено подизање низа античких палата, споменика и разних других објеката, како би се потврдила историјска веза данашњих Македонаца и Александра Македонског.

Осим прекида судских процеса, које је иницирало македонско правосуђе, демонстранти су затражили и хитан прекид четири процеса које је Скопљу препусти Хашки трибунал.

Скуп није подржала владајућа Демократска унија за интеграције, некадашњег команданта Ослободилачке националне армије, Алија Ахметија.

Портпарол владе из редова ДУИ, Шефик Дураку, оценио је да је мали број учесника овог скупа најбољи доказ да се проблеми Албанаца решавају унутар институција.

Македонија је током јутра била у стању делимичне приправности, јер су сличне демонстрације одржане и пре девет година, такође без инцидената, али је свега дан касније, у Тетову почела оружана побуна Албанаца у Македонији, која је окончана после шест месеци борби, потписивањем Охридског мировног споразума.

Makedonija već 20 godina vodi otvornu antisrpku politiku. S druge strane ne shvataju da Grci nisu mekani poput Srba. ne treba da im dozvole da se država zove imenom jedne njihove pokrajine.

Kraj kohabitacije?       
IVAN TOROV      
14.05.2010.

Nekoliko hiljada Albanaca 10. maja je bučno marširalo centralnim ulicama Skoplja demonstrirajući zbog, kako je isticano, diskriminatorskog odnosa makedonske vlasti prema njima. Skandiralo se „UČK“, „Stop diskriminaciji“, „Etnička Albanija“, „Hoćemo pravdu“, policajaca je bilo skoro koliko i demonstranata, sve je, ipak, na kraju prošlo, kako je i najavljeno, mirno, bez incidenata.

Tako, međutim, nije bilo nekoliko dana pre i posle demonstracija, na makedonsko-kosovskoj granici. U dva navrata makedonska policija je imala „vruć“ susret sa švercerima oružja. U razmeni vatre poginula su četvorica Albanaca, makedonskih i kosovskih građana. Hronično neuralgična tačka, granica na Skopskoj Crnoj Gori, samo nekoliko kilometara od strogog centra Skoplja, ponovo je postala predmet žustre debate o stanju makedonsko-albanskih odnosa.

Ti događaji, reklo bi se, zasenili su i ovih dana pojačanu dilemu makedonske političke i medijske javnosti – hoće li Makedonija narednog meseca konačno od Evropske unije dobiti datum za početak završnih pregovora o učlanjenju ili će je novi grčki ultimatum oko imena države ponovo gurnuti dva-tri koraka unazad.

Raspoloženja su ispomešana. Dok jedni smatraju da se sve što se dešava na makedonskoj političkoj, društvenoj, i naročito međunacionalnoj sceni, ne može posmatrati van konteksta prilično pesimističke debate o evroatlantskim perspektivama države, drugi su uvereni da je spoticanje Makedonije na putu ka Briselu samo alibi za suštinske sporove između te dve nacionalne zajednice i najnoviji „visok napon“ u njihovoj „komunikaciji“. Tako se, posle dužeg razdoblja relativno mirne i podnošljive makedonsko-albanske kohabitacije, pre svega u strukturama koalicione vlasti (Nikola Gruevski – VMRO DPMNE, Ali Ahmeti – DUI), opet dospelo do kritične tačke kada se odnosi između Makedonaca i Albanaca ocenjuju kao alarmantno napeti. Verovatno bi bili još izraženije uznemirujući da nema konstantnog pritiska međunarodnih krugova na domaće političare da obuzdaju svoje zahuktale ambicije, odnosno destrukcije.

Na meti makedonskih i albanskih „kritičara“ i „analitičara“ je, zapravo, suštinski dokument, koji reguliše njihove odnose posle albanske pobune i kratkotrajnog rata sa makedonskom državom 2001. godine, Ohridski sporazum. Devet godina kasnije, u delu makedonskog bloka partija (u vlasti, pre svega) sve glasnije se govori da ovaj dokument nije ispunio očekivanja, da se pokazalo da su ga (ratne) okolnosti nametnule, pa je, prema tome, neostvarljiv, da su zahtevi i ultimatumi makedonskim Albancima preforsirani, previše im se daje, a samim Makedoncima neopravdano mnogo oduzima. Ukratko, prevaziđen je, što znači da mu je potrebna temeljitija revizija.

Kada ga, pak, problematizuju (dovode u pitanje) albanski politički lideri, i oni govore o njegovoj prevaziđenosti, ali uz sasvim drugačiju motivaciju i argumentaciju, ističući, pre svega, svoju neravnopravnu zastupljenost u državnim institucijama i javnim preduzećima, probleme himne, upotrebe jezika, zastave, dakle, nacionalne heraldike. Da bi se, na kraju, stiglo do ključne „dobronamerne sugestije“ da je potrebna nova forma sporazuma, koja bi težište sa lokalne samouprave prebacila na globalni državni nivo. Drugim rečima, revidirati Ohridski dogovor tako da on bude bliži ostvarenju strateškog (u ovoj fazi) cilja makedonskih Albanaca, prekrajanje Makedonije u nekakvu federaciju dva nacionalna entiteta. Sve što se 10. maja čulo na protestnom skupu u centru Skoplja - koji su zvanično organizovale albanske „nevladine organizacije“, a nezvanično političke partije makedonskih Albanaca, koje nisu u koaliciji sa Gruevskim, ali imaju snažan uticaj na albansku populaciju – moglo bi se lako uklopiti u spisak zamerki i zahteva koji Albanci ispostavljaju na račun Ohridskog dogovora.

Najnovije međuetničke tenzije, posebno obostrano „kritičko problematizovanje“ sporazuma, koji je svojevremeno zaustavio rat, neki u Skoplju pripisuju, pre svega, zamoru koji je proizvelo predugo (i jalovo) čekanje makedonskih i albanskih političkih grupacija da se desi ono što su, navodno, svi još poodavno priželjkivali: ulazak u završnicu evroatlantskih integracija. Makedonija je država sa vremenski dugim statusom kandidata za članstvo u EU (punih pet godina), a spor sa susednom Grčkom, kome se, uprkos nekim najavama, još ne nazire kraj, preti da predugo putovanje Makedonije ka Briselu potpuno obezvredi, a samu državu gurne u još dublju političku, ekonomsko-socijalnu i krizu njenog međunarodnog položaja.

Dok je etničkim Makedoncima bilo kudikamo teže, jer bi im pristajanje na besmislene grčke ultimatume obesmislilo i nacionalni identitet, jezik, kulturu i istoriju, etnički Albanci su bili u mnogo komotnijoj poziciji: složili su se sa Makedoncima da je najvažnije da država što pre uđe u NATO i EU, s tim što su se njihovi motivi unekoliko razlikovali od makedonskih. Procenili su da bi evroatlantskim integracijama Makedonije „objedinjavanje svih albanskih nacionalnih prostora“ na Balkanu (posebno u trouglu Albanija, Kosovo, Makedonija) dobilo „novi kvalitet“, što će reći, bilo bi jednostavnije u tzv. „Evropi bez granica“.

Dakle, neki oblik Velike Albanije, njihovog istorijskog cilja, ali uz međunarodnu verifikaciju i legitimizaciju. Pokazali su, doduše, „dozu razumevanja“ za brige i frustracije Makedonaca zbog grčkog podmetanja noge severnom susedu, ali kad je postalo jasno da Makedonija ubrzano gubi tempo u evroatlantskim integracijama, poručili su da je „njihovo strpljenje pri kraju“. Ili će Makedonija pristati na sve ne bi li uskočila u evropski voz ili će se (što se u nekom obliku već isporučuje kao zahtev) tražiti neki drugačiji oblik državnog ustrojstva (federalizacija). Sve učestaliji „nesporazumi“ Alija Ahmetija, lidera partije DUI i vođe albanske pobune 2001, u komunikaciji sa svojim koalicionim partnerom (na vlasti) Nikolom Gruevskim, zapravo su neka vrsta kontrareakcije na evidentan porast makedonskog nacionalizma i homogenizacije zbog grčke destrukcije, posebno kad je reč o tzv. procesu antikvizacije Makedonije, odnosno napuštanja slovenskog i potrage za antičkim poreklom iz vremena Aleksandra Velikog i Filipa Drugog.

Taj oblik de fakto obostrane nacionalne homogenizacije neki ugledni skopski analitičari prepoznaju i kao pokušaj makedonskih i albanskih političkih lidera da pojačavanjem populističkih kampanja brzo steknu dodatne političke poene, što je, u stvari, najpouzdaniji indikator da će se Makedonija, umesto pred šalterima NATO i EU, uskoro naći pred vanrednim parlamentarnim izborima. U tom smislu, obostrano „problematizovanje“ Ohridskog sporazuma jeste svojevrstan manevar ne bi li se ponovnim igranjem na kartu „ugroženosti“ (i makedonske i albanske) nacije, zauzele što bolje (pred)izborne pozicije u podeljenom biračkom telu. Uprkos sve učestalijim upozorenjima iz međunarodnih krugova, a i nekih domaćih analitičara i eksperata, da bi eventualno obaranje Ohridskog sporazuma imalo teške posledice. Makedonija bi ušla u novu etapu međuetničkih konfrontacija, put u EU i NATO bi bio nepopravljivo zaustavljen, a dokazalo bi se i da je svaki demokratski iskorak u izgradnji multietničkog i multikulturnog društva u regionu, pa i šire u Evropi, gubljenje vremena, odnosno neuspešan eksperiment.

Kolumnista skopskog Utrinskog vesnika Erol Rizaov ne bez valjanih razloga i povoda upozorava da i Makedonci i Albanci treba da shvate da je Ohridski dogovor, onakav kakav je danas, zapravo njihova neiskorišćena komparativna prednost. Bar u meri u kojoj su i samo Ohridsko jezero i najveća makedonska reka Vardar.

Peščanik.net, 14.05.2010.

Пренето са...

Макљажа у Тетову

Фудбал у другом плану. "Војводе" против "Балиста" у центру пажње. Увреде, туча и на крају полиција која је била принуђена да изгреднике растера сузавцем. Шкендија - Тетекс 0:0.

Најмање двојица полицајаца повређени су у инцидентима на тетовском дербију македонске фудбалске лиге. Игра тимова Шкендије и Тетекса остала у сенци дивљања нихових навијача - македонских "Војвода" и албанских "Балиста".
Нереди у Тетову, снимак македонске телевизије Канал 5

Инциденти су почели пред сам крај утакице, али је атмосфера на стадиону у Тетову све време меча била узаврела, пошто навијачи две стране нису престајали да се вређају на националној основи.

Према извештајима македонске полиције, навијачи Тетекса запалили су неколико димних бомби, а затим и бацили патрону сузавца на "Балисте", због чега је већина гледалаца напустила стадион.

Пошто се већина навијача ођедном нашла испред стадиона, почела је туча и међусобно гађање каменицама.

Полупана су четири аутомобила, оближња кафана и једна кућа.

Тетово је, током рата 2001. године, било поприште најжешћих сукоба македонских снага беyбедности и албанских побуњеника.

novi maksimir