Заев је корумпирани бандит који не изиграва плаћеника, он је заиста плаћеник.
Колико год да је лош Груевски, треба или наћи бољег кандидата или га подржати, ако не постоји бољи.

На крају крајева, пита се наша централа у Москви, па ако већ играју на Груевског, онда морамо и ми.
Наш циљ је да МКД добије руског човека, а не да дође бриселски полтрон Заев.

drzava treba da finansira partije...drzava...

i onda oni nece imati potrebe da ko prostitutke idu od jedne do druge strane ambasade...



Эксперт: Македония находится на грани войны

Македония – маленькая страна. Осколок некогда сильной и независимой Югославии. Всегда, кстати, дружественной России во всех ее формах правления. Нынешняя политическая обстановка в стране складывается не совсем удачно, как хотелось бы простым жителям. Скопье вот уже несколько месяцев, фактически, не может сформировать новое правительство. Так, после парламентских выборов, победу одержала правящая партия, которую поддерживает большинство граждан страны, меньшинство составили оппозиционные силы, активно поддерживающие так называемую «албанскую платформу» — небольшие партии, не имеющие политического веса. По итогам выборов, на президента Македонии Георгия Иванова стали оказывать давление Брюссель и Вашингтон с требованием отдать премьерский мандат лидеру оппозиционеров Зорану Заеву, чтобы последний смог сформировать кабинет министров.

О том, что же происходит на территории бывшей югославской страны специально для портала West Voices рассказал доктор наук Института Европейских исследований (Сербия) Стеван Гайич: «Македония была создана как нестабильное государство с самого начала — после развала Социалистической Федеративной Республики Югославия. Самого начала в нее заложен этнический раздор, который рано или поздно расколол бы страну. В 2001 году там была война небольшого масштаба, но для Македонии она была серьезной: когда в западных регионах страны, где албанцы составляют большинство населения, взбунтовались, по примеру так называемой «Армии освобождения Косово», продвигая проект «Великой Албании» спустя два года после бомбежек НАТО Югославии. Результатом войны 2001 года стало Охридское соглашение, что стало одним из возможных поводов для федерализации Македонии, то есть ее фактическим разделением на две части. Но все-таки македонцы, как этническое большинство, составляющее 70-80 % процентов, хотя албанцы постоянно пытаются манипулировать цифрами, заявляя, что их намного больше. Эта практика с их стороны довольно распространена еще в Косово и в Черногории. После 2001 года Македония существовала в рамках Охридского соглашения. Сейчас же, вот уже на протяжении последних двух лет, мы наблюдаем политический кризис в Македонии, который начался на фоне межпартийных скандалов и разоблачений. К тому же во внутренние проблемы страны постоянно вмешивался посол США и представители ЕС. В основном, эти силы давили на власть.

На последних выборах правящая партия получила большинство голосов, но оказалось, что албанские партии намерены поддержать оппозицию во главе с Зораном Заевым, который должен сформировать новое правительство, но президент страны Георгий Иванов ему в этом отказал. Ведь если оппозиция вместе с проалбанскими силами сформирует правительство, то: Македония будет федерализирована, а это означает, что как минимум 1/3 страны выйдет из состава государства, албанский язык станет наравне с государственным, изменится символика страны – герб и гимн. Но Георгий Иванов уже заявил, что не допустит «албанской платформы» в формировании и жизнеустройстве Македонии, так как это напрямую ведет к ее разрушению.

Сейчас началась новая волна протестов – этнические македонцы, то есть православная часть населения выходит на улицы, требуя от президента, чтобы он не допустил Заева и албанские партии к формированию правительства. Иначе это приведет к тому, что македонцы станут меньшинством в собственной стране и в конечном итоге Албания отсоединит к себе часть Македонии путем ее федерализации. Но это не все. Не так давно премьер-министр Албании открыто выступил в поддержку албанского населения в Македонии и даже пригрозил Георгию Иванову. Спустя некоторое время тоже самое сделал и премьер непризнанной республики Косово, лидер албанских сепаратистов в Сербии Хашим Тачи, который, кстати, был одним из предводителей боевиков и военных преступников в войне 1998-1999 годов. В частности, он заявил, что албанцы должны взять вещи в свои руки.

Уже сейчас Македония находится на грани войны. Албанцы, понимая, что «их солнце подошло к закату», так как опираются только на Брюссель и НАТО. А ранее пользовались и своей главной поддержкой – США. Но недавно, после президентских выборов в США, где победил Дональд Трамп, и на смену команде «клинтонистов» приходят совершенно новые люди, албанцы впали в паническое настроение из-за потери стратегического партнера и решили максимально быстро и агрессивно реализовывать свои планы».

По словам Гайича, Македония далеко не единственная политически «горячая» точка на карте бывшей Югославии. Так, в Боснии и Герцеговине (БиГ), мусульманские представители власти пытаются вновь обвинить Сербию в геноциде, что, естественно, вызывает недовольство у руководства Республики Сербской, входящей как энтитет в БиГ, созданной в рамках Дейтонского соглашения в 1995 году. Кроме того, неспокойно и в Черногории, правительство которой активно ведет страну в НАТО. Все это похоже на звенья одной цепи, последовательно выстроенные западными функционерами в один сценарий. И сценарий этот вполне циничен и прост – нет сильной Югославии, нет единой и сильной Сербии, нет и сильного геополитического союзника у России на международной арене.

Милутин Благоевич

"Nema vlade, gradonačelnika, parlamenta... Nema izlaza"


Nema vlade, nema parlamenta, nema gradonačelnika, niti opštinskih vlasti, a pre svega – nema izlaza.

Haos u Makedoniji predstavlja pretnju za čitav Balkan, piše nemačka agencija DPA, a prenosi Dojče veče.

Makedonija tone sve dublje u haos. Država nema vladu, a parlament je obezglavljen. Sada su otkazani i lokalni izbori, tako da će gradonačelnici i gradska veća u maju morati da odstupe s funkcija, a da nema ko da ih zameni.

Ono što je još gore – rešenja nema ni na vidiku. Makedonski predsednik Đorđe Ivanov pisao je predsedniku Saveta Evropske unije Donaldu Tusku kako bi ga izvestio o komplikovanoj situaciji u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Taj problem bio je tema i na Samitu Evropske unije, jer on preti da se prelije i na druge balkanske zemlje. Ivanov ne želi da dodeli mandat socijaldemokratama (SDSM) za sastavljanje vlade, bez obzira na to što oni imaju 67 od 120 poslanika, koliko ima makedonski parlament. Njegovo ustavnopravno obrazloženje glasi: pakt SDSM sa tri albanske partije preti jedinstvu zemlje.

Koalicioni dogovor predviđa da se albanski jezik, kojim govori četvrtina ili čak trećina stanovništva, što je oko dva miliona ljudi, tretira isto kao i makedonski. Do sada je zvaničan bio samo makedonski jezik i ćirilično pismo.

Tako bi u budućnosti novčanice makedonskog denara trebalo da budu ispisane i albanskim jezikom, policijske i vojne oznake bi, u regionima u kojima Albanci čine više od 20 odsto stanovništva, trebalo da budu dvojezične, a i pred sudom bi upotreba albanskog jezika trebalo da postane uobičajena praksa.

Pozivi na nasilje

Međutim, ni Brisel ni Vašington ne mogu da privole Ivanova da se drži demokratskih standarda i da parlamentarnoj većini omogući formiranje vlade. Pritom se u osnovi uopšte ne radi o nacionalnim, već o krivičnopravnim pitanjima.

Naime, od pre godinu dana protiv dugogodišnjeg premijera Nikole Gruevskog, koji je ujedno i predsednikov politički staratelj, specijalna državna tužiteljka sprovodi istragu. Gruevski se sumnjiči za kriminalne radnje i korupciju širokih razmera, kao i za opstruiranje rada pravosudnih organa i uticaj na medije.

Zbog toga što mnogima iz tabora Gruevskog preti zatvor, ne želi se ni po koju cenu da se opozicionim snagama dozvoli dolazak na vlast i zato se ide ka novim izborima. VMRO-DPMNE, stranka Nikole Gruevskog koja je godinama bila na vlasti, sistematski podgreva antialbansko raspoloženje. Ove nedelje su na zgradu Muzeja albanskog jezika u Bitolju bačeni Molotovljevi kokteli.

Gruevski, pak, sve otvorenije poziva svoje pristalice na nasilje, a tokom demonstracija napadani su i kritički orijentisani novinari.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini upozorila je, nakon prošlonedeljne posete Skoplju, da ono što se događa u Makedoniji predstavlja „igranje vatrom“.

Situacija sa Albancima na čitavom Balkanskom poluostrvu je, inače, veoma eksplozivna: kako na jugu Srbije, tako i u Crnoj Gori, ali i na Kosovu. Čak i u matičnoj republici – Albaniji, vlada napeta situacija između vlade i opozicije, a ne isključuje se ni moguće nasilje.

Ujedno ne bi trebalo zaboraviti da ni sukobi iz 2001. koji su ličili na građanski rat između Makedonaca i Albanaca u toj zemlji nisu tako davna prošlost. Slično je bilo i pre dve godine tokom sukoba u Kumanovu kada su život izgubile desetine ljudi.

МАКЕДОНИЈА, ГЕОПОЛИТИЧКА ТЕМПИРАНА БОМБА


Закулисна борба на живот и смрт између глобалиста и Трампових суверениста на Балкану доноси додатне геополитичке реперкусије


Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани.

Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама супротним македонском Уставу, председник Македоније Ђорђе Иванов је ударио „рампу“ намерама да се на мала врата изведе федерализација државе и да се, потом, у погодном тренутку организује референдум – у деловима државе са албанском већином – који би водио ка распарчавању земље. Након тога, политичка поларизација приближила се тачки усијања.

ГЕОПОЛИТИЧКА ДИМЕНЗИЈА
Оно што је мање видљиво је да је ова криза директно постакнута споља и инспирисана стратешким интересима неких од суседа Македоније и великих сила, то јест да македонска криза има своју јасну геополитичку димензију.

Република Македонија је држава смештена у самом средишту Балканског полуострва, на њеном најважнијем коридору који моравско-вардарском долином спаја Подунавље са Солунским заливом и Егејом, односно Средњу Европу са Медитераном. Македонија представља централни простор, идеалан за регионалну експанзију свим силама које су кроз историју смерале да овладају Балканским полуострвом, тим геополитичким „мостом“ између два дела евроазијског Римленда – оног европског и блискоисточног.

Због тога је простор Македоније за време решавања „источног питања“ (тј. демонтаже Османске империјалне моћи на југоистоку Европе) током целог 19. Века па до 1912. године био од кључног значаја; због тога су се око њега спориле суседне државе, а велике силе шириле своје интриге. Након распада Југославије, овај простор је „враћен“ у раније геополитичке оквире у којима се преплићу утицаји суседних држава и њихових покровитеља, великих сила – представника четири „велика геополитичка простора“ (Средње Европе, Блиског Истока, Евроазије и Атлантизма).

У геостратешком смислу, од времена распада СФРЈ осамостаљена Македонија је постала део сфере утицаја атлантиста. На тај начин је за самостално постојање ове земље привремено купљено време и обезбеђен крхки мир, накнадно нарушен албанском оружаном побуном и поново (уз знатне уступке Албанцима) успостављен уз атлантистичко посредовање закључењем „Охридског споразума“ 2001. године.

Но, овакво стање је само привремено: албански великодржавни пројекат, главни регионални савезник атлантиста, смера да ову државу поступно распарча, док њен источни сусед Бугарска – признајући државу али не и националну посебност Македонцима – потајно сања да анектира њен преостали део.

Грчка се већ две и по деценије противи службеном називу државе и блокира њене даље евроатланске интеграције, док Турска (играјући на савезнички албански фактор и своју економску експанзију) тежи да се привредно и политички укотви на македонском „полигону“ и започне реализацију стратегије неоосманског враћања Балкана у своју орбиту, за сада успорене и практично одложене неуспесима на два друга – по Турску стратешки приоритетна – простора на Леванту и Кавказу.

Једини сусед који нема никаквих претензија према Македонији је онај на северу – Србија. Словенски Македонци у великој већини сматрају Србе себи најближим, братским народом, иако су од стране своје политичке елите њима деценијама највише били плашени. Као традицонално присутна велика сила на просторима Балкана, у актуелне односе око Македоније укључила се и Русија. Она тежи да поврати део свог утицаја на све балканске православне народе и заштити своје интересе, пре свега оне везане за изградњу енергетских коридора кроз Балкан ка средишту ЕУ.

Актуелни геополитички процеси у свету донели су своје последице на Балкан и додатно утицали да се македонски политички „гордијев чвор“ још више замрси. Руски успеси и турски неуспеси на сиријском ратном театру и погоршавање односа Турске са глобалистима у Вашинтону довели су до делимичног приближаваља Русије и Турске. То отвара могућности реализације крупних улагања у енергетске коридоре чији би краци пролазили кроз Балкан и дугорочно утицали на промену геополитичке перспективе ових простора.

Део руског утицаја повраћен је и у евроатлантизованој Бугарској где је за председника државе недавно изабран генерал Румен Радев, који тежи да игра избалансиранију улогу између Истока и Запада, док је влада Бојка Борисова и даље – што милом, што под принудом – привржена Западу.

ЗАБИЈАЊЕ КЛИНА ИЗМЕЂУ ПУТИНА И ТРАМПА
Поред јачања руског утицаја у региону и руског приближавања са Турском, за балканске савезнике глобалистичких атлантиста највећу претњу представљају крупне промене које су се догодиле у средишту њиховог империјалног покровитеља са успоном Доналда Трампа на место председника САД. Закулисна борба на живот и смрт између глобалиста и Трампових суверениста на Балкану доноси и додатне геополитичке реперкусије у виду могућег ревидирања америчког става према локалним играчима, а у склопу отопљавања односа са Русијом и изглађивања неспоразума са Ердогановом Турском.

Назирући могући неповољни развој по себе и сопствене позиције, глобалистичкој „дубокој држави“ и њиховим локалним балканским вазалима заштита сопствених позиција намеће отварање рисканте стратегије – дестабилизације кризних жаришта и потпаљивања конфликата који ће не само спречити Трампова настојања да релаксира односе са Русијом, већ га и натерати на трајну, још дубљу конфронтацију са Путином.

Операционализација овог плана значи поступно претворити македонске политичке и међуетничке тензије у озбиљан конфликт, а простор Македоније у темпирану геополитичку бомбу на Балкану. Глобалистички атлантисти овај план покушавају реализовати путем Сорошеве мреже у Македонији и околним државама, пре свега преко западних и источних суседа Албаније и Бугарске које имају територијалне претензије ка Македонији. Наиме, актуелни министри спољних послова и Албаније и Бугарске су намештеници сорошевских структура (обојица су били директори локалних филијала Фонда за отворено друштво) у тамошњим владама.

Управо из ових разлога је група протрамповских сенатора из Републиканске странке званично затражила од Стејт департмента да преиспита видове трошења државног новца којим се преко Сорошевих фондација финансирају превратничке активности у Албанији и Македонији.

И руска страна је добро упућена у проблематичне перспективе развоја догађаја у Македонији. Руски шеф дипломатије Лавров још у мају 2015. године упозорио је на планове поделе Македоније између Албаније и Бугарске, који су подстицани од стране сада већ бивше администрације у Вашингтону.

Очигледно, глобалисти у „дубокој држави” не одсустају од реализације овог подухвата. Они смерају да на овај начин остваре нове, шире циљеве, будући да би дестабилизација Македоније готово тренутно могла да проузрокује ескалацију регионалне кризе ширих размера која би се великом брзином раширила на Албанију, Србију и њену окупирану покрајину КиМ, као и на Бугарску и Грчку, и тако створила непремостиву пукотину између великих играча на Балкану.

Gruevski: Država je napadnuta, narod mora da je odbrani
Makedonski narod mora da odbrani državu tako što će sprečiti opozicioni SDSM da formira novu vladu sa albanskim partijama sa kojima ima parlamentarnu većinu.

IZVOR: BETA NEDELJA, 19.03.2017. | 22:20
   
Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva
To je izjaviop lider vladajuće partije u Makedoniji VMRO DPMNE Nikola Gruevski.

"Država je napadnuta, potrebno je da je narod odbrani, jer može da je nema ako bude ostavljena ostvarivanju plana lidera opozicije Zorana Zaeva i njegovih scenarista. Svi koji misle da ih sada ostave da naprave vladu, pa da posle reaguju kas dođe zakon o jezicima na dnevni red, možda im bude kasno", rekao je Gruevski za provladinu televiziju Kanal 5.

Prema njegovim rečima, "cilj je da se uvede dvojezičnost na celoj teritoriji države, da se federalizuje i da se promeni ustavno ime Makedonije po grčkom planu".

Kako je istakao, kada SDSM i albanske partije naprave vladu "može da se krene u pranje mozga građana" i da "narod postane amorfna masa, a ne narod sa nacionalnom svešću".

"Upozoravam: Može da dođe do toga da državu nemamo. VMRO ne može sam da odbrani državu, to može samo narod", rekao je bivši makedonski premijer.

Na pitanje šta će se desiti ako ne bude poštovana volja naroda i da li može da se kontroliše masa koja danima protestuje na njegov poziv da sačuva unitarnost, Gruevski je rekao da njegova partija deluje samo prema zakonu i da niko ne može da predvidi šta će narod da napravi.

"Neka misli onaj što ide protiv naroda. Niko ne može da zna kako će narod reagovati na to što pravi (lider SDSM Zoran) Zaev", rekao je Gruevski. ;Na pitanje "zašto Zaev pravi to", Gruevski je odgovorio: "Da se spasi od svih kriminala koje je napravio".

Predsednik VMRO DPMNE je ponovio da je rešenje za izlazak iz krize organizovanje novih vanrednih parlmentarnih izbora zajedno sa lokalnim ali da, ako SDSM, ne želi to da prihvati, VMRO DPMNE nudi svoje poslanike da podrže vladu Zaeva, ali bez albanskih stranaka.

Lider VMRO DPMNE je rekao da njegova partija pravi dokument koji će ponuditi izlazak iz političke krize, uz zadržavanje unitarnosti države, koji će sledeće sedmice biti ponuđen svim većim partijama.

Gruevski je istakao da očekuje da komesar za proširenje Johanes Han, koji u utorak dolazi u Skoplje, osudi platformu dogovorenu u Tirani i da osudi mešanje druge države u unutrašnje poslove Makedonije.

Večerašnji intervju je drugi u kojem je Gruevski zatražio od građana da odbrane unitarnost Makedonije. Prvi put je uradio dan nakon što je Zaev objavio da ima parlamenetrnu većinu, a zatim su sledili protesti u orzanizaciji novoformirane inicijative "Za zajedničku Makedoniju" i odbijanje predsednika Makedonije Djorđa Ivanova da poveri mandat za formiranje vlade Zaevu, iako ga Ustav na to obavezuje.

Само нека се Србија бави што мање Македонијом. У супротном ће постати главни кривац за све њихове проблеме.

Хан у Македонији: Иванов да преиспита своју позицију


Брзо формирање нове владе посвећене спровођењу реформи, поштовање изборних резултата, имплементација договора из Пржина и уздржавање од распиривања међуетничких тензија су главне поруке европског комесара за проширење Јоханеса Хана и тројице европарламетараца након сусрета са политичким лидерима у Скопљу.

Јоханес Хан, Иво Вајгл, Едвард Кукан и Кнут Флекенштајн су издали заједничко саопштење после разговора са лидерима ВМРО-ДПМНЕ Николом Груевским, СДСМ Зораном Заевом, ДУИ Алијем Ахметијем, партије Беса Билалом Касамијем и Алијансе Албанаца Зијадином Селом.

 Hаводи се да би сви политички лидери, укључујући председника, морали да поштују резултате последњих избора, као и да у демократији свако мора да призна парламентарну већину, пренела је МИА.

"Зато охрабрујемо председника да преиспита своју позицију. Нема времена за губљење. Очекујемо да сви политички лидери и институције омогуће да се демократски процес креће својим током у интересу грађана", наводи се у заједничком саопштењу.

Председник Ђорђе Иванов није се састао са Ханом, образлажући то касним повратком са пута у Мађарској.

Јоханес Хан, Иво Вајгл, Едвард Кукан и Кнут Флекенштајн очекују да "у наредним данима виде озбиљно и одговорно државништво од стране релевантних институција које би омогућиле брзо формирање нове и чврсте коалиције" што је једини начин да се земља врати на пут ка ЕУ.

Čekajući Ivanova


Blokada Ivanova treba da se okonča konstituisanjem Skupštine i formiranjem vlade u skladu sa Ustavom, kažu izvori EU za DW. Što pre – to bolje, kažu u Briselu, i potvrđuju da se razmišlja i o sankcijama.

Stranke iza kojih stoji većina u parlamentu treba da požure i što pre konstituišu parlament, da izaberu predsednika Skupštine i potom i formiraju vladu. To je poruka koju su uputili zvaničnici Evropske unije dan posle posete Skoplju, a koja je jasno izneta i u jučerašnjim razgovorima sa predstavnicima političkih stranaka u Makedoniji. Izvor DW u Briselu koji je želeo da ostane anoniman, rekao da će Ivanov, ukoliko i tokom narednih nekoliko dana bude odbijao da dâ mandat za formiranje vlade, imati razumevanja i ako većina u parlamentu, u skladu sa Ustavom, preduzme takav korak.

Stav Brisela je da u tom slučaju više nema šta da se čeka i da sa svakim danom raste opasnost od daljih tenzija u zemlji. Oni se slažu da bi i takav legitiman postupak moga izazove neslaganje protivnika brze uspostave vlasti, ali tvrde da alternativa – da se izgubi dodatno vreme – može biti još opasnija za zemlju i da bi mogla da dovede do ćorsokaka i dalje destabilizacije.

„Opasnost je veća nego ikada“, kaže ovaj izvor. Za predstavnike EU nema sumnje da je Gruevski stajao iza organizacije protesta, iako je uporno tvrdio da sa njima nema nikakve veze i da se radi o izbijanju nezadovoljstva u narodu.

Jedini cilj – ostati na vlasti

Gruevski se na sastanku sa komesarom Evropske unije Johanesom Hanom i trojim poslanicima Evropskog parlamenta predstavio kao žrtva tvrdeći da nema kontrolu ni nad čim. On se žalio da SDSM u potpunosti kontroliše medije i da SJO radi u interesu Zorana Zaeva.

Iako to nije rekao direktno, utisak prisutnih je bio da Gruevski ne želi posredovanje EU; tokom dvoipočasovnog razgovora, on je samo ponavljao iste stvari i tvrdo ostajao na svojim pozicijama ignorišući primedbe posrednika. „Jedini cilj Gruevskog je da ostane na vlasti, to je jasno. On uopšte nije ozbiljan i odbacuje svaki naš predlog“, kaže naš izvor.

Zvaničnike EU nije posebno šokiralo to što je predsednik Đorđe Ivanov odbio da se sastane sa njima. U Briselu kažu da bi mu ionako ponovili iste stvari koje su mu prilikom poslednje susreta već rekli komesar Han i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini. Izvori DW smatraju da Ivanov nije u poziciji da samostalno donosi odluke, pa nisu ni očekivali da bi razgovor sa njim promenio nešto u pogledu rešavanja krize.

Sankcije?

U Briselu se razmišlja o mogućnosti uvođenja ograničenih sankcija za pojedince u Makedoniji, potvrdio je naš izvor, koji nije mogao da kaže da li će se to zaista i desiti i koga bi takve sankcije pogodile. „Ali, i sama činjenica da o tome razgovaramo – govori dovoljno.“ Sankcije bi obuhvatale zamrzavanje bankovnih računa i zabranu putovanja, no takve opcije su još samo u fazi konsultacija i verovatno bi išle direktno preko Evropske komisije. U Briselu kažu da su svesni da bi bilo koje druge sankcije, uključujući i oduzimanje preporuke o početku pregovora sa EU, išlo na štetu građana a ne političkih lidera koji blokiraju taj proces.

Već za četvrtak (23.3.) najavljen je nastavak razgovora sa predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti EU koji će pomno pratiti situaciju u zemlji, i ako ustreba, brzo reagovati i predlagati rešenja. Utisak je da je zasad ključna poruka da ne treba izgubiti previše vremena u čekanju na Ivanova, ali da treba delati u skladu sa Ustavom kako bi bili formirani parlamentarna većina i vlada.

ИНТЕРВЈУ: ИВАН СТОИЛКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ СРБА У МАКЕДОНИЈИ
Брисел неће сломити Ђорђа Иванова

Интерес „западних пријатеља” је да заврше посао с Албанцима, реше проблем око имена Македоније и да нас угурају у НАТО, а како ће бити грађанима, није им уопште важно
Аутор: Миленко Пешићпетак, 31.03.2017. у 20:00



У садашњој политичкој кризи у Македонији наш најважнији интерес је да „тиранска платформа” не заживи, јер она практично значи почетак стварања „велике Албаније”, каже у разговору за „Политику”, Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији (ДПСМ).

„Ова платформа, донета у страној земљи, осуђује и Македонце и Србе за наводни геноцид на Албанцима у периоду од 1912. до 1956. године. Ако тај захтев добије право грађанства, српски народ у Македонији наћи ће се у немогућем положају. Уједно ће то довести и Србију у тешку позицију”, објашњава Стоилковић, политичар са најдужим посланичким стажом у Македонији који је у Собрање 11. децембра прошле године поново изабран изабран на листи ВМРО-ДПМНЕ.

 

Има ли нешто у тој платформи иза које су стале албанске партије у Македонији што није спорно?

Све је спорно, чак и интегрисани гранични прелази према Албанији и Косову, о којима се не прича много, промена државних симбола, увођења албанског језика у Устав, што је увод у федерализацију државе. Македонија се налази у својеврсној геополитичкој квадратури круга. Реализацијом захтева из албанске платформе створиће се двонационална држава у којој неће бити места за припаднике мањих народа, Србе, Турке, Роме, а Македонци ће доћи у ситуацију коју бих најближе описао положајем босанских муслимана – Бошњака у садашњој БиХ.

 

Али Зоран Заев, лидер СДСМ-а који са албанским партијама ДУИ и Беса хоће да прави владу каже да је лаж да ће тужити Србе за геноцид?

„Тиранска платформа” је изазвала оштру реакцију јавности у Македонији и онда је међународна заједница која диригује целим процесом дала инструкције политичарима из ових странака да више не причају о захтевима из те декларације. Зато Зоран Заев, када је промовисао програм владе коју би хтео да направи, није ни споменуо ништа од албанских захтева. Циљ је да се тиме створи простор да ЕУ изврши притисак на председника Ђорђа Иванова да напокон да премијерски мандат лидеру СДСМ-а.

 

Као излаз из постизборне кризе Никола Груевски је понудио Заеву да ВМРО-ДПМНЕ подржи мањинску владу уколико се одрекне „тиранске платформе”?

Понуда Груевског јесте добар маркетиншки потез који има намеру да покаже колико је Зоран Заев уцењен политичар.

 

Шта је решење када ЕУ притиска да се формира влада коју би предводио Заев, а народ сваки дан протестује на улицама?

Највише што из целе ове ситуације можемо да добијемо јесте расписивање нових избора. Али никада не знате када имате посла са „нашим западним пријатељима”. Њихов стратешки интерес је да заврше посао са Албанцима, реше проблем око имена македонске државе и да нас угурају у НАТО. А како ће у тој држави бити македонским грађанима, уопште им није важно. И зато као реакцију имате ерупцију незадовољства.

Свети Сава нас окупља
Колико сте задовољни положајем српске заједнице у у Македонији?
Срби у Македонији подржавају првенствено себе у остваривању и унапређењу својих права. Имамо добру сарадњу са ВМРО-ДПМНЕ и, док је она водила владу, успели смо доста тога. Славимо Светог Саву као свој национални празник. Могу слободно да кажем да су наше Светосавске академије последњих година боље и посећеније него она у Београду. Уз дозволу државних органа успели смо да уредимо и спасимо од пропадања спомен-обележје на Зебрњаку. На адекватан начин смо прославили 100 година Кумановске битке, а успели смо и да издејствујемо и формирање Агенције за људска и мањинска права.
 

Мислите на уличне протесте?

Да, то су веома масовни протести. Подсетићу вас да смо пре две године, 19. маја, организовали митинг када је опозиција хтела да насилно преузме власт. Скупило се у Скопљу 80.000 грађана који су аутобусима стигли из целе Македоније. А када је недавно, 21. марта, Јоханес Хан дошао, исти број људи је је изашао на улице, и то само из Скопља. Истовремено у више македонских градова су се тада одржавале демонстрације. Постоји велико расположење народа да истраје у напорима да се сачува садашње устројство Македоније.

 

Да ли међународна заједница ипак може да убеди Иванова да да мандат Зорану Заеву за формирање владе?

Идуће недеље нам долази Доналд Туск, председник Европског савета који има улогу да изврши додатни притисак на македонског председника да мандат да лидеру СДСМ , али колико сам упознат Иванов на то неће пристати. После тога нам следи додатна дипломатска артиљерија и евентуално као излаз из садашњег лавиринта – нови парламентарни избори заједно са локалним. Наравно, све под условом да се не деси неки инсценирани инцидент који би могао да промени ток политичких догађаја. Подсетићу вас да је цео проблем после децембарских избора настао када је нарушен принцип из мајског договора из 2008. године по којем победничка македонска странка прави владу са победничком албанском странком. ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ су у јануару били су на корак до склапања договора формирању владе, а онда је Али Ахмети отишао у америчку амбасаду и све се окренуло. Тако да сада имамо парадокс: у влади коју заговара међународна заједница, све албанске партије су ујединиле слабијим партнером СДСМ и хоће да управљају вољом македонског народа. И зато је народ изашао на улице.

 

Европарламентарац Кнут Флекенштајн, који је са Ханом долазио у Скопље, предлаже да се, ако напори ЕУ да се направи влада СДСМ–ДУИ–Беса, не уроде плодом, уведу и санкције према политичарима који ометају тај процес?

То би само додатно разгневило македонске грађане. Политика  увођења санкција је некада и давала некакве резултате, али о тада када  су ЕУ и САД биле на врхунцу своје моћи. Зато би такво показивање мишића према нама, који смо реално шака јада, само открило колика је немоћ ЕУ.

 

На Западу се може чути и да су се и Руси умешали у целу ситуацију у Македонији и да зато нема владе?

Откако је Македонија постала независна, главну реч воде Американци и ЕУ. Имали су прилике да за 25 година уреде ствари овде и направе пристојно место за живот, а не ово што проживљавамо данас. И сада када су забрљали, најлакше је рећи да су вам Руси криви. Што је глупост, јер је руско присуство овде непостојеће. Било би лепо да је другачије.

297
http://www.politika.rs/scc/clanak/377351/Brisel-nece-slomiti-Dorda-Ivanova