Од донација и зајмова сваком становнику Србије стигло је у просеку по 770 евра



За све владе Србије од 2001. године чланство у Европској унији је економски, али и национални приоритет. Сасвим разумљиво, јер је ЕУ највећи спољнотрговински партнер наше земље, у коју ми пласирамо око 60 одсто свог извоза. „Уједињена Европа” је и највећи инвеститор у нашој земљи, а отуда је стигло и највише помоћи. Од донација и зајмова сваком становнику Србије у просеку је стигло по 770 евра. Ипак, у истраживању европске оријентације српског јавног мњења, које је Канцеларија за европске интеграције Владе Србије обавила у децембру прошле године, 41 одсто испитаних гласало би за учлањење, што је знатно мање него почетком претходне деценије.



Последњих година део јавности, а међу њима и стручњаци, сматрају да би Србија требало мало да погледа и около. Има тржишта и на другим странама. Када се све сагледа многи се слажу да не користимо довољно наше споразуме о слободној трговини са Русијом, Белорусијом, Турском… иако наш извоз у те земље од 2009. бележи годишњи раст од 30 до 40 одсто.

Билатерални односи Србије и Русије су у успону, а економску сарадњу треба максимално убрзати, изјавио је недавно Танјугу амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин. Према његовим речима, Русија је до сада инвестирала 2,5 милијарде евра, а према постојећим пројектима у наредне две-три године уложиће још милијарду и по.

Занимљиво је да је у поменутом истраживању европске оријентације Канцеларије за европске интеграције, 35 одсто испитаних одговорило да је Русија највећи донатор Србије од 2000. године. Европску унију као највећег донатора сматра 34 одсто испитаних.



Према подацима Канцеларије за европске интеграције, у укупној бесповратној одобреној помоћи Србији у периоду 2000–2010. године, учешће ЕУ са 4,5 милијарди евра је 78,59 одсто. Највише кроз претприступне фондове (ИПА) – нешто више од 2,2 милијарде евра. Да је Србија чланица ЕУ, добијала би 1,4 милијарде евра годишње, а сада свега 200 милиона.

Чланице ЕУ су и појединачно помагале Србији. Највише Немачка, са 1,1 милијарду евра. Следи Италија са 273,6 милиона и Шведска са 207,7 милиона евра. Норвешка је у првој деценији овог века Србији поклонила 182, а Швајцарска 132,5 милиона евра.

Од ваневропских земаља у помоћи Србији предњаче САД са 630 и Јапан са 96,65 милиона евра. Кина је издвојила 3,6 милиона евра, а од те суме милион евра у прошлој години.

Ал. М.

објављено: 09.04.2013.

Политика

Од донација и ЗАЈМОВА. Зајам се, колико се сећам, враћа, обично с каматом?

А што се бесповратне (не мале, слажем се) помоћи њихове тиче, само прећутно плаћају шта су полупали.