Majstore, ima izlaz

Ne d'o bog teroristima da slučajno otmu neki ovdašnji autobus pun putnika, kao prošle nedelje u Atini. Prisutni goloruki srpski narod prvo bi složno povikao: Majstore, ima izlaz! Međutim, ako bi ta dva crnomanjasta picopevca i uspela da ih ubede da su oteti, kako će da ubede Vladu Srbije.

Već oko deset sati, rano ujutru, kad bi najbliži saradnici probudili premijera da ga obaveste o nemilom događaju, pola autobusa garant uveliko bi se "utalilo" s otmičarima oko podele otkupa od milion dolara, a druga polovina bi tražila ili pomoć prijatelja ili "pola-pola", samo da konačno postanu milioneri. Tako da se onaj sindrom zbližavanja talaca s otmičarima više ne zove stokholmski, nego "naš".

Stvar bi se dodatno zakomplikovala 12 sati kasnije na hitno sazvanoj vanrednoj sednici vlade radi pravljenja strategije oslobađanja. Pošto na početku utvrde da je za predsednika tima za pregovore nemoguće postaviti Božu Prelevića, jer već treći dan vitla s dve automatske puške po hodnicima Palate federacije (očevici tvrde da je u sredu viđen u zapadnom krilu, u četvrtak u istočnom, i od tad mu se gubi svaki trag), pada odluka da ga zameni Velja Ilić, resorno zadužen za saobraćaj.

Čovek em visokog stepena tolerancije i pregovaračke taktike, em je jednom u sličnoj situaciji oslobodio kelnera koga gosti nisu hteli da puste da napravi fajront u kafani u Preljini (ili beše Barzilovica). U prvom kontaktu s otmičarima on koristi taktiku poznatiju kao: Majstore, otvori zadnja! Što će reći: Nemojte da vam dođem tamo, u taj autobus, i pobacam vas kroz prozor, i vas i ove sa Studija B, i onu Bećkovićku...
Vlada koristi sve kapacitete. Ministra pravde šalje da otmičarima izda garancije da će se po predaji braniti sa slobode. Ministra policije da im demonstrira kako se vrata na autobusu otvaraju pajserom. Ministra za finansije da ih ubedi da otkup ne mogu dobiti na odloženo plaćanje, te da će na sumu od milion dolara platiti porez na dodatu vrednost

Videvši da stvar ne ide, vlada prelazi na "plan be", poznatiji kao: Majstore, otvori srednja! Tu vlada koristi sve svoje kapacitete. Ministra pravde šalje da otmičarima izda garancije da će se po predaji braniti sa slobode. Ministra policije da im demonstrira kako se vrata na autobusu otvaraju pajserom. Ministra za privatizaciju da im obeća azil na Kajmanskim ostrvima. Ministra za finansije da ih ubedi da otkup ne mogu dobiti na odloženo plaćanje, te da će na sumu od milion dolara platiti porez na dodatu vrednost. Ministra kulture šalju da otmičare izvaja kao voštane figure i postavi ih u hodnik ispred kabineta.

Ništa ni od "plana be". Sledi poslednji plan: Majstore, otvori prednja! Tad angažuju i samog premijera. U telefonskom kontaktu s otmičarima on im ukratko izlaže sve zasluge svog kabineta. Šest sati kasnije, kad je stigao do donošenja novog ustava, otmičari s rukama uvis izlaze ispred autobusa.

Suze radosnice, hepiend. Te se vlada odlučuje da izda saopštenje za javnost sledeće sadržine: Posle razgovora sa otmičarima, utvrđeno je da oni nisu pravi otmičari, nego su ljudi iziritirani jer već dva dana čekaju da pored njih konačno prođe cela kolona sa pratnjom predsednika Republike, pa da se uključe u srednju traku. Inače, sa nedužnim otmičarima predalo se i treće lice za koje se ispostavilo da se radi o psu rase karaburmski trafikant.

Taoce i dalje ubeđujemo da izađu, kako bi spremno dočekali istorijski događaj, donošenje novog ustava...
A taoci neumoljivi - prvo izbori, pa Ustav.