Majski prevrat :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Мајски преврат

Мајским превратом су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена Драга Машин, чиме се прекида лоза династије Обреновић која је владала Србијом од средине XIX вијека. Након Мајског преврата на чело Србије се враћају Карађорђевићи.

Сам догађај, убиство краља и краљице, спровела је организација "Црна рука" на чијем је челу био официр Драгутин Димитријевић Апис. То је било у ноћи 29. маја 1903. године (по старом календару). На исти тај дан је 35 година раније убијен кнез Михаило Обреновић у Кошутњаку.

Разлози за овај чин су вишеструки, најважнији међу њима су: краљ је желео да влада апсолутистички али за то није довољно способан, држава је била у расулу и корумпирана. Поврх свега тога народу је сметала краљева женидба са Драгом Машин, дворском даме његове мајке, која је била удовица инжењера Машина и од њега старија 12 година. Постојао је страх да краљица не може родити дете и да ће тако династија остати без наследника. Престоницу су потресали и скандали око њене лажне трудноће. Уз то Драга Машин није била племићког порекла што је било пожељно за краљицу.

Овај преврат је имао велики утицај на однос европских сила зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустро-угарску, а Карађорђевићи на Русију.

Женидба краља Александра Обреновића с удовицом Драгом Машин, чији (наводно) не беспрекоран живот није био тајна, уништио је и последње наде, да ће се династија Обреновића моћи одржати на престолу. Нероткиња, много старија од краља, свога мужа, Драга је већ самим тим изазивала бригу код једних, а очајање код других пријатеља Обреновића. Све дубље негодовање према краљу и све отворенија мржња према краљици појачавани су још више безобзирношћу личних режима, који су завладали посљедњих година Александрове владавине и парализирали Србију за сваки напредак у земљи и сваку акцију споља. Млади официри, који су хтели да официрски збор изрази краљу своје незадовољство још приликом краљеве веридбе, у чему су били спречени од својих старијих другова, револтирали су се још више краљичином лажном трудноћом и непрестаним испадима њенога млађег брата, кога је она хтела направити престолонаследником. Против двора и краља почело се отворено говорити. У аугусту 1901 коњички поручник Антоније Антић, капетани Радомир Аранђеловић и Милан Ф. Петровић и поручници Драгутин Димитријевић Апис и Драгутин Дулић сковали су заверу, да убију краља и краљицу. Први састанак био је 6. септембра 1901-у стану поручника Антића. Осим ових било је и нових присталица: поручник Милан Маринковић и потпоручник Никодије Поповић. По првом плану краљ и краљица су требали бити убијени на забави код Коларца о краљичином рођендану, 11/9, али је тај план пропао. Развијајући акцију у војним редовима, завереници официри одлучили су да упознају и грађане политичаре са својим намерама. Први је био упознат Ђорђе Генчић, члан владе, која је дала оставку у знак протеста против краљеве веридбе с Драгом Машин. Генчић је у разговорима са страним представницима у Београду и на својини путовањима у иностранству покушавао да сазна, како би се примио чин промене на престолу у Србији, ако би краљ умро без деце. Показало се, да Аустро Угарска не намерава истицати кандидатуру ни једног од својих принчева, јер је знала, на какве би тешкоће и препреке наишла од стране Русије. Из истих разлога, плашећи се отпора из Беча, ни Русија није била расположена, да истиче кандидатуру кога од својих принчева. Али се сазнало, да кандидатура принца Петра Карађорђевића, који је живео као обичан грађанин у Женеви, не би наишла на сметњу. Онда је београдски трговац Никола Хаџи Тома уведен у заверу, а затим послан у Швајцарску, да се састане с кнезом Петром, и упозна га са завером. Кнез Петар није хтио да пристане на убиство. Ослањајући се на такво његово расположење, једна група старијих завереника, којој је на челу био ђенерал Јован Атанацковић, покушала је онда да наметне своје мишљење: да краља Александра треба само натерати на абдикацију и протерати га, из земље. Али је најзад ипак превладало гледиште, да би то било најгоре решење, и на предлог капетана Драгутина Димитријевића, Рад. Аранђеловића и Анте Антића одлучено је, да краљ и краљица буду убијени. Завереници су се на то обвезали писменом заклетвом. Пошто је пропао и план, да краљ и краљица буду убијени на прослави педесетогодишњице Београдског Певачког Друштва, одлучено је, да се убиства изврше у самоме двору у ноћи између 28 и 29 маја.

Одређени завереници из унутрашњости стигли су у Београд уочи тог дана, под разним изговорима. Са својим београдским друговима они су, подиељени у пет група, провели до поноћи у кафанама по вароши, а затим су се сви нашли у Официрском Дому. У л сат и 45 минута, капетан Драгутин Димитријевић командовао је полазак у двор. У том тренутку ђенералштабни пуковник у пензији Александар Машин, брат Драгиног првог мужа пок. инжинера Св. Машина, пошао је већ био у касарну ВИИ. пука, да прими команду над београдским трупама, а потпуковник Петар Мишић спремао се да са својим батаљоном из ВИ. пука пође пред двор. Одређени завереници били су већ опколили куће министара Цинцар Марковићеве владе и блокирали команде, које су се морала прво запосести. Било је тачно 2 сати, кад је гардијски поручник П. Живковић отворио завереницима дворска врата. Тражење краљевског пара трајало је безуспешно близу два сата. За то вриеме погинули су капетан Јован Миљковић, ордонанс краљев и пуковник Михајло Наумпоић, ађутант, који је био упућен у заверу. Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом. Узбуњени неуспелим тражењем — већ је свитало — и нестанком капетана Димитријевића, завереници су сматрали, да је завера пропала. Тада су оставили првом краљевом ађутанту, ђенералу Лази Петровићу, кога су ухватили, чим су ушли у двор, да им у року од десет минута каже где су краљ и краљица, иначе ће бити убијен. Он је мирно чекао, да истекне тај рок. Кад су у томе, тражећи, наишли поново у краљевску спаваћу собу, коњички поручник Велимир Вемић опазио је у зиду једно удубљење као за кључ од тајних врата. Краљ и краљица били су ту сакривени. И тек пошто су се, на позив да изађу, они појавили, артилеријски капетан Михајло Ристић Уча (познат у четничкој акцији под именом Ђервинац) испалио је на њих све метке из свога револвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић. Краљ је пао мртав још од првога метка. Одмах затим убијен је и ђенерал Лаза Петровић, а у дворишту нађен је рањен и онесвиештен капетан Драгутин Димитријевић. Он је, кад су динамитом разбијена врата, запазио како неко бежи низ степенице у двориште. Учинило му се, да је то краљ, који бежи и потрчао је за њим, али га је доле сачекао један гардист и тешко га ранио са три метка у груди.

Чланови нове привремене владе окупили су се ускоро, под председништвом Јована Авакумовића, а трупе, постројене пред двором, акламирале су кнеза Петра Карађорђевића као новог краља. Исте ноћи убијена су краљичина браћа Никодије и Никола Љуњевице у дивизији од војника, којима је командирао потпоручник Војислав Танкосић; председник владе ђенерал Цинцар-Марковић и министар војни ђенерал Милован Павловић убијени су код својих кућа. Трећи члан Цинцар-Марковићеве владе, министар Унутрашњих послова Веља Тодоровић, који је исто тако требао бити убијен, био је тешко рањен и живео је све до 1922.

Народна Скупштина састала се 4. јуна 1903, изгласала је кнеза Петра Карађорђевића за краља Србије и изабрала депутацију, која ће ићи у Женеву, да га доведе.

Литература: Драгиша Васић, Деветсто Трећа. Мајски преврат (1925). (Миомир Миленовић)

Izvor: Wikipedia