Neću da nešto ulazim u diskusiju,ali ću navesti šta sam pričao jednom sa jednim brokerom ovde.Pitao sam ga,još te 2009.,kad su počele da se osećaju posledice,da li je moguće namestiti i usmeriti ekonomsku krizu.

Kaže ''Nego šta.I tako i jeste bilo''. I objasnio mi je tačno kako se to i radi,ali sam zaboravio detalje.

Sećam se da,u suštini,se sve vrti oko čuvene berze i njenog poslovanja. U tom svetu berze,gde ljudi trguju virtuelnim vrednostima i plaćaju virtuelnim parama koje nikad ni ne vide, špekulacije i psihologija su veoma bitne.
Dobro plasirana špekulacija,odnosno glasina,može čudo da napravi.A može i sve da otera u k...

Drugim rečima, pošto imamo gomilu tih likova koji jedni drugima prodaju maglu za nešto dima, i sve se odigrava u par minuta(cene i stanje variraju svake sekunde), dovoljno je samo na kratko razbiti tu neku ravnotežu i tok,i sve ode u p.m. Na kraju krajeva,za neke stvari već odavno svi znamo da su precenjeni i da im se forsirano održava cena,ili pak ako raste,raste zbog tražnje u običnom narodu (čitaj - gluperde od naroda)

Mogući dokaz (''mogući'' jer ne znam zasigurno) je onaj slučaj kada je neki batica,broker,pijan kupio ne znam ni ja koju količinu nafte na ime firme,i na nekoliko dana potpuno uj*bo cenu nafte a i same berze.
Dovoljan je jedan čovek sa lap topom,nešto para (za takve firme,desetine hiljada dolara je sića), par klikova mišem,i ode sve.

Ja lično mislim da je kombinacija toga i one ''zvanične'' priče,o prezaduženosti i gluposti naroda,dovela do krize.
Još jedan trijumf ljudske pohlepe i ljudske gluposti.

Danasnja ekonomija se moze tumaciti na 1001 nacin, kao i verske knjige, a pazi sad ovo: monetarna ekonomija se vodi kao nauka! Ja bih pre rekao da je to neka vrsta umetnosti, vestine manipulacije ljudskim emocijama.

Da bi lakse objasnili, ljudi su smislili naziv za danasnju ekonomiju, a to je: Monetarni fundamentalizam! Znaci, pricamo o veri, ljudima su mozgovi oprani! Da li slusas sta kazu "strucnjaci" na TV-u? Kazu: moramo se zaduzivati, ali se ne smemo zaduzivati preko mere. : )) Ja stvarno ne znam da li ljudska glupost ima kraja? To je kao kada bi narkomanu rekao "Slusaj, ne smes da se bodes u obe ruke, samo u levu!". Danasnja ekonomija je neka vrsta masovne, drustveno-socijalne narkomanije.

Krize nisu rezervisane za bogacenje svih, odnsono onih koji znaju o cemu se radi, vec za pregrupisavanje i povecavanje bogatstva pojedinaca.

Razmotri sledeci primer: Ti si vlasnik UEFA-e. Klubovi se medjusobno takmice i tebe savrseno ne zanima koji ce klub da pobedi, a koji ce da izgubi. Tebi je bitno samo jedno "show must go on"! Tako i sa bankama, tu i tamo propadnu banke, ali se sustina cuva, a sustina je kreditni novac, odnosno novac kao dug! Sve to neko kontrolise. Ko je taj neko?

Prateci tokove novca, moze se doci do odredjene visine piramidalne hijerarhije, kasnije se trag gubi.

Male banke se svakako zrtvuju u vremenima krize, jer to i jeste cilj, a bogatstvo se transformise i preraspodeli. To su radili svi veliki dikatori: unistavali su svoje saradnike, koji su ih doveli na vlast, jer su previse znali.

Ja sam siguran da iza krize stoje trgovci zlatom, veliki bankari i porodice, velike korporacije....

Manipulacija krizama se stvara pomocu kreditnog novca. To je oruzije, alat kojim se stvaraju krize.
Postoji nekoliko faza, koje se mogu prepoznati:

Prva faza: Banke izdaju mnogo kredita, mnogo novca se pusta u opticaj, kriterijumi za vracanje kredita se drasticno snizavaju, kako bi se sto vise ljudi upecalo! Mnogo novca je u opticaju, kupovna moc raste. Fabrike vise proizvode, kako bi zadovoljile potraznju (to je onaj deo kada se kocoperni politicar, u drustvu "strucnjaka" ne skida sa TV-a i prodaje gluposti o rastu standarda, bdp-a i slicno....), ljudi se zaposljavaju, ljudi se napale jer "uzivaju" u plodovima prirednog rasta. Ljudi imaju vise samopouzdanja, lakse se odlucuju da ulazu i prosiruju nekakav "biznis"...sve je psiholoski. Ljudi se sve vise zaduzuju! Na TV-u ih draze sa vecom kucom, vecim kolima, pa guzica zine, malogradjanski kapitalista vise ne moze da se kontrolise!

Znaci, neko vreme je sve super, izvanredno, sjajno. Ljudi umiru od gladi, ali to nema veze, idemo na vekejsn, okreni glavu i nema problema.

To traje...neko vreme.

Druga faza: Kada se poztigne odredjeni stepen razvoja, banke tada procenjuju i kalkulisu. Trazi se razlog za uklanjanje novca iz opticaja. Sta rade? Podizu kriterijum za dobijanje kredita ; ) Na taj nacin se novac povalci iz opticaja, traze naplatu vec odobrenih kredita. To znaci da u sistemu vise nema toliko novca, proizvodnja se smanjuje, ljudi gube poslove, dolazi do bankrota.

Znaci, prva faza je bacanje udice i trzaj plovka! Druga faza je motanje najlona i pecanje zrtvi.

Treca faza: kako ljudi nisu u mogucnosti da plate dug (jednostavno-bez obzira koliko radis, nemoguce je da se dug otplati, jer se traze kamate koje niikad nisu usle u opticaj), banka oduzima stvarne vrednosti (kola, kucu, dobra, zemljiste itd...).

Tako se stvaraju krize u kakvoj smo trenutno. U SAD se desilo upravo to da su se, pod potrosackim mentalitetom, krediti su se davali svima, kako nije bilo moguce da se krediti vrate, kuce su prodavane u bescenje, jer ih je bilo mnogo i tu su banke pucale.

Naravno, bitna stvar: pucale su banke, ali ne i bankarski sistem delimicne rezerve!!   ; )

Tekstove ne kopiram sa nikakvih "levih foruma". U stvari, znas sta je zanimljivo? Zanimljivo je to sto doktori ekonomije uglavnom propevaju o sustini problema tek kada odu u penziju. : ) Do tada, misle o "karijeri".

Dovoljno je reci da 1% stanovnistva, poseduje 40% svih bogatstva. Za njih sistem funkcionise sjajno!

Zamisli, kada bi robovlasniku u starom Egiptu rekao "zar ne vidis kako ljudi tesko zive?". Za njega nema krize, sve ide po planu, zasto bi menjao sistem, kada mu odgovara!?

Cilj je usisavanje moci, odnosno, preraspodela moci na manji krug ljudi. Znas kako, na pravnim visokim skolama se uci da postoje tri vrste vlasti (cetvrta i najbitnija se precutkuje-a to je monetarna vlast). Ko poseduje monetarnu vlast, poseduje i ostale tri.

Novac plasiran putem kredita je sam po sebi problem, ali oin pruza mogucnost odlaganja krize (ne i izbegavanja).

Zapitaj se par vrlo jednostavnih pitanja: Kada ce se dugovi vratiti? Na koji nacin? Kada se dugovi vrate (samo teoretski), sta posle? Gde je ta tacka u vremenu u kojoj ce dug prestati da raste? Da li je potrebno jos nesto da se shvati sta stoji iza svega? Postavi ova pitanja nekom doktoru ekonimije, ja sam odustao!

 Zamisli kakav bi haos nastao, da se ovo pocne preispitivati na ekonomskim vosikom skolama? Doktori ekonomije bi bili vraceni u 5. razred onosvne!