Majke mi (nije) bajka

Bojana i Pavle zabavljaju se već godinu dana. I dalje su ludo zaljubljeni. Kada god bi se pojavili na nekom mestu, sijali su kao da su okruženi užarenom svetlećom aurom, koja je širila neobičnu ljubavnu energiju. U njihovom prisustvu svi su bili zaljubljeni, čak i oni koji su davno digli ruke od ljubavi...

Pretprošlog vikenda otišli su na izlet u manastir Žiču. Pri ulasku na ovo sveto mesto sve je postajalo nesvakidašnje tiho i mirno. I dok su obilazili ikone, Bojana se zaustavila da se pomoli pred oltarom. Nakon tiho izgovorenog "Amin", okrenula se, a Pavle je klečao na kolenima sa buketom crvenih ruža u jednoj ruci, dok je u drugoj držao prsten. Suze su joj krenule brzinom svetlosti. Od sreće, od straha da sve to nije stvarno, da će, kada otvori oči, taj filmski prizor nestati.

Nije bio san – Pavle je od silnog uzbuđenja i još veće treme, drhtavnim glasom napokon izgovorio: "Da li želiš da se udaš za mene?"

Ovo nije bajka. Majke mi.

I dok nam je Bojana prepričavala kakva je bila njena prosidba, oči su joj caklile, od sreće, od zaljubljenosti i iskrene ljubavi. A nama dvema suze su se jedna s drugom takmičile koja će prva da dotakne zemlju, dok smo pokušavale da zamislimo tu idiličnu sliku prosidbe.

Ja sam u trenutku shvatila da će to biti tema moje sledeće kolumne, a da priča bude "nestvarnija" - Bojana je pre dva dana saznala da je u drugom stanju.

Da mi je ovo neko pričao (a da mi nije dobra drugarica) ili da sam pročitala na nekom sajtu, ne bih mu verovala, tako da ću apsolutno razumeti svakoga ko ne poveruje u gorepomenutu bajkovitu priču.

Možda neka devojka i ne može sebe da zamisli u devičanski beloj venčanici, kao na primer ja, ali je sasvim sigurno da je AMA BAŠ SVAKA, barem jednom u životu, maštala o tome kako je dečko prosi i napravila kompletan scenario tog događaja.

Zapravo sada shvatam da nije poenta u plavim vodama Kariba ili peščanim plažama prekrivenim palmama na nekom pacifičkom ostrvu, gde iz vode izranja pravoslavni pop i venčava vas. A još manje na vrhu Mont Everesta – scene koje devojčice uglavnom zamišljaju. Poenta je u neočekivanom momentu, u iznenađenju, jer niko (normalan; prim. autor.) ne priča jedino o tome kakva će vam biti prosidba. To je jedino što treba da bude samo NJEGOVO.

Čak i kada znaš da ćete se venčati, nadaš se da će smisliti najoriginalniji mogući način. Prosidba je kao prvi poljubac - dešava se samo jednom - prvi put. Svi smo navikli da ovakve priče gledamo u filmovima, jer današnji frajeri uglavnom nemaju hrabrosti da upriliče sličnu prosidbu. Strah od blama, neuspeha, frka od toga šta će devojka reći mnogo je veći od potrebe za romantičnim trenucima.

Ako ipak odlučite da je vaša ljubav mnogo veća od svih strahova, frka i blamova i svojoj devojci upriličite bajkovitu prosidbu, jedno je sigurno – nema šanse da vas odbije.

 Jelena Koronsovac
Na dlanu

  

izgleda nisam mnogo romanticna 
taman sam pomislila da se u crkvi desilo neko cudno cudo, kad ono, prosidba   

sto se tice onog dela da danasnji momci od straha zbog neuspeha i blama ne prose na romantican nacin svoje devojke... e to je vec  kao, ne znaju da li bi se doticna udavala za njih ili ne bi
    

neverovatno je da i tako razmisljas  
to ne mogu svatiti zasto je tu potrebno suprostavljenja misljenja sto ni nije misljenja nego zbog sticaja okolnosti nacin zivota. A ako jos i to pogledamo da na kojom nacinu potrebno ipak suprostavljenja

pa nista... onda se utrkujte malo s tim buketima, neobicnim situVacijama i mestima za prosidbu...

samo nemojte da bude u fazonu kesica kokica, a na dnu prsten... mozda nije gladna, pa pola kesice zguzva i baci u kantu   

eeejjjj ipak mislim, najlepse je tako da nista neorganizujes, naravno samo tako izgledaju stvari, al u stvari celo univerzum je upliceno u aktu, i bogovi plesu od radosti.
to je isto takav kad dete place a posle mleko kad smiri se, hoce da se mackuje
kad dam prsten, posle zena hoce da se mackuje, i nije ni to problema ako i ona oseti se malo zivotinjskiji.
Moja dijalekticna savrsenost je to kad u indiju majuni zive u crkvima, i tamo lovi zmija.
Sto znaci kad zena prihvati prsten i ona je postala plen, a muskarcom vec to davno se deslio.
a ideja sa kesicom kokicom je savrseno

pa i meni se uprincipu vise svidja ta manje tendenciozna... za nekoga mozda i manje romanticna... situVacija iznenadjenja i sponatnosti, kao ta s kokicama... al' devojka mora da bude gladna 

tako da... ima jos lepih nacina, sem klecanja na kolenima pred celim restoranom i tako tih predstava kako treba da izgleda prosidba... uostalom, sve je to prilagodjeno onima koji su i glavni akteri 
svako prema sebi i osobi s kojom je 

ako zena prihvati prsten to ne znaci da je majmun, a muskaracje zmija. To znaci da oboje su majmuni ko igraju sa zmijom. Najvise volim prstene koji imaju oblik zmiju ko ujede u svoju rep. Nekako je lucidno. Al i biblijski.
A to da zena mora da jede pre prstena to je zakonito, pa ipak zivimo u realni svetu. A zene uvek su gladni i ja sam sexualno, al vec ako bolje pomislim ovako sa godinam vec ne toliko

Претеран је наслов, што би ово била бајка... Иначе лепа прича.

U celoj priči ostavlja se pitanje odakle mu cveće?

Baš sam neromantična. Stidim se i sramim. 

Mislim da je Vinsent Kasel pobrao sve lovorike na ovu temu. Chovek je zaprosio Moniku Beluchi u kolima dok je vozio na aerodrom. Nije ni prsten imao. Majstor.