Majka me prodala za 500 evra! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Majka me prodala za 500 evra!

V. TALOVIĆ | 06. jun 2012. 20:59 | Komentara: 15
Potresna ispovest J. K. (19), žrtve surove trgovine ljudima u Srbiji. Imala sam 13 godina kada me je trgovac silovao. Tri puta su me preprodavali. Gori pakao ne postoji

BILO mi je 13 godina kada me majka prodala gastarbajteru iz okoline Požarevca. Dao joj je 500 evra i boks cigareta. Nije ni trepnula. Nije me poljubila za rastanak. Drhtala sam kad me je pomilovao po bosoj nozi. Odveo me je u kuću, veliku s kupatilom i šustiklom na televizoru. Bila sam gladna. Odmah me je silovao. Vrištala sam, a on me je tukao. I tako, svakoga dana naredne tri godine. A onda me prodao za 600 evra, bratu od strica, a ovaj vlasniku striptiz bara u okolini Berana.

J. K. (19), iz sela kraj Obrenovca, šest godina bila je žrtva surove trgovine ljudima. Zahvaljujući šverceru Laletu iz Crne Gore, u čijem se „zagrljaju“ našla, uspela je da, sklupčana u njegovom prtljažniku, pobegne iz šestogodišnjeg pakla. Imala je sreću da joj utočište postane Sigurna kuća. Sa vidnim posledicama zlostavljanja po telu, umornog pogleda, otvorila je ranjenu dušu:

- Nisam imala dokumenta. Ne znam kako smo prešli granicu. Našla sam se u nekom ćumezu. Sve je smrdelo na alkohol i duvan. I znoj. Bila sam umorna. Vlasnik bara je imao veliki zlatan lanac i grube ruke. Pomilovao me po glavi, dao mi da jedem i upoznao me sa devojkama. Većina su bile strankinje. Posle sam saznala da su Moldavke i Ukrajinke. Bilo je i naših. Čudno su se osmehivale i bile su zle. Jedna mi je zapretila da će me ubiti ako joj „skinem“ mušteriju.

Te noći silovao je vlasnik bara. Naredne večeri bila je s trojicom mušaraca, sledeće s petoricom. A onda je, kaže, prestala da broji i muškarce i noći.

Citat

ZLOČIN I KAZNA
VELIKI problem su spori sudski procesi. Nekada traju i godinama. A tada, većina devojaka koje su bile žrtve trafikinga, ne želi da svedoči protiv svojih „dželata“ jer su počele novi život i ne žele da otvaraju stare rane. Tako zločin ostaje nekažnjen - kaže Vesna Stanojević.

- Davali su mi neko piće od koga se dugo ostaje budan. Verovatno i drogu. Kako je vreme prolazilo, nikakav bol nisam osećala. Po danu sam spavala, uveče radila. Zaradu je uzimao vlasnik sa zlatnim lancem. Jednom me pretukao kad sam bakšiš zadržala za sebe. Tri dana sam povraćala krv.

Jednog jutra J. K. je probudio urlik iz susedne sobe. Uletela je i videla strašan prizor. Devojka je ležala u lokvi krvi. Znala je da je prethodne noći u bar došao „neki važan klijent“, koji je tražio „posebne usluge“. Dobro je platio.

- Gazda nam je pripretio da će ubiti svaku od nas ako pisnemo o ovom događaju - kaže J. K., paleći cigaretu za cigaretom.

Dve sestre, Beograđanke, pokušale su da pobegnu. Ali su ih brzo vratili gazdini ljudi u uniformi. Jedna sestra je popila kutiju tableta.

- Tada sam prvi put videla gazdu zabrinutog - seća se J.K. - Ubrzo su došli neki ljudi, ovog puta u belom. Devojka nije umrla. Ali je poludela. A druga sestra se zaljubila u gazdu. Bila je spremna sve da uradi za njega - da ima najviše mušterija, da nas cinkari, maltretira. Ta je dušu prodala đavolu. A on, kad je hteo da je pohvali, pozivao je kod sebe u sobu. Izlazila je sva važna, moćna. Još gora i opasnija.

J. K. se navikavala na ovakav život. Za drugi nije ni znala. Ni smrad joj više nije smetao. Dobijala je veš od jeftine čipke i roštilj, za snagu. Ponekad i neko strano piće.

- A onda, jedne noći, u bar je došao Lale. Imao je kovrdžavu kosu i majicu na tregere s likom Mika Džegera. Smejala sam se. Nije bio surov, kao drugi. Odabrao je baš mene iako mu je gazda nudio Moldavku „sa šipke“. U sobi je hteo da pričamo. Nisam znala o čemu. Rekao mi je da sam drugačija i da će mi pomoći da pobegnem. Nisam znala ni gde da bežim, ni da li to zaista želim.
Iskrala se iz sobe. Smestio je u prtljažnik kamiona, prekrio starim ćebetom i preveo preko granice. Dovezao je do Beograda, dao joj 500 dinara i rekao da ide u policiju.

U policiju, međutim, nije morala sama. Patrola je pronašla u parku i privela u stanicu. Odatle su je smestili u Sigurnu kuću. Sada je na rehabilitaciji.

IZBRISANA IZ SRCA

J. K. o svojoj majci koja je prodala ne želi ni da razmišlja. Ona je, kako kaže, izbrisana iz njenog srca. Ništa ne zna o njoj, niti je intreresuje. Sada samo sanja da živi novi život.

Od ljudi koji se bave njenom resocijalizacijom saznali smo da je i njena majma „na samom društvenom dnu“. Alkoholičarka je i bavi se prostitucijom.

POSLEDICE DUGO TRAJU

- PROCES otklanjanja posledica je dug, nekad se broji i godinama - kaže Vesna Stanojević, koordinator u Savetovalištu za žrtve porodičnog nasilja. - Kada žrtva trgovine ljudima dođe do prihvatilišta, prvo joj se pruža medicinska pomoć. Sledeći korak je obezbeđivanje dokumenata. Većina devojaka su i postale žrtve međunarodnog kriminala jer nisu imale dokumenta. S lažnim dokumentima ih lakše prebacuju i prodaju preko granice i tako ucenjuju da se ne obrate policiji.

Izvor: Novosti