Према подацима Градског центра за социјални рад у 17 београдских општина постоји 337 хранитељских породица у којима данас одраста 506 малишана. – Месечна надокнада за издржавање једног детета је око 16.000 динара, а надокнада за хранитеља је око 9.000 динара

Једанаестогодишњи дечак Ромске националности Роналдо почеће, половином овог месеца, да живи са Драшком Ђеновићем (37), који је јединствен пример мушкарца који живи сам, ажели да будехранитељ. После пријаве у Центар за социјални рад Палилула, Ђеновић је прошао кроз двомесечну обуку, добио општу подобност за хранитеља, а потом кроз посебну процену стручњака Градског центра за социјални рад отпочео упознавање и дружење са малишаном.

– Као мушкарац, који сам живи, прошао сам кроз дужи период прилагођавања од оног класичног када су у питању брачни парови. Велики проблем је био првог дана, када је требало да се упознамо, јер после две године проведене у дому, Роналдо није знао шта га чека. По доласку из школе побегао је у собу, оставио ствари и отишао у двориште да се игра. У току нашег разговора у присуству социјалне раднице није смео да ме погледа. Веома тешко је било остварити комуникацију са дететом које је уплашено поготово кад зна да треба да иде код неког непознатог чике. Разлог страха је био и што није имао оца, јер суу његовом одрастању од трећег месеца живота пресудну улогу ималететке – препричава искуства будући хранитељ.

Како истиче Ђеновић, потребно је било више сусрета да би се дечак ослободио и опустио, а то је много лакше било када би у шетњу на Аду Циганлију или клизање кренули и његови другови и другарице из дома.

– Не само да сам упознао Роналдову животну причу, већ и живот његових домских пријатеља. И он је имао прилику да упозна моје пријатеље, моју мајку са којом не живим, да се покаже као прави роштиљмајстор. За разлику од мене који нисам спортски тип, дечак тренира рагби и не занимају га ствари у затвореном простору, па ће нам бити потребновремена да се један другом прилагодимо. Мислим да ће му недостајати што у кући не постоје и друга деца као у дому, али почетком школске године стећи ће ново друштво – сматра Ђеновић, дописник новинске агенције из Осла.

За разлику од деведесетих година прошлог века, када је због тешке економске ситуације у земљи дошло до наглог смањења хранитељских породица, последњих месеци у главном граду јавља се поново интересовање оних који желе да у свом дому збрину децу без родитељског старања и малишане који не могу да живе у својој биолошкој породици. Према последњим подацима Градског центра за социјални рад у 17 београдских општина постоји 337 хранитељских породица у којима данас одраста 506 малишана.

Требало је много труда и напора, каже Весна Аргакијев, педагог у Градском центру за социјални рад, да се овај број повећа како би се задовољиле потребе деце којима је потребно породично окружење, нарочито у Београду.

– За смештај деце нису, као некада, заинтересоване само породице у приградским општинама, већ и ужем градском језгру. На периферији је и даље највећи број хранитеља, јер у овим домаћинствима жене немају посао, имају више времена да посвете деци и другачију организацију живота, кућу, двориште. У централним градским општинама породице живе на другачији начин у мањим становима, а већина жена је запослена. Подаци од прошле године показују да се и образовна структура хранитеља мења, да имају различиту стручну спрему и године старости и да то нису само домаћице – објашњава Аргакијева.

Према домаћем законодавству, Конвенцији о правима детета и међународним правилимацентри за социјални рад су у обавези да сваком детету без родитеља обезбеде живот у породици. Мотиви за овај вид социјалне заштите су различити. Већина се сажали на тешке животне приче малишана и жели да им помогне. Има и оних којима су деца одрасла и осећају да имају довољно снаге да однегују још једно дете. Међутим, код неких је присутан и економски мотив.

– Људима којима је остало две до пет година до пензије одлучују се на овај корак, јер се хранитељима обезбеђује здравствена заштита и уплаћује пензионо и стаж. Прошле године смо имали и сарадњу са Националном службом за запошљавање. Месечна надокнада за издржавање једног детета је око 16.000 динара, а надокнада за хранитеља је око 9.000 динара. То је нето зарада, док се бруто издваја за инвалидско, пензијско и здравствено осигурање. За дете са посебним потребама ова сума се увећава за 50 одсто – каже Аргакијева.

Захтеви за хранитељство са потребном документацијом подносе се општинским центрима за социјални рад где стручни тимови састављени од психолога, педагога и социјалних радника процењују личне и породичне услове кандидата за бригу о детету. Следе припреме и обука у оквиру којих се потенцијални хранитељи упознају са специфичним проблемима деце без родитељског старања.

– Приликом процене будућих хранитеља полазимо од тога да са њима будемо пре свега сарадници. Од тренутка када уђу у наш систем пружамо им основне информације, која су наша очекивања као ињихове обавезе. Они морају да прођу кроз 11 тематских састанка, једном седмично са другимкандидатимаи у њима учествују кроз интерактивни разговор. Тако их упознајемо и процењујемо – истиче Аргакијева.

Сем стандардног хранитељства последњих годинау нашој земљи се развијају и унапређују и други облици овог облика социјалне заштите. Један од њих је и ургентно хранитељство када породице примају децуугрожену злостављањем, занемаривањем и прихватају их истог тренутка, без претходног смештаја у дом. За децу старију од 10 година, која су цео живот провела у институцијама без икаквог породичног искуства предвиђено је повремено хранитељство. На овај начин омогућено је да дете на пример викендом оде у неку породицу или уколико је неко од хранитеља болестан за време његовог опоравка борави у другој породици.

И даље, највећу тешкоћу представља незаинтересованост породица да прихвате децу која имају одређене психофизичке и здравствене проблеме. Како каже Аргакијева, за специјално хранитељство потребно је мотивисати грађане и испунити много предуслова.

– Овај облик хранитељства не представља само питање хуманости, јер је за бригу о деци са посебним потребама неопходна одређена специфична вештина и знање. Потребно је да хранитељи живе у близини здравствених и образовних центара где могу добити одговарајуће услуге за децу са специфичним потребама – истиче Аргакијева.

Центар за породични смештај деце и омладине

Одлуком Владе Србије на јесен ће бити основан центар за породични смештај деце и омладине. Ова установа имаће службу за праћење и подршку деци у хранитељским породицама и службу за унапређење и стручни развој и радиће у 17 центара у целој Србији. У току је регистрација ове установе, а како кажу у Градском центру за социјални рад ова институција омогућиће подршку хранитељским породицама у свакој ситуацији.

Izvor: Politika