Nije mogao da mi stane ceo spisak u naslov tako da pročitajte ostalo u ovom komičnom tekstu. 


Nisam boldovao niti naglašavao bilo koji deo teksta jer jednostavno sve što je napisano je ispod je što bi rekli Ameri - Pure gold.  Uzmite kokice, zavalite se u stolicu i uživajte u komediji. 


Pismo besne majke: Kako da objasnim ćerki da joj ''diplome'' niko neće vrednovati, a ni pogledati

05.04.2016. 20:52 Autor: D. Ć.

Nepravedno, ali istinito. Bodovi sa takmičenja se neće računati osmacima prilikom upisa u srednju školu, kao što je do sada bila praksa. Mnogima se ova ideja ne sviđa, a mama 12-godišnje devojčice iz Novog Sada D. Ć. je za "24 sata" rešila da glasno i jasno objasni zašto to uopšte nije u redu raditi deci.


Roditelj deteta takmičara, Foto: Privatna arhiva/D. Ć.

"Kada sam pre 12 godina postala roditelj, obećala sam prvo mojoj devojčici, a onda i sebi da neću biti kao oni roditelji koji dete guraju da radi sve ono što oni nisu uspeli da urade u svojim životima. I držim se tog obećanja, čvrsto, svih ovih godina.

Podržala sam sve ako su to bile njene lične želje. Pustila sam je da gradi sebe, radi na sebi i uči zbog sebe, a ne zbog onoga što ja jesam, ili nisam, ili što ja želim. Prećutala sam, sve dok se ona sama ne zagreje dovoljno za neku ideju, jer sam možda baš to i ja radila u njenim godinama.

Tako sam joj prećutala i kada sam pre par godina pronašla svoje diplome, dobijene posle završetka osnovne škole. Vukovu diplomu, jer sam bila 5,00 na kraju svake školske godine. Diplomu za istoriju, fiziku, matematiku i biologiju, jer sam na republičkim takmičenjima osvajala neka od prva tri mesta. Diplomu za srpski, jer su moje pesme prvo štampali u školskom časopisu, a onda su one, kao i moje priče, polako odlazile u svet, van školskih okvira. I tada sam se setila kako su mi te diplome pomogle na više načina: neko je vrednovao moj trud van redovnog vremena u školi, neko je nagradio taj moj trud, zalaganje i odricanje, i neko je to vrednovao prilikom upisa u gimnaziju - jer sve te diplome, čak i ona iz fizike, stavile su me na treće mesto na rang listi u željenoj školi.

NEKO je to vrednovao i poštovao mene i moj rad.

Nekako u isto vreme kada sam našla svoje diplome, ona je došla kući i rekla da hoće da se takmiči. Koji predmet? Matematika. Dobro, da li su vam objasnili šta znači takmičenje, kakve zadatke ćete otprilike dobijati? Jesu. I ti i dalje želiš? Da. Zašto želiš? Da vidim koliko znam i koliko mogu.

Te godine je osvojila treće mesto na Misliši na republičkom nivou. Simbolično, bila je treći razred osnovne škole. I drugi razred muzičke škole, odsek za klavir i crveni pojas u karateu. Sve, samo zato što je želela i neko stručniji od najdobronamernijeg roditelja je ocenio da ima talenta za sve to što je u tom momentu radila.

U četvrtom razredu je prvi put sa ekipom iz razreda otišla na takmičenje iz istorije, i ekipno su osvojili treće mesto. I opet, takmičenje iz matematike, ovaj put državno, ono koje ministarstvo odobrava, stigla je do okružnog i osvojila četvrto mesto.

Onda je došao peti razred i neverovatna četiri opštinska takmičenja. Taj zvrk je izborio, svojim trudom, učenjem, talentom i uz sjajnu podršku nastavnika prolaz na opštinska takmičenja iz matematike, istorije, srpskog, biologije, čak je prošla i u drugi krug školskog takmičenja iz poznavanja saobraćaja i osvojila treće mesto na okružnom iz biologije.

Šesti razred je doneo sličnu takmičarsku situaciju u našoj kući. No već je počela sa ozbiljnim gunđanjem: da li neko tamo u tom ministarstvu gleda kada se pravi raspored takmičenja? Ove godine su opštinska takmičenja iz istorije i biologije bila u istom danu, sa sat vremena razmaka.

Demoralisana celim fijaskom na biologiji, koje je kasnije poništeno i svi učesnici opštinskog takmičenja dobili direktan plasman na okružno takmičenje, nije se ni spremala za opštinsko takmičenje iz srpskog kako treba. Zašto to da radim, pomireno je govorila, kada može i tamo da se desi brlja kao na biologiji? Zašto da se trudim, kada će neko moj trud da upropasti i napravi me glupom?

Sezona takmičenja nije još završena. Za vikend je očekuju dva okružna takmičenja, u subotu iz biologije, u nedelju iz fizike. Ili kako ona kaže, zašto tamo neko, ko pravi raspored, misli da ako si pametan za biologiju, moraš biti glup za fiziku i istoriju? Zašto nam jednostavno ne daju da se takmičimo, izazivamo, proveravamo svoje granice?

E, zašto, drago moje dete, to se i ja pitam.

Još ne znam kako da joj saopštim da joj sve te diplome, ako i to ne ukinu do kraja njenog osmog razreda, niko više neće vrednovati niti gledati. Da ćemo ih staviti samo u ramove i okačiti po zidovima? I te diplome i onih 30-ak koje je osvojila prethodnih godina, ne zato što sam je ja terala, nego zato što je ona želela.

Zbog ljubavi prema nauci je pre četiri godine krenula u avanturu školskih takmičenja iz svega što joj dobro ide. A sve joj dobro ide. I kako da joj kažem da ministarstvo više neće to da računa, posebno njoj koja želi da upiše prirodno-matematičku gimnaziju? I da joj to što svira tri instrumenta, govori četiri jezika, ide u muzičku školu, peva u ruskom i crkvenom horu, obožava da igra folklor i ima plavi pojas u karateu, ništa zapravo ne vredi, jer to niko više, izgleda, ne gleda kao prednost, kao nešto pohvalno, kao talenat.

Sa kojim pravom, sa kojom snagom onda da nastavim kao roditelj, ali i kao pedagog da je hrabrim, podižem kada padne sa motivacijom?

A šta vi, čike i tete u ministarstvu prosvete, mislite o njenoj priči, talentu i radu? I talentu i radu desetine dece u Srbiji, sličnih njoj?

Bastion pravičnosti, intelekta i profesionalnosti - Novine 24sata


Mogu samo da kažem - LOL 

I da... Ja kad sam bio u osnovnoj osvojio sam 3. mesto na opštinskom (3. MESTO NA OPŠTINSKOM BRE!!!  ) takmičenju u šahu.
Očekujem nacionalnu penziju zbog toga. 

Treba neko gospođi da kaže da bi njeno dete i u zlatna vremena moglo da okači sva ova takmičenja mačku o rep... kad sam ja bio u osnovnoj školi, samo se jedno od prva tri mesta na republičkom iz srpskog ili matematike računalo prilikom upisa i oslobađalo od polaganja tog predmeta na završnom... ako je istina da su to ukinuli, to je greška, jer republičko takmičenje ipak treba nešto da znači... a okružna, opštinska, školska i slične pizdarije su uvek bile i uvek će biti leglo nameštanja, navlačenja i sličnih igrarija. A te priče o tome da će sad samo deca koja zaista žele da se takmiče ići na takmičenja je sviranje kurcu, zna se da preambiciozni nastavnici na silu šalju decu i pod pretnjom smanjenja ocene.


A koji će joj moj plavi pojas u karateu i folklor na prirodno-matematičkoj gimnaziji? Da ne pominjem četiri instrumenta, koje dotična gospođa slobodno može sebi da nabije u dupe?

Ako je istina to da su u međuvremenu počeli sva moguća takmičenja da računaju za prijemne na školama koje s tim predmetima nemaju nikakve veze, podrška Ministarstvu prosvete i ministru Verbiću u ukidanju tih idiotarija.


Ovoga je uvek bilo, čak i kad sam ja bio osnovac, a pogotovo otkad su počela da se organizuju takmičenja iz svih mogućih predmeta (čak i iz jebene veronauke). Ograničen je broj subota u toku jednog polugodišta, došlo je dotle da su počeli i nedeljom da se održavaju takmičenja... ali pretpostavljam da gospođi to ništa ne znači, džabe osvajala republička takmičenja iz matematike.

EDIT: lol, Manki Mun, zvuči ko neki fank muzičar iz 70-ih.

Za to i treba da se buni. Jer sve dok se Romima racunaju poeni samo zato sto su Romi, idiotizam je nekome ukidati poene za bilo sta drugo makar bio i karate.

Imace, tekst jeste zalopojka. Ono, terala sam dete na 150 takmicenja a sada joj nista ne znace.  

Cetvrto mesto na okruznom. Crveni-plavi pojas. Kako he nije sramota da to pominje

Sve se plasim da mala sve to sama hoce...

Zar ovakvoj ženi da ne veruješ...



Inače, dimenzije slike - 1000 x 666...

Ovo što Džoni kaže - još u doba SRJ takmičenja su nosila po 1 bod, i to ako i samo ako bi bio prvi u Republici ili možda čak i na Saveznom. Ostalo se nije priznavalo.

A to sada ukidaju zato što su se i ta takmičenja srozala. Znam jer poznajem čoveka koji sprema klince za to i sam kaže da ovo sad i ono pre 15 godina je nebo i zemlja.


Ovo je verovatno jedina stvar oko koje bih se složio sa Gospođa Uber Mamom. Naravno, da je to izgovorila. Ali naravno da nije. Jer je bila preokupirana objašnjavanjem kako je ona samo pametna i posebna, kao što će biti i njena ćera.      

inace meni zbog uspeha na takmicenjima tokom osnovne skola kupi komp, ili opstina, ne znam. kupili pentium 1998me pa ga uzme sebi direktor skole sps-ovac, a meni da njegovu staru 486-ticu hehe kakva beskrupulozna svinja  

Nije ni čudno da takva deca ubrzo prsnu, jbt koji ona teret nosi.