Albumi:

Ararita (2002.)

1. Ti si more
2. Mislit na sebe
3. Nigdi mira niman
4. Provaj!
5. Uzaludan trud
6. Svitlo u tebi
7. Ararita
8. Još uvik iman voje
9. Prije sna

V.I.T.R.I.O.L. (2006.)

1. Tamo di san davno tija
2. Vinča san More
3. Škojarska pisma
4. Intermezzo
5. Arti
6. Kad napuste me svi
7. Potpuno njen
8. Rič za nas
9. Epilogue
10. Daleko

Ti si more

Sva jubav koju tija da' san Tebi
neće stat u ovu pismu
jer je veća nego More
šta niz verse jon se cidi.

Sva jubav koju tija da' san Tebi
nima sa' se di iskrcat
i TO brime neće podnit
moja zarobljena duša...

AL je čuvan...
Jer Te jubin...
Ti si More...
Ja Te ćutin...
Ja Te ćutin...

Sva jubav koju tija da' san Tebi
mrvu sriće – puno smija
vako tokala me nebi
da je bilo ča san tija.

Sva jubav koju tija da' san Tebi
nima sa' se di iskrcat
i TO brime neće podnit
moja zarobljena duša...

AL je čuvan...
Jer Te jubin...
Ti si More...
Ja Te ćutin...

Još je čuvan... ( još je čuvan )
Jer Te jubin...( ka nikoga do sad )
Ti si More... ( Ti si More )
Ja te ćutin...
Ja te ćutin.
Ti si More.
Ja Te ćutin...

Mislit na sebe

Šta Ti vridi – mislit na sebe
ka' si cila – prišla u mene...?
I bilo koji dil da pukne
maknit ga o' svoje sudbe nebi moga
da ga za se uzmen...

Sebe dilit?
Ol TO more kogod?
Uzet sebi - šta pripada Tebi...
Ja TO neznan i nemogu
pa san cili Tvoj.
Zauvik i uvik...
Volin Te duboko.
Preduboko...

Šta Ti vridi?
Šta Ti vridi...

Ti moš reć pred svima
da Ti ne triban više.
AL moja je jubav dovoljna za dvoje.

Moš pobić o' svita
di niko Ti nezna ime.
AL kako'š o stida sanjat lipi san...
Kada pođeš leć...
Mislit na sebe?
A ne na mene?

Ti moš reć pred svima
da Ti ne triban više.
AL kako'š o stida vidit se u oči?

Moš pobić o svita
di niko Ti nezna ime.
AL neš moć o' jida sanjat lipi san...
Kada pođeš leć...
Jer'š mislit na sebe - mislit na mene.

Nigdi mira niman

Zar stvarno misliš da nešto znaš
...o ljudima i šire?
I da je svaki pokret Tvoj
pun jubavi i vire...

Zar stvarno misliš da razumijem
TO šta iman u glavi?
I da je lako nositi
sve note i verse ove ljubavi...

Ja još sriću snivan.
I Tebe dozivan.
A nigdi Mira niman.
Neki govori mi glas
da još viruješ u Nas

Vidin da imaš snage još
AL me ne razumiš
Vidin da ima...
Nade još...
Za Nas...

Svitlo u tebi

Ni drevni mitovi – ne mogu
Ni rajski vrtovi – ne mogu
Ni sveti ratovi – TO ne mogu

Ni tajni redovi – ne mogu
Ni hladni vjetrovi – TO ne mogu
Ni stari drugovi što se raduju
ne mogu ugasiti
TO svitlo u Tebi.

Svitlo u Tebi...

TO bokun svitla u Tebi
šta san za se užga ja
ne može ugasiti niti rika lavova.

Pa mi svitli - da znan.

Di ću za života okrenit glavu?

Di svitli - svitlo u Tebi.
Di svitli - svitlo u Tebi.

I kad je svugdi mrak...
Ka šta je sad.
Ti svitliš.
Tu nemore niko ništa.
Tu nemo'š ništa čak ni Ti.
TO stvar je ljubavi..
Koja stoji i ne pita ništa.
Ni Di? Ni Kako?
Ona uvik postoji...

Tamo di san davno tija

Tamo...
Di san davno tija
Di san svoju jubav skrija
Ka dite san se smija

Tamo...
Di san se rodija
Tamo duša ova pripada

Tamo je More
Duboko...
A Sunce stoji
Visoko...

Tamo san sriću svoju snija ja
Tamo ja bi tija...
Sanja davni san

Di ću ja?
Nikog svoga neman...
Di ću sam?
Pun san briga i problema...

Pa molin moje vale
Da me vrate tamo di san davno tija
Da mogu sist na skale
Di je meni jednon rekla da mi pripada

Jer tamo je Sunce...

I zato stalno mislin na TO
Kako odlazin do škoja
Di čeka jubav moja
Potin zlaćanin nitima
Ona čeka da se vratin ja

Čeka me More
Duboko...
A zvizde svitle
Previsoko...

Tamo san sriću svoju snija ja
Tamo ja bi tija...
Sanja davni san

Di ću ja?
Nikog svoga neman...
Di ću sam?
Pun san briga i problema...

Pa molin moje vale
Da me vrate tamo di san davno tija
Da mogu sist pod skale
Di na kraju mi je rekla da jon nevajan

Jer tamo je Sunce
Visoko...
Tamo je More
Duboko...

Duboko...

Vinča san More

Znan...

Predugo ja na te san čeka
I gleda kaćeš doć mi
Ti... Svaki dan...

Da ne bi se plaši škriputanja u tami
Ja san se vinča
Jer nisan više moga sam

Vinča san Zoru
Da jutron mene budi iz sna
Vinča san Lunu
Da svaku noć mi na nebu sja
Vinča san Pismu
Bar me Ona doma čekat zna
Vinča san More
Plovi duša u val beskraja...

Škojarska pisma

Noć... Cilu noć...
Od bota do bota
Nosija mene je bili brod

Dan... Svaki dan...
Sve daje me nosi
I sve je duji trag koji do mene vodi

Al' sitin se da si Ti tamo negdi
I da čekaš me u jubavi
Koja nikada ne pristaje

Kasi otiša sa škoja
Nisan ni znala da san sama ostala
A sad gledan priko Mora
Nebi li doša...
Nebi li se vratija...
Di na tebe čekan ja

Arti

Dugo...
Dugo do u noć budan san bija
Jer zna san:
Za salpat onu ribu koju bi tija
Tribaš imat arte koje si sam učinija
I ništa ti drugo nevaja

Arte ja san činija
da bi Tebe dobija

I veza san ji dobro da nisan boje zna
Ko Te ne bi ćapa sa svin tin artima
Al' ne vridu arti dok ji nisi nadija
A živa je ješka najboja

Rano...
Jutron san se diga – bija je mrak
I poša...
Na najboju san poštu šta san je zna
Jer ima san arte koje san sam učinija
I živu san ješku nadija

Arti pošli umore
A Ti nisi kraj mene

A baci san ji dobro da nisan boje zna
I ko Te ne bi ćapa sa svin tin artima

Di su pusti arti koje san učinija?
I za živu ješku samog sebe nadija...

Kad napuste me svi

Odavno blizu nema Te
Sve je prošlo kao san...

Drugi ljudi bude me
Po cilu noć i cili dan
sidin sam...

Di su sada jutra sva
koja srca su nan takla?
Di je jubav velika?
Skuplja krhotine stakla
iza nas...

AL jednon ka buden iša
priko Rive sam
Znan doćeš Ti
da me vodiš odavde do vječnosti
Da mi ruku daš
I podigneš...

Kad napuste me svi
znam - tu si Ti

U meni...

Potpuno njen

Gdje prestaje Ljubav?
Gdje joj blijedi trag?
Rekla mi je draga
Da joj nisam drag...

Zaboravit će sreću
Izblijedit će moj lik
Al ja nikad neću Nju zaboravit...


Da li zna da san ja za njon poludija?

Da li zna da san ja mislija na Nju?
Noć – dan bija sam
A čini san sve ka da je tu...
Da li osjeća moju bol?
I zna li da san s njon digod iden?
Njeno lice da je pridamnon?

I kako god stvari okrenen
Da san potpuno Njen...

Rič za nas

Opet vidin Tvoju kosu
Di kraj mene šiba zrak
Opet sanjan Tvoje ruke
Kako nebon svitle mrak

Za nas...

Mi smo tili u visine
Jer u njima nan je spas
Mogle su sve duše dvije...

Nismo znali
Sve je bilo protiv nas
Protiv nas...

Neko ima bile dvore
Ja san za nas Jubav kra
Sve bi bilo mrvu boje
Da je kogo ruku da
Za nas...

Mi smo tili puno više
Nego šta je život da
Mogle su sve duše dvije...

Da je samo jema kogo
Rič za nas...

Daleko

Ne iden na more više
zanjih dana
Bisan i sam sidin uz put

I ope san jidan na cili svit
Volija bi umrit
Šta ću bi živ?

Jer Ti si daleko
i tako mi fališ
Misto Ti čuvan
ako se vratiš

Ti si daleko
Godine duge
Ja neznan di ću
pobić o tuge

Ne more niko i ništa Te zaminit
Pari da san ka napušten brod

I reka san svitu
da mi više ne dolazi!
Šta će mi svi?

Kad Ti si daleko
sve si mi daje
Pitaću vitar di mi Te šaje

Ti si daleko
Godine duge
Ja neznan di ću
pobić o tuge