Ovo je lep primer kako se narod istripuje da je nešto nemoguće. Demokratija je moguća, naravno i u Srbiji, što je već dokazano u istoriji. Al to je bilo vreme kad ministar finansija nije zarezivao ni jednog kralja. Problem je što danas demokratiju u Srbiji sprovode najnegativniji primeri komunizma. Može nekom komunizam da se ne sviđa, ali ti su ljudi verovali u tu ideju, i pošteno je sprovodili. Tokom vremena je i među komunistima počela da vlada korupcija, pa negativna selekcija, koja je favorizovala mediokritete da se ne bi urušaval struktura funkcionisanja države koja se oslanjala na bezgraničnu pamet Josipa Broza i manjeg broja sivih eminencija oko njega. Ti su ljudu, normalno, umrli, a ostali su ti mediokriteti u svim sferama života, od kulture, preko nauke, politike i ekonomije. Sad taj mediokritet, koji nikad ništa i nije znao da radi, tebi danas izigrava elitu, nesvestan da je tu došao što je glup i potkupljiv, a ne što je pametan i sposoban. Tipičan primer ti je sukob između Kusturice i Vesne Pešić, gde je Kusturica baja koji je sa neke margine socijalističkog društva došao do najviših umetničkih priznanja na svetu, a Vesna Pešić doktorka "nečega", čega, nije bitno, al važno je da postoje ljudi koji cene kao "pametnu i obrazovanu" ženu. Pominjao sam na ovoj temi Đinđića, baš kao lika nemirnog duha, koji u tom "komsmoplotitskom" Beogradu nije mogao da uspe od spodoba baš tipa Vesne Pešić. Mene zanima, kako obožavaoci lika i dela ZĐ nikad ne stave prst na čelo i ne zapitaju se kako to da je komunistički sistem bio dobar za Vesnu Pešić i Žarka Koraća, a nije za "Zorana". Baš se za Slobinog vakta Đinđić vratio u Srbiju i dobio posao na novosadskom univerzitetu. Kako sad to majku mu
Komunjarama treba neka priča, a priča je velikosrpski hegemonizam, kao što su to danas 90e, i onda se na toj priči gradi legenda tog društva. Evo večeras se Olja pola sata preganjala sa Ivicom dal će na kongresu socijalista da bude Slobina slika. Sad je to esencijalno pitanje, jer ako ture Slobu, udaraju u korene društva koje treba graditi na legendi o devedesetim. Ko da pre 90. godine nije bilo ništa u istoriji ovog naroda što može da stvori društvenu svest i osećaj nacionalnog identiteta. Al nisu oni krivi ništa, naučeni su da tako funckionišu i tu nema pomoći. Problem je što su uzeli sve poluge države pod svoje i što će tako sad da izgrađuju svest omladine. Pristao bi ja i na to, kad bi znao da to nešto rešava, međutim ne rešava. Probano već jednom posle drugog svetskog rata i nije uspelo. Demokratija je dobra stvar, samo što se u Srbiji ne upražnjava, sem možda formalno, od uveđnje 6. januarske diktature. Sad vidi kad su krenuli problemi i videćeš da se nekako baš poklapaju sa ukidanjem demokratije u Srbiji.

Феанор је апсолутно у праву, то можете утврдити и сами уколико се мало позабавите појмом демоктратије. Значи    значенјем те речи
                                  врстама демократије
                                 
и долазите до простог заклјучка да демократија не постоји тј. постоји она али као замка за будале, јер се непосредна демократија као једини прави и истински облик демократије у савременим условима неможе применити, будући да државе не броје пар хилјада лјуди већ милионе или десетине милиона које неможемо посадити на један трг за сваку одлуку коју требамо донети.

Зато и постоји ова посредна представничка демократија тј. шарена лажа за широке народне масе, народ те лепо изабере на изборима и ти после пуниш себи джеп и боли те уво за народ и наравно донесеш законе по твом интересу а не интересу народа, па кад којим чудом додје следећа гарнитура, што се наравно спречава на све могуће начине, све из почетка, јер шта је право

скуп правних норми којим се штити волја владајуће странке !!!И где је ту народ и демократија. Приче за малу децу      н    е    м     а        д    е    м    о    к   р   а   т    и    ј   е.


Живела нам мајчица Србијица или Русија све једно !!!

Па пази у тој демократији је Пашић намештао тендере за наоружање и опрему војске па су наши војници у 1. рату ишли боси после 2 месеца...
У тој демократији Пашићев син је дивљао у лимузини кроз наше рањенике и тифусаре...
У тој демократији Мишића су користили само кад им је требао, а човек је умро без икаквих почасти скромно...

Немој да идеализујеш ствари... Људи су генерално стока... Демократија само дозвољава да број стоке на власти буде већи... Њиховим већим бројем опада могућност смењивања... Сви се штите међусобно правећи систем пљачке народа...

И не можеш да поредиш то време са данашњим... Данас светом владају медији, тајне службе и интереси моћника а не народ... Демократија је само шарена лажа за масу стоке од народа који трипује да нешто може да промени док се неко игра са њиховим мозгом као да је пластелин... Формирају ти став и мишљење док си трепнуо, а да уопште не приметиш... Методи су безбројни... 

Ne idealizujem ja, nego praksa. Ternutno nema boljeg uređenja od demokratije. Uporedi kulturu, stepen ljudskih prava, kvalitet sporta, standarda i čega god u demokratskim i nedemokratskim zemljama. Problem demokratije je u tome što traži i nacionalno svesno društvo. Možemo da pričamo o tome da li exkomunističke države mogu da upražnjavaju demokratiju, jer je svuda komunizam više ili manje uništavao nacionalnu na uštrb socijalne svesti. U Rusiji imaš Putina, koji dozirano povećava stepen demokratičnosti i lagano stvara institucije i demokratske navike kod naroda koji ih jednostavno nema. Za Belorusiju ne znam tačno, nisam bio tamo nikada, ali znam da je i Lukašenko lik koji ima pokušava da sačuva nacionalni suverenitet državnom privredom, mada Belorusija nije oficijelno zatvorena za inostrani kapital, al se to drugačije odradi. Mek je sahranio otvaranjem državnog lanca brze hrane, koji je baziran na nacionalnoj kuhinji i enterijeru objekata. Beloruski traktor, koji se pravi u fabrici koja je ostala iz vremena SSSRa danas pravi traktore koji su brend u pravom smislu te reči i koji se lepo prodaje i u  EU i SAD. Čovek se trudi, nije pobornik kapitalizma, ali je prihvatio neke promene i politici i u ekonomiji. Ako me pitaš dal je bolja naša današnja "demokratija" ili Lukašenkov model, ja ću uvek pre odabrati Lukašenka. Ali na duže staze, cenim da je Putinov sistem najbolji za države koje su izašle iz komunizma, a žele da zadrže suverenitet. Znači postepeno prema demokratijama tipa onih koje postoje na zapadu i SAD.

Друже ми се генерално слажемо само морамо да разграничимо појмове...
Мени је демократија западни либерализам и капитализам који се оличава у САД, и западној Европи...

То што имаш у Русији и Белорусији далеко је од либералне демократије... И тако треба остати...
Тамо владају пре свега јаке личности а не неки народни представници који годинама пљакају државу...
Зашто ако ја кажем да не верујем у демократију ти спомињеш изолационизам?!
Не ради се о томе. Ја сам за отворену државу (у смислу трговине) и за развој технологије... Ништа спорно...
Спорно је кад те под плаштом демократије контролишу тајне службе, страни амбасадори, и НВО...
То је у ствари друштво са најмање слободе... Ту народ живи као марва док му обликују свест и говоре шта сме а шта не сме да мисли... То се ради суптилно и препредено, то су ипак векови искуства у манипулацији и стварању сукоба и жаришта... То је та западна демократија...

Баш то. А све то смо могли да осетимо и на сопственој кожи. Створе жаариште, подгреју до усијанја а онда се појаве као миротворци, плави шлемови, КФОР или каква говна већ,  да обезбеде " светску мир и безбедност ", да јелте раставе стране које су сами довели у конфликт, ето шта је домократија, а стотине убијених цивила су колатерална штета настала у ширенју демократских вредности, јелте цилј оправдава средства.  Катастрофа или да кажем демократија   

Ovo sahranjivanje Meka sam spominjao kao pozitivan primer. Što bi se bogatio neki američki biznismen, kad može lova da ostane u Belorusiji, a i da se čuva nacionalna tradicija i kultura kroz nacionalna jela i uređnje objekata. I način ishrane ti je neka nacionalna kultura

Па и ја Белорусију сматрам позитивним примером... 
Само мени та белоруска деморкатија и није демократија... 

Поред свега што је преживео, Лукашенко је још увек број 1, одраз вештог државника који јес пречио Српски сценарио у Белорусији, вредно сваког дивљења.
Док је на челу Белорусије она нема разлога да се брине за своју будућност јер је и сувише јак бедем за Европске дегенеративне демократске болести, главни ослонац Кремља и велики пријатељ Србије.

Дакле све најлепше !!! 

Lukašenko je danas odbio da prizna Osetiju i Abhaziju što je u Rusiji primljeno veoma loše.