Sa otplatom kredita bankama sve više kasne i građani i preduzeća. Dugovi prema bankama dostigli 20 milijardi evra. Banke sve češće osiguravaju odobrene zajmove.



Građani, firme i poljoprivrednici sve više se zadužuju i kasne sa otplatom kredita. Dugovi prema bankama dostigli su gotovo 20 milijardi evra, a docnja je premašila 11,6 odsto. Prema podacima Kreditnog biroa, kompanije duguju oko 13 milijardi evra, a građani 5,5 milijardi evra.

Sa poslednjim danom prošle godine, 90.433 građana je kasilo sa otplatom kredita, zatim oko 16.000 preduzeća i blizu 10.500 poljoprivrednika. Samo od marta prošle do marta ove godine taj broj je uvećan za više od 6.500 dužnika, a među njima prednjače građani.

Dug raste, plata ostaje ista

Najviše se kasni u otplati potrošačkih i gotovinskih kredita. Kod stambenih je procenat neznatan.

- Kada su građani u pitanju, docnje rastu 0,1 odsto svakog meseca - iznosi Veroljub Dugalić, generalni serketar Udruženja banaka Srbije. - Sada je to 3,9 odsto, prethodnog meseca je bilo 3,8, pre toga 3,7 odsto... Stanovništvo kasni sa ratama pre svega zbog loše materijalne situacije, odnosno smanjenih i neredovnih primanja, gubitka posla i rasta kursa.

Rata, u principu, stalno beži plati. Ili, rast zarada kaska za rastom dugova i anuiteta. Na primer, svaki stanovnik je u 2009. imao dug od 661 evro, koji se u 2011. godini popeo na 816 evra - porastao je za 23,45 odsto. Prosečna zarada u, na primer, maju 2009. iznosila je 31.086 dinara, a u istom mesecu 2011. je bila 35.362 dinara - porasla je za 13,76 odsto.

Ako se pak uporede podaci o zaduženosti građana, vidi se da su krediti po glavi stanovnika uvećani dvostruko. Naime, pre šest godina svaki stanovnik je dugovao 401 evro, a danas više od 800 evra.

I bankari se osiguravaju

Da bi se banke zaštitile od kašnjenja u otplati kredita sve više osiguravaju odobrene zajmove, kreditne kartice i dozvoljeni minus. Naknada koju klijent plaća iznosi od 150 dinara pa naviše, a neke banke čak i same otplaćuju osiguranje odobrene usluge. Bankari se dodatno osiguravaju i obaveznim traženjem menica.

- Ukoliko dođe do gubitka posla, osiguravajuća kuća preuzima otplatu duga u roku od šest meseci - kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke. - Na taj način pruža se šansa klijentu da odloži otplatu dok ne nađe zaposlenje.

Ali kada nema šanse da se uzeti kredit vrati, banka pokreće postupak. Najčešće prođe oko tri meseca dok se ne pokrene postupak, a sama naplata može da traje i po nekoliko godina ukoliko se vodi sudski spor. Zbog toga neke banke sve više prodaju problematične kredite agencijama ili firmama koje se bave uterivanjem dugova, iako za to nemaju zakonske osnove.

Ima i zloupotreba

Osim građana koji iz objektivnih razloga ne mogu da vraćuju uzete kredite, ima i onih koji sve više pokušavaju da prevare banke, od neprijavljivanja promene prebivališta do fiktivnog zapošljavanja.

Procedura naplate ista je za sve kredite, bez obzira na to da li je reč o keš kreditima, potrošačkim ili stambenim, a u zavisnosti od vrste kredita aktiviraju se odgovarajuća sredstva obezbeđenja. Pre aktiviranja hipoteke, kod stambenih kredita, klijentu se šalje opomena. Ukoliko dospele obaveze i dalje nisu izmirene, dostavlja se i druga opomena kojom se dužnik obaveštava o pokretanju postupka prodaje založene nepokretnosti, te se, nakon toga, nastavlja procedura u skladu sa Zakonom o hipoteci.

- Od pojedinačnog slučaja zavisi koliko banka toleriše kašnjenje. Fleksibilni smo i pokušavamo da nađemo rešenje. Ali ako klijent namerno eskivira plaćanje, posle 45 dana šaljemo prvu opomenu, a ako ona ne urodi plodom, posle dvadesetak dana prosleđujemo drugu, hipotekarnu opomenu. U slučaju da klijent i dalje ne plaća dug, počinje postupak prodaje nekretnine - kažu u Folks banci.

Izvor: Smedia