izvor: www.ljubovija.cjb.net

izvor: www.Ljubovija.cjb.net

Nema lepse devojke od ove planine, tvrdi “cica Pera”, sumar koji je pre desetak godina procenio da se ispod musave i zapustene Pepeljuge krije retka lepotica. Bobija je danas park sa posljuncanim stazama, uredjenim vidikovcima, izvorima bistre vode… Najcistiji je deo Srbije, kazu ekolozi.

Bobija - zelena lepotica Azbukovačkog gorja, zapadno od Medvednika, a istočno od Drine, svojim vrhom Tornička Bobija (1272m) dominira ovim zatalasanim gorjem. Uokvirena je rečicama : Ljuboviđom, Orovičkom rekom, Trešnjicom i Sušicom, a iz svoje utrobe ispušta malenu Tribuću, koja svojim nestašnim tokom gradi jedan od najlepših kanjona, koji je svojim većim delom nedostupan. Celom dužinom ga je do sada videlo samo nekoliko vrsnih planinara, koji su se spuštali konopcima niz vodotok - kaskade (buć), od kojih tri padaju sa visine od 12 metara. Otuda i ime rečice : Tri buća!




izvor: www.Ljubovija.cjb.net

Prvi jutarnji zraci Sunca na Bobiju stižu preko Medvednika, sa istoka.

Jugoistočno od Bobije su Veliki i mali Povlen, Cer je severno, Orovička planina severozapadno, a na zapadu je Ravna gora i niz zatalasanih planina koje se u višestrukim plavičastim valerima vide iza Drine u Bosni.

Bobija obiluje isturenim i nezaklonjenim mestima - vidikovcima, odakle se sva lepota bliže i dalje okoline može sagledati.

Uokolo se pobrđe okitilo njivama, voćnjacima, šumarcima, selima i zaseocima.

Najlepši vidik se pruža sa drvene kule na Torničkoj Bobiji, ali su isto toliko upečatljivi i pogledi sa drugih vidikovaca: Markovca, Lučeve stene, Opaljene stene, Oštre stene i Dražinog vidikovca, koji je dobio svije ime po profesoru Dražiću.

Kada je atmosfera pročišćena posle kiše, sa Dražinog vidikovca se sasvim lepo vidi i Avala!









Da bi se živelo u prirodi i od prirode, moramo je poznavati, poštovati i voleti, jer kako je rečeno "mi smo je pozajmili od budućih generacija, a samo nasledili od prethodnih".

Da bi je i te buduće generacije imale u što boljem stanju, dužnost je svih nas da je čuvamo.

Bobija je odabrana kao mesto za preživljavanje zbog svoje čiste i netaknute prirode, obilja samoniklog jestivog i lekovitog bilja, pečurki i faune.

Planina je obrasla autohtonom bukovom šumom, ali su se sađeni četinari (bor i smrča) dobro uklopili u taj prirodni ambijent. Ima mnogo zeleneh, travnatih proplanaka i obiluje vodom.

Obzirom na ekološki čistu sredinu, na Bobiji su zastupljene brojne biljne vrste, među kojima i neke veoma retke.

Od jestivih vrsta može se naći planinsko zelje, sedmolist, vilino sito, kopriva, potočarka, brašnjenik, sremuš, kiselice, maslačak, cikorija...

Od lekovitih vrsta najčešće su vranilovka, oman, zlatnica, majčina dušica, šumska dobričica, podubica, hajdučica, ivanjsko cveće itd.

Tu je i neizbežno šumsko voće: jagode, maline, drenjine, kupine, divlje jabuke i kruške.

najveći problem ove prelepe planine su loši prilazni putevi. Možda upravo zato što nije platila danak civilizaciji, ostaje sačuvana za još po neko buduće pokolenje pravih ljubitelja prirode. Ovde nema slučajnih prolaznika. Dolazi se samo "namerno", sa konkretnim ciljem: boravak u predivnom ambijentu netaknute prirode. To je mesto za ljude koji su izvan konformističkih navika koje nam je podarila civilizacija. Takvi su zaista i dobrodošli u ovu prelepu zabit, jer znajući da je cene, vole i čuvaju, oni za sobom ne ostavljaju divlje deponije smeća i ostale ružne tragove čovekovog boravka u prirodi koji bi remetili harmoniju pomenute prirode.






Prisustvo ljudi na ovim terenima je moguće otkriti samo kroz uređene staze, odmorišta i snažnu brigu lokalnog stanovništva i posetilaca da se sve to i očuva.




Osim ove civilizacijske tekovine u blizini su još drvena crkva Svetog Lazara, u narodu poznatija pod imenom Račićeva crkva, u koju pop dolazi samo povremeno i jedna brvnara-vikedinca.





O tome ovde brine jedan veliki entuzijasta sa svojom ekipom već punih 10 godina.

To je revirni inženjer šumarstva Milojko Mićić, poznatiji pod nadimkom Pera-šumar. Najveći deo svoga vremena on i privatno provodi na Bobiji u šumarskoj kući šumskog gazdinstva Boranja.

Bobija, planina za odvazne.. pogledajte u pdf formatu na ovoj adresi:
http://www.vibilia.co.yu/srpski/izvestaj/0506/bobija_panorama_090104.pdf#search=%22tribuca%20bobija%22

izvor:  www.ljubovija.cjb.net