Ova mu je najbolja

da, puno ce ih ici. meni je drugar pricao koji je iz sarajeva kako je pevao himnu na smotri onim muslimanima pred odlazak u rat.

Предводник шареног јата у дисциплиновању медија Драгољуб Мићуновић, шампион у родеу на поповима и запишивач Цркава, човек у толико позним годинама да је више непристојно што уопште фигурише у јавности, у младости добар ученик стаљинизма и титоизма, против којих је био у средњим годинама у име изворно-казанског комунизма, да би на прагу девете деценије постао гаулајтер неолиберализма. Као професор међу студентима је остао најпознатији као пропагатор Марксових идеја о слободи штампе. Књижицом његових текстова коју је приредио („Вук Караџић“, Београд, 1971), стално је махао на часовима, што је континуирано радио и две деценије касније, као да је у њој видео своје животно дело.

На стубу срама због истине о Србима

Швајцарска државна телевизија на италијанском језику (ТСИ) објавила је недавно педесетоминутну репортажу Франке Верде "Откривена истина" о трговини органима на Косову. Ова потресна прича у којој се говори о Србима као жртвама косовског рата закаснело је признање Владимиру Черткофу (76), некада новинару ове телевизије, а данас пензионеру.
"Откривена истина" није изазвала посебне реакције публике, јер је врата истини већ отворио извештај швајцарског сенатора Дика Мартија, али је зато репортажа "Срби" Черткофа, емитована 12. октобра 1993. изазвала је прави скандал.


Награбусио ни крив ни дужан: Владимир Черткоф

У то време у западним земљама, међу којима се посебно истицала Швајцарска, на делу је била сатанизација Срба, а у репортажи је Черткоф је недвосмислено хтео да покаже да су и Срби жртве и да све грешке и манипулације међународне заједнице не могу да се правдају "Милошевићевом политиком".
У мирној Швајцарској, чији су најдраматичнији унутрашњи догађаји они из метеоролошких извештаја, прорадила је шема готово идентична оној у комунистичким режимима, од којих је породица Черткоф бежала током читаве прве половине прошлог века. Черткоф је назван лажовом, а редакцијски шефови су се јавно покајали иако су претходно дали "зелено светло" да се репортажа прикаже, да се чује и српска страна.
- Па то је минимум објективног новинарства, да чујете и другу страну - шири руке Черткоф сећајући се овог времена.
"Косовка девојка" из Италије
У редакцију су тада стигле бројне реакције гледалаца којима је Черткоф добио приступ тек после жестоког инсистирања.
Међу њима је била и једна разгледница са сликом Уроса Предића "Косовка девојка". На полеђини на италијанском пише: "Од свег срца вам захваљујемо". Потписани: Сретен, Крста, Др В. Перишић, Милош, Марија, Игор - укупно двадесетак потписа.

Рођен у Земуну

Владимир Черткоф стекао је светски углед својим истраживањима о нуклеарној катастрофи у Чернобиљу од којих је најпознатији више пута награђивани филм "Жртва" (2003) са коатором Емануелом Андреоли. У Француској је издао књигу "Чернобиљски злочин". Рођен је у Земуну 1935. године у руској породици избеглој из СССР-а. Из периода детињства остала су му магловита сећања - између осталог одсуство оца и тескобне ратне слике Дунава који носи лешеве.

Породица се по завршетку рата сели у Париз где их проналази отац, чудом спасен из совјетског логора у Румунији. Шездесетих година одлази у Италију где је радио као новинар националне ТВ РАИ, а због политичке неподобне репортаже био је принуђен да 1969. пресели у Лугано, где остаје 25 наредних година.

Србин руског порекла
"Од како је НАТО бомбардовао Србију представљам се као Србин руског порекла, школован у Француској, са италијанским пасошем, новинар у Швајцарској", каже Владимир Черткоф.

Владимира су осудиле прво његове колеге - Савет за штампу Удружења швајцарских новинара - нека врста професионалног суда части. Савет је дуго већао и у јуну 1995. објавио да се Черткоф тешко огрешио о основна новинарска професионална начела. Иако то апсолутно није тачно приписано му је да у репортажи негира "етничко чишћење" и да репортажа служи српској пропаганди и политичком циљевима Београда.

- Одмах после емитовања код главног уредника дошао је да протестује и тадашњи хрватски амбасадор из Берна и то у пратњи својих горила. Хтео сам да будем присутан том састанку, али ми то није дозвољено - каже Черткоф са којим разговарамо у Ориљу, живописном селу у кантону Тићино, изнад Лугана.

У то време у Швајцарској, као и осталим западноевропским земљама, политичар или новинар који би добио етикету да је просрпски оријентисан могао је да сматра да је завршио каријеру. Владимир се није предавао. Одлучио је да се обрати суду и оптужи новинарско удружење за клевету. Истражни судија Жан Лик Мосер из Фрајбурга одбио је да прихвати тужбу, сматрајући Владимирове наводе неоснованим иако ниједан од њих није могао да побије, тако да процеса није ни било.

"Изненађен сам, ви претерујете", рекао је судија. Сада после 18 година, Удружење новинара Швајцарске неће да преиспитује своју бирократску и нечасну одлуку, јер то није предвиђено правилником.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/153640/Na-stubu-srama-zbog-istine-o-Srbima

па добро...није касно да се и удружење новинара швајцарске нађе у неком кампу,на неком острву и са супротне стране пушчане цеви неког љубитеља медал оф хонора и ратка младића    наравно...желим то и деци новинара швајцарске    

а шта са овим интелектуалним кремом ''друге Србије'' са е- новина и пешчаника...мислим на ову дружину...Пера, две Цеце, Љиља Каспар, Иванчић, Дежуловић...није на одмет да и они буду гости кампа код швајцарских колега 

п.с. заборавих Свету Басару из '' Данас''

тај није црк'о?

Делује тако

Који Иванчић, Виктор? Виктор Иванчић и Борис Дежуловић су Хрвати из Хрватске који немају везе са Србијом, првом, другом, трећом, било којом. Нажалост, трагедија је што ни данашња "Србија" нема везе са Србијом, него представља југославенску депонију. Ако се икако деси да Србија почне постојати ти људи ће се, по логици ствари, вратити својој кући. Међутим, лично мислим да им читањем е-новина придајеш превелики значај. Па, добро, ко нормалан још то чита?

колеза Мргец ...