Srpski "lov na naciste"
19. jul 2008. | 17:03 | Izvor: B92
Beograd -- Tužilaštvo za ratne zločine 63 godine nakon Drugog svetskog rata prikuplja dokaze kako bi u Srbiji moglo da se sudi dvojici nacista.


Naime, prema pisanju "Blica", Srbija će tražiti izručenje Milivoja Ašnera odgovornog za masovna ubistva Jevreja, Srba i Roma u Slavonskoj Požegi. U Tužilaštvu je za B92 potvrđeno da je počelo prikupljanje dokaza u tom slučaju kako bi mogla da se pokrene istraga i zatraži suđenje u Srbiji.

Tužilaštvo istovremeno intenzivno prikuplja informacije vezane za slučaj Petera Egnera osumnjičenog da je kao pripadnik Gestapoa učestvovao u zločinima počinjenim u logoru Staro Sajmište u Beogradu.

Milivoj Ašner bio je šef policije u Slavonskoj Požegi u vreme NDH, a iako odgovoran za monstuozne zločine i danas živi slobodno u Austriji. Njegovo izručenje tražila je Hrvatska još 2005, ali je Austrija odgovorila da je previše bolestan da bi izdržao suđenje.

Ašner je početkom juna ove godine fotografisan kako iz čašu piva prati utakmicu Hrvatske reprezentacije na Evropskom Šampionatu u fudbalu. Posle negativnog odgovora Austrije u odnosu na Hrvatsku, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine napiosalo je nekoliko zahteva u vezi sa ovim slučajem i počelo rad na prikupljenju dokaza:

"Naša intencija je da jednostavno prikupimo dokaze i da sprovedemo istragu i da uputimo zahtev Ministarstvu pravde Srbije kako bi se tražilo izručenje Ašnera. Pre svega, važna je poruka koju želimo da time da pošaljemo a to je da ni jedan zločin ne zastareva, pogotovo ne ratni zločin", kaže Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine.

Dokaze o Ašneru predao je Efraim Zurof, predsednik Centra Simon Vizental, prvo hrvatskim a potom i srpskim vlastima. Prema pisanju "Blica", odluci da se postupak pokrene u Beogradu i zatraži izručenje ovog naciste Srbiji usledila je nakon saradnje Ministarstva pravde i Tužilaštva za ratne zločine Srbije sa Zurofom.

Ministarka Snežana Malović kaže za B92 da ratni zločini ne zastarevaju i da će mministartsvo u ovimm slučajevima postupati hitno.

"Upravo zbog važnosti teme Ministarstvo pravde je upuitilo pismo gospodinu Zurofu gde je izrazilo spremnost za posredovanjem i organozovanjem sastanka kome će prisustvovati predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Ministarstva pravde i svakako organizacije koju gospodin Zurof predvodi", kaže Snežana Malović, ministarka pravde.

Po završetku Drugog svetskog rata Ujedinjene nacije donele su odluku da ratni zločini ne zastarevaju nikada, pa je tako i posle više od pola veka moguće suditi počiniocima. Mnogi su izbegli ruku pravde a među njima je i Peter Egner, pripadnik Gestapoa u logoru na beogradskom Starom Sajmištu, gde su ubijene hiljade Jevreja, Roma i Srba.

U prvoj izjavi za beogradske medije, Egner je rekao da nije počinio nikakve zločine i da se ne kaje što je, kao folksdojčer, bio pripadnik nemačke vojske. U izjavi Blicu, Egner kaže da je pre nepuna dva meseca bio u Srbiji, a nekoliko sati i u Beogradu.

"Moji preci su sahranjeni u groblju u Crvenki i ja sam sa grupom Nemaca došao u posetu. Zajedno sa bratom i sestrom sam se poklonio svojim precima, jer nisam zaboravio odakle potičem. Nikada nikoga nisam povredio u svom Beogardu. Imate moju reč", kaže Egner.

U zahtevu američkih vlasti kojim se traži oduzimanje državljanstva SAD Egneru piše da je njegova jedinica odgovorna za smrt više od 11.000 ljudi. Posle Drugog svetskog rata organizovana su suđenja nacistima, ali veliki broj zahteva jugoslovenskih vlasti za izručenjem saveznici nisu ispoštovali, kaže istoričar Milan Koljanin koji je napisao knjigu o logoru na Starom Sajmištu.

"Prema toj statistici, od blizu 3.000 zahteva koje je Jugoslavija uputila savezničkim snagama samo 164 su ispunjena - to već dovoljno govori o tome koliko je u to vreme Zapad sprovodio jednu restriktivnu politiku isporučivanja i ovaj slučaj je jedan od takvih“, kaže Koljanin.

Suđenje za zločine na Sajmištu održano je 60-ih u Nemačkoj. Tada je komandant logora osuđen na samo 2,5 godine zatvora, dok je njegov pomoćnik Edgar Enger poznat kao "Dželat"“, oslobođen. Mnogi nacisti su posle rata uspeli da pobegnu, a izbijanje hladnog rata pomoglo je da većina njih nikada ne bude pronađena, objašnjava Koljanin.

"Onda su mnogi od ratnih zločinaca pobegli pokazalo se kasnije sa znanjem zapadnih obaveštajnih službi a tehnički deo posla obavljala je rimokatolička crkva odnosno vatikan. Tako su mnogi pobegli u Južnu Ameriku, jedn deo i u Severenu a deo i u Kanadu", kaže Koljanin.

Tako je prošle nedelje jedan od najtraženih nacista Aribert Hajm, zloglasni lekar iz Mathauzena koji je vršio eksperimente nad logorašima, viđen u Južnoj Americi.

Izvor:B92

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Izvinite, Sajmiste je pripadalo Zemunu, kako i danas ponosni Zemunci kazu. Zemun je pripadao NDH. Koliko me secanje sluzi.

Старо Сајмиште је на Новом Београду,одмах преко Саве,а до Земуна има још доста....
А још увек се каже да је тоб био ''Недићев'' логор иако се налазио на територији усташке квази државе!

Znaci secanje me lose sluzi. Ali ipak su ustase vodile logor-NDH-a.

Konacno

Sta konacno?

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sajmiste je pripadalo Zemunu u to vreme. Nije bilo cuvenog Novog Beograda. To je Tita izgradio.

Како који!На пример у Јасеновац ниједан Немац није СМЕО да привири!
Незнам шта коначно,али САД не изручују своје држављане, не би га изручили ни Израелу,а камоли некој банана Србији!
Bио је Сајам,који је касније претворен у логор

a od nas traze da mi izrucujemo svoje i to dignu medijsku prasinu vecu nego oko bin ladena 

Sajam da, Novi Beograd NE.


-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovu sam temu pokrenuo jer znam da neki prate i imaju uticaja na "neke" ljude. Krivo mi je da se prekraja istorija. Optuzuje se Srbija za Sajmiste.....

Logor Sajmište
Iz projekta Википедија
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 44° 44′ SG Š, 20° 18′ IGD Logor Sajmište, Jevrejski logor ili logor Zemun nalazio se na delu Beograda gde se nalazio sajamski prostor od 15.000 m² koji je bio izgrađen 1938. godine, i kojim je tokom rata upravljao nemački SS.

U početku je logor bio samo za srpske Jevreje[1], da bi se kasnije proširio i na druge političke osuđenike, kao i na antifašističke borce oba pokreta otpora u Jugoslaviji. Za vreme okupacije blizu 32.000 Srba i 8.000 Jevera je umrlo u tom logoru ili streljano u Jajincima. Logor je radio od oktobra 1941. do jula 1944. godine.

Logor se nalazio na levoj obali reke Save, pored železničkog mosta. Ova teritorija, koja je u to vreme bila napuštena, je bila nekoliko kilometara od Zemuna i ulazila je u sastav Nezavisne Države Hrvatske, pa su Nemci tražili da logor pripadne njima, odnosno, da oni imaju kontrolu nad logorom[2].

Izvor:http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5

Bez obzira na ta sitnicarenja oko toga kome je to tada pripadalo...

Monstruma treba uhapsiti i osuditi na dugotrajno i sporo mucenje dok ne crkne...seme mu se zatrlo...