Lov i ribolov... :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Kada smo vec kod terijera na sajtu revije92 nadjem ovo, ne znam da li se neko toga seca ali kod mene je nekih 90 godina bila euforija za terijere,sve islo za Italiju,nisi mogao kalamunju da vidis na ulici....

Krivolov na lovačke pse
Šverc rasnih pasa iz Srbije unosan posao

Najskuplji – „epanjel breton”
Piše Jelena Matijević
Ova vrsta nelegalne trgovine cveta skoro deceniju i po u Srbiji, a obrću se neverovatne cifre, jer jedan dobro utrenirani lovački pas košta 5 hiljada evra

Kada je poslednjeg januarskog vikenda, Bogdan Matović (29) iz Prijepolja, sa lovcima Lovačke sekcije „Jabuka”, krenuo put Zlatara u lov na divlju svinju, sve je bilo potpuno uobičajeno. Međutim, iz ovog lova nije se vratio njegov četvorogodišnji, rasni, lovački pas. Posle četvorodnevne potrage, ker je pronađen mrtav, u blizini Šumske kuće na Zlataru, bez ogrlice na kojoj su upisani fiksni i mobilni broj telefona vlasnika. Ubijen je puškom i to, po svemu sudeći, iz neposredne blizine.
NAJSKUPLJI
BRETONCI I SETERI

Kako nezvanično saznajemo, najviše se zarađuje na rasnim štenadima. Cena „dobermana” ili „rotvajlera”, takozvane neekstremne klase (znači da se ne radi o psima koji bi mogli da posluže za reprodukciju ili takmičenja, već samo kao ljubimci) u Srbiji iznosi između 75 i 125 evra. U zapadnoj Evropi, međutim, isto štene je pet-šest puta skuplje.
Ipak, posao sa ove dve vrste nije najprofitabilniji. Najviše kotirani su lovački psi, naročito rase „epanjel breton”, a onda i „engleski seteri”, kao i „nemački kratkodlaki i oštrodlaki ptičari”, čiji štenci kod nas koštaju od 75 do 150, a na Zapadu čak 1.500 evra.
– Pas je pripadao autohtonoj vrsti „crnogorski planinski gonič” i imao je rodovnik sa poznatim čukun precima – objašnjava Matović. – Bio je obučen isključivo za lov divljih svinja. Iako oštar i vrstan pas, koji je čuvao lovinu (niko joj nije mogao prići osim vlasnika psa), nikada nije napadao drugu divljač ni domaće životinje, pa ne verujem da je odstreljen zbog upada među stoku na privatnom dobru. Šta više, siguran sam i da pravi lovac nikada ne bi ubio psa na ovakav način.
Lovci, članovi prijepoljskog Lovačkog udruženja tvrde da na području četiri opštine jugozapadne Srbije, odavno nije bilo ovakvog psa. Svojim veštinama, nedavno je, tokom zajedničkog lova, impresionirao i goste iz lovačkih udruženja Srbije, a dobijao je i više priznanja na saveznim utakmicama pasa goniča. Zato kažu, i ne čudi što je u potrazi za njim učestvovalo oko 150 ovdašnjih lovaca.

– Pošto je nestao i ubijen na teritoriji opštine Nova Varoš, očekujemo od tamošnjeg Udruženja da pomognu u otkrivanju počinioca – kaže Slobodan Dučić predsednik prijepoljskog Lovačkog udruženja. – To je važno, kako bismo otkrili krivolovce – ukoliko je psa ubio neko ko je lovio neprijavljen i bez dozvole – ali, i one koji kradu, švercuju i preprodaju lovačke kerove. Nadležni nas moraju zaštiti od njih!
PRIZNANJA
PODIŽU CENU

Ukoliko lovački pas ima priznanja sa međunarodnih utakmica, njegova vrednost na tržištu povećava se i po nekoliko puta. Po tvrdnjama upućenih, samo tokom prošle godine, stotinak ih je „nestalo” širom Srbije. Pretpostavlja se da su prokrijumčareni u Italiju i preprodati za više hiljada evra. Koliko novca „donosi” jedan takav pas, najbolje ilustruje podatak da samo jedno parenje sa njim košta između 500 i 750 evra.
Lovci su nam potvrdili da ovakav pas u Srbiji košta oko 3.000, a u zapadnoevropskim zemljama i do 5.000 evra. S obzirom na to da je na području Zlatara u proteklih par godina nestalo oko 100 rasnih lovačkih pasa, jasno je da kradljivaca ima i u ovim krajevima. Zato su brojni oni koji veruju da je Bogdanov pas bio njihova meta.

Ovaj događaj iz Prijepolja, još jednom je potvrdio da je među različitim granama kriminala u Srbiji, jedan od najorganizovanijih oblika šverc rasnih pasa. Da „upošljava” veliki broj krijumčara – lovcima je odavno poznato, a zarade o kojima se govori, laicima zvuče astronomski. Razlike u cenama pasa kod nas i u inostranstvu, toliko su velike da se šverc višestruko isplati. Primera radi, štene „dobermana”, „rotvajlera”, „nemačkog ovčara” ili „šnaucera”, u Srbiji se može kupiti za stotinak evra. U slučaju zaista vrhunskog kvaliteta i porekla, cena može dostići i 500. Ali, za švercere je najvažnije da su cene u Evropi srazmerne kvalitetu, što znači i do deset puta veće.
Ipak, kako nezvanično saznajemo, kradljivci se najčešće opredeljuju za „posao” sa lovačkim psima iz dva razloga: na njima se bolje zarađuje, a zbog pitome naravi lakše ih je ukrasti i transportovati. Najčešće do Italije i Grčke, koje su „Meka za srpske švercere lovačkih pasa, naročito goniča”. Naime, nekadašnja SFRJ bila je matična zemlja za sedam rasa goniča, koje se sada gaje i u Srbiji, a veoma su cenjene od kinologa širom sveta. Upućeni tvrde da su italijanski i grčki lovci, za njih spremni da izdvoje i po nekoliko hiljada evra, naročito znajući da bi ih, kupljeni legalnim putem, koštali mnogo više. Zato ne haju zbog „neuredne” prateće dokumentacije, a zatvaraju oči i pred falsifikovanim rodnim listovima.

Kao najpoznatiji kanali šverca za Italiju pominju se oni isti kojim se, inače, švercuju i cigarete i ljudi – preko Crne Gore i Jadrana, brzim čamcima, dok u Grčku odlaze preko Kosmeta i Albanije.
Nažalost, i ovaj ilegalni posao, ali i putevi njegovog „ostvarivanja”, u Srbiji su samo javna tajna. Ostaje pitanje kada će nadležni prekinuti ove lance koji nanose štetu i kinologiji, ali i ekonomiji Srbije. Trebalo bi se samo podsetiti koliku je dobit Srbija imala od legalnog izvoza lovačkih pasa u Grčku tokom osamdesetih godina minulog veka.

Izvor: Revija 92