Kod mene u ulici ima oko 20 lutalica i nonstop jure komsije,a ja im ne smem nista jer postovana gospoda iz ORKE  ne dozvoljavaju da se lutalice odstreljuju.

Kod mene je u nedelju bio odstrel stetocina, sve je ostalo po starim pravilima: lisica,pas lutalica, macka, svraka,vrana...
Znam da je bilo price o zabrani ali ja slusam lovocuvara 
Da pokrenemo temu malo dva clipa u 3GP formatu juce snimljena (malo sam setao svoje pse) ... nadam se da ce Vam se dopasti
Od prosle nedenje par slika sa odstrela stetocina
Slike su losijeg kvaliteta jer su slikane sa mob. telefonom
Ima i jedna slika od prosle sezone lova... 

Evo nesto o ishrani psa 

KAKO DA HRANITE SVOG PSA
Pas ima potrebu da se hrani na odgovarajući način, i taj svakodnevni zadatak pada u deo gospodaru. lako se psu pripisuje mana da je gurman, iako izgleda da raspolaže neuobičajenim digestivnim sposobnosdma dovoljno je samo videti ga kako glodje staru sumnjivu kost zatrpanu ko zna orkad za njega ipak nije dobro da jede kao njegove gazde, a još manje da se zadovoljava time šro će na kraju pojesti ostatke sa njihovog stola. Proteini (meso riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane i dopuna u vidu vitamina i minerala čine idealnu porciju za svog psa, vodeći naravno računa o njegovoj starosti, o njegovoj situaciji i zdravsrvenom stanju: kuja koja doji štene od tri meseca, hrt za treniranje, ili vučni pas nemaju iste potrebe za hranom. Valjana ishrana, izbalansirana i racionalna, delovaće preventivno ili će pak doprineti izlečenju mnogih bolesti. Bilo da kupujete gotovu hranu (kroketi, konzerve...), bilo da vi lično spravljate hranu za svog psa, budite rigorozni kada su u pitanju proporcije; podelite hranu na dva obroka koji se daju u tačno određeno vreme i ne zaboravite da ishrana svog psa, koja ne mora biti raznovrsna, mora ipak pokrivati sve njegove potrebe, ni siromašna, ni preobilna, kako bi bio u formi i ostao vitalan... tokom čitavog svog života.

IZBOR NAMIRNICA
Pas se može hraniti na različite načine, kašom ili domaćom hranom - koju gazda spravlja kod kuće -do hrane pripremljene industrijskim putem. Potpuna, jednostavna za upotrebu, ta hrana se često približava savršenoj nutricionoj ravnoteži. Najzad, postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Iscrpnija analiza tih različitih načina ishrane psa u kući omogućiće vam da odaberete najprilagođeniji tip ishrane. Ono najbitnije u ishrani psa vezano je za neophodnost da se zadovolje njegove potrebe u pogledu velikih grupa hranljivih sastojaka, čija srazmera varira zavisno od starosti, situacije i zdravstvenog stanja. Svaka grupa namirnica treba da pokrije te potrebe.

DOMAĆI OBROCI

  Ako sami pravite kašu za svog psa - što se naziva domaćom porcijom, treba da pazite da ona uvek sadrži :
- proteine (meso, riba) ;
- skrob (žitarice) ;
- balastne materije (zeleno povrće, mekinje) ;
- masti (biljno ulje);
- dopunu minerala i vitamina.
Izvori tih hranljivih sastojaka su različiti. Da biste ispravno hranili svog psa :
- dajte mu sirovo meso ili dinstano, nemojte ga nikad pržiti ;
- pirinač ili testeninu treba dugo kuvati ;
- nemojte nikad kuvati ulje koje dodajete kaši;
- nemojte nikada zaboraviti da dodate minerale i vitamine

PRAVLJENJE PORCIJE

Poznavanje energije neophodne psu u zavisnosti od njegove težine s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica računate u kcal E.M. s druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu savršeno uravnotežene hrane treba dati psu.
Za one koji koriste domaće porcije tj. one koji kupuju sveže proizvode, sami pripremaju i kuvaju kašu, možemo predložiti jednostavno pravilo za postizanje tražene ravnoteže :
- meso 4 dela
- pirinač (pre kuvanja) 3 dela
- zeleno povrće 2,4 dela
- ulje od kukuruza 0,2 dela
- suvi kvasac 0,2 dela
- minerali kao dopuna 0,2 dela Tako, kilogram domaće porcije sa 2000 kcal E.M. sadiži:
- 400 g mesa ;
- 300 g pirinča ;
- 240 g boranije ,
- 20 g ulja od kukuruza (1 supena kašika);
- 20 gr kvasca (ista mera);
- 20 g minerala (ista mera);. Da biste utvrdili koju količinu domaćeg obroka treba dati vašem psu, neophodno je da znate broj kilokalorija koji mu je potreban u zavisnosti od njegove težine. Ako upotrebljavate gotovu hranu iz trgovine, možete lako proveriti da li izabrani proizvod zaista odgovara datim vredaostima (tu opet, ne treba mešati suvu i vlažnu materiju). Primera radi, evo kako izračunati energetsku koncentcaciju hrane čija etiketa daje sledeće analitičke karateristike :
- M.P.b. (bruto proteinske materije) = 6,5 %
- M.G. (masne materije) = 4 %
- M.M. (mineralne materije ili pepeo) = 2 %
- Cell. (celuloza) = 1 %
- vlaga = 75 % To znači da je na 100 g gotovog proizvoda 25 g sastavljeno od :
- 6,5 g proteinske materije ;
- 4 g masnih materija ;
- 2 g minerala ;
- 1 g celuloze ;
- 11,5 g glicida.
Valja imati na umu da se glicidi nikada ne pominju na etiketama. Do nijihove količine dolazimo oduzimanjem ostalih komponenata od ukupne količine. Ako znamo energetske vrednosti svakog hranljivog sastojka , energetska vrednost 100 g hrane jednaka je (3,5 kcal x 6,5) + (3,5 kcal x 11,5) + (8,6 kcal x 4), tj. ukupno 97,4 kcal E.M. , tj. 9~4 kilokalorija E.M. po kilogramu hrane. Kad saznamo kalorijsku vrednost hrane ostaje nam da izračunamo količnu koju treba dati u zavisnosti od broja kcal potrebih psu. Na primer, pas od 20 kg troši svakoga dana :
- 365 g kroketa,
- ili 425 g poluvlažne hrane ;
- ili 1020 g hrane iz konzerve. Najsigurniji način da se količina koju treba dati odraslom psu prilagodi, jeste kontrolisanje njegove težine svake sedmice

KAKO HRANITI ŠTENE ?
Pri hranjenju treba voditi računa
- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta
- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je reč o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Doista, mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suva ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rastenje ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.

ODRASTAO PAS
Uzrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnošću;
- psima u kućici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:
- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenia masnih materija;
- čuvati lepotu kože i dlake zahvaliujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodmm aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosečno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine

RADNI PAS
Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovački pas, pas za sport), veoma je bitno proučiti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije mišića (vežbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehaničku sa učinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobadja pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad mišića. Ona se najpre vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje mišićna ćelija može neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruža tada energiju odmah raspoloživu na mišićnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterjom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. deluje, dakle, kao skladište energije za stalno snabdevanje. Tri sistema dopuštaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:
- sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;
- anaerobna glikoza, ili sistem mlečne kiseline;
- aerobni sistem, ili sistem kiseonika.
Sva tri funkcionišu na principu spregnutih reakcija.
Šematski prikazano, organizam tokom napora beleži tri uzastopne faze energetske potrošnje. One direktno uslovljavaju fiziološke, metaboličke, hematološke i endokrine odgovore životinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a naročito kvalitativnog prilagodjavanja obroka prema zahtevanom radu: trkački hrt neće biti hranjen na isti način kao lovački pas, pas za odbranu ili vuču. Te faze predstavljaju tri metabolike etape:
- prva traje od deset do trideset sekundi. Energija već prisutna u mišiću (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mlečnom anaerobiozom);
- druga etapa ne traje duže od nekoliko minuta; dolazeći odmah posle prve, ona se odvija takodje bez kiseonika, ali koristi mešovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mlečne kiseline (ograničavajući faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;
- treća, koja se pojavljuje posle dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakterističan dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tiče naročito lovačkih ili vučnih pasa.

PROCENA POTREBA U HRANI
Vodeći računa o tim teorijskim aspektima, neophodno je dobro sagledati nutricione specifičnosti vezane za aktivnost psa pre no što se pokuša sa utvrdjivanjem tipske porcije. Valja pre svega proceniti kvantitativnu energetsku potrebu svakog subjekta. Potrebe psa od 25 kg približno iznose 1500 kilokalorija. Radni pas u periodu korišćenja umnožava svoje potrebe 1,5 do 2 puta. Jedini izuzetak u odnosu na ovo pravilo je vučni pas koji malo jede, budući da 1300 kilokalorija pokrivaju njegovu ukupnu energetsku potrebu, ali ipak ostaje da se obavezno utvrdi kvalitativni aspekat porcije hrane. S obziroom da se porcija za rad ponekad u mnogome razlikuje od porcije za održavanje, mora se ispoštovati razumni prelaz u ishrani kako bi se izbegli poremećaji u varenju. Postupaće se po etapama, od samog početka faze treniranja, da bi se postupno unela neophodna dodatna hrana. Kod vučnog psa, što je slučaj krajnje izmene porcije, preporučuje se povećanje količine masti za 10 g sedmično; maksimalna količina daje se na početku faze takmičenja. Neznatno povećanje težine koje zbog toga može nastati, pokazuje se kao pozitivno, pošto je bitno da psi kasnije vrlo brzo povrate svoju težinu koju imaju kad su u punoj formi. Poštovaće se isto pravilo, ali u obrnutom smislu, radi vraćanja na porciju održavanja. Pojedini proizvodjaći predlažu kompletnu hranu "specijalan rad" izuzetnog nutricionog kvaliteta i koja se, dakle, bez ikakvih problema može koristiti sama.

LOVAČKI PAS
Lovački pas zaslužuje posebnu pažnju, kako zbog znatne populacije koju predstavlja, tako i zbog svoje specifične vrste rada. Za lovca je bitno da ishranu svog psa prilagodi dužini i nivou rada koji se od njega zahteva. Tako se izbegavaju rizici prevelike uhranjenosti i pothranjenosti. U tom smislu, mi smo razvrstali sve podatke o lovačkom psu u referentnim tabelama datim uz tekst koje daju sve informacije, kako opšte tako i posebne, o tome kako hraniti svog psa.

PAS ZA SPORT
Obuzetost ljudi psom trenumo ide uporedo sa njihovim interesom za sportove pasa. Trke saonica sa psima ili trke hrtova, takmičenje pasa za odbranu , sve su to fizičke vežbe koje omogućuju da se sačuva utilitarni karakter izvesnih pasmina.
Sportski pas pokazuje aktivnost različitog intenziteta u toku godine. Da bi se utvrdila njegova porcija, moraće se uzeti u obzir tačno trošenje njegovog organizma: i zaista, tokom iste godine, radni pas prelazi iz faze strogog održavanja (održavanje van radne sezone) u period više ili manje intenzivnih napora (treniranje, takmičenje, postepeni prestanak treniranja).

e hvala baki, ovo ce mi trebati ... 

posle par meseci ne pucanja oduvao sam jednu flasu RC cetvorkom 

Ovako se ni ja nehranim,a ne da dajem djukelama.

 

nisam sklona lovu i ribolovu.Nista me ne vuce ka tome.

hehe

naas itekako vuce


a i ovaj tatex me vuce za jezik...