Loše stanje u domovima za smeštaj dece

Glomazne, stanarima pretrpane zgrade, najčešće i fizički skrivene od pogleda običnih ljudi. Takve su još uvek ustanove socijalne zaštite u Srbiji, a naročito domovi gde su smeštena deca bez roditeljskog staranja, kao i njihovi vršnjaci i oni stariji ometeni u razvoju.

Upravo zato najveći deo novca koji je iz nacionalnog investicionog plana opredeljen za Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike otići će na humaniji tretman ovih ljudi. A to znači da će se oni kada god je to moguće zadržavati u porodicama, a samo kada to ne bude izvodljivo ići će u domove.

- Ti domovi su prvo preveliki, a zatim i pretrpani. U nekima od njih gde su smeštena deca bez roditeljskog staranja ima i po više od stotinu dece. Još gore je tamo gde su ometeni u razvoju. U „Maloj pčelici“ ih je oko 900, u Kulinama i Veterniku po 600, u Stamnici više od 400. Dosta toga je u tim domovima prethodnih godina popravljeno, ali je situacija i dalje daleko od dobre. U Kulinama, recimo, i sada u sobama spava po 20 njih - kaže za „Blic“ Ljubomir Pejaković, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

On navodi da će se u reformi sistema socijalne zaštite, koja će se raditi narednih nekoliko godina, deca bez roditeljskog staranja sve više smeštati u porodice, prvo biološke ako je to moguće, a ako ne, u hraniteljske, ili davati na usvajanje. Sadašnji glomazni domovi biće polako zatvarani. Deca za koju se ne nađe porodični smeštaj biće smeštana u manje domove, tipa kuća, i gledaće se da ne idu iz rodnog mesta kako bi i dalje održavala kontakte sa rođacima i prijateljima.

Kada je reč o ometenima u razvoju, oni su u svetu integrisani u lokalnu zajednicu. Od početka života učeni su kako da se sami snalaze, pa su naučili da rade ono što mogu i da žive kao nezavisne osobe. Kod nas takvog pristupa nema. Zato je trenutno jedino rešenje za njih - dom. U domovima ih je već više od 5.000, dok drugi na domski smeštaj čekaju jer su kapaciteti mali. Da bi se to promenilo, iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike najavljuju otvaranje dnevnih boravaka za ove osobe, i to za početak iduće godine 100, kao i 100 kombija za njihov prevoz od kuće do dnevnog boravka.

R. Marković

    Domovi loši po najmlađe

    U domovima za decu bez roditeljskog staranja živi oko 1.650 dece. Među njima je i oko 300 mlađih od pet godina koji po međunarodnim konvencijama o pravima deteta ne bi ni trebalo da budu u domovima. Jer, kako pokazuju istraživanja, detetu tog uzrasta svaki boravak u domu duži od pola godine nanosi štetu u razvoju koja se nikada ne može nadoknaditi.


Izvor: Blic

 Složena procedura usvajanja dece
Tri usvojitelja na jedno dete

Samo deset odsto dece iz Stacionara za majku i dete u Zvečanskoj 7 u Beogradu, u kojem su smešteni mališani iz cele Srbije, kandidati su za usvajanje. Toliko mališana ima regulisan porodično-pravni status. Ostali su u domu jer se njihovi roditelji o njima ne staraju zbog bolesti, siromaštva, nasilja.... Međutim, oni ne mogu biti usvojeni dok se njihovi biološki roditelji sudskim putem ne liše roditeljskog prava ili sami ne potpišu saglasnost za usvojenje.

Za jedno dete kod nas konkurišu tri usvojiteljska para, ali godišnje na usvajanje ode samo 20 do 30 mališana iz Stacionara.

Porodični zakon obavezuje stručnjake da motivišu biološke roditelje da nastave da žive sa svojom decom, ali ako ne uspeju, sledi lišavanje roditeljskog prava koje je nemoguće bez sudskog postupka.

Pojedini roditelji koji ne mogu da brinu o svojoj deci, dobrovoljno potpisuju saglasnost za njihovo usvajanje, dok drugi, ako ih centri za socijalni rad uopšte uspeju da pronađu, odbijaju da to urade. Zato ima tako malo usvojenja, dok su nam domovi za decu bez roditeljskog staranja prepuni.

- Pored edukacije sudija za porodično zakonodavstvo, ovi postupci su i dalje spori i sudovi nerado lišavaju prirodne roditelje njihovog prava. Stiče se utisak da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti još uvek jače od prava deteta na sigurno, bezbedno i toplo porodično okruženje. Zbog nedovoljne pripremljenosti centara za socijalni rad i sudova za primenu Porodičnog zakona, prepolovljen je broj usvojenja u protekloj godini - kaže Dragana Nedeljković.

Parovi koji žele da usvoje decu treba prvo da se jave opštinskom centru za socijalni rad gde podnose zahtev sa dokumentacijom i svojim željama. Tada dolazi do izražaja problem sa predrasudama koje imaju potencijalni usvojitelji jer mnogi već imaju predstavu kako bi njihovo buduće dete trebalo da izgleda. Svi bi da usvoje „plavooke i plavokose anđele“ i neretko odustanu kada shvate da ne mogu sami da izaberu dete.

Ako ih ova činjenica ipak ne pokoleba, ulaze u proceduru za usvajanje. Stručni tim centra za socijalni rad u kojem se nalaze socijalni radnik, pedagog, psiholog i pravnik procenjuju podobnost potencijalnih usvojitelja posle određenih testova, terenske posete, pripreme i obuke. Proces testiranja roditeljske podobnosti, pod budnim okom stručnjaka, traje dva meseca. Po isteku tog perioda, ako je detetu dobro u novoj porodici i ako se adaptiralo na novu sredinu, stručni tim daje saglasnost za usvojenje.

- Materijalni uslovi nisu najvažniji, mnogo je bitnija zdrava porodična atmosfera, stabilnost odluke, toplina, ljubav i pažnja koju su usvojitelji spremni da pruže detetu - kaže Gordana Nedeljković.

Dete mogu da usvoje supružnici ili vanbračni partneri zajedno, supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta, a ukoliko se proceni da je to u interesu deteta, centar za socijalni rad može da odobri usvojenje i samohranom roditelju. Može se usvojiti dete od tri meseca do 18 godina koje nema žive roditelje, čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, deca čiji su roditelji lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti ili su se saglasili sa usvojenjem. Razlika u godinama između usvojitelja i deteta ne može da bude manja od 18 godina, niti veća od 45 godina.

    Lični registar dece i usvojitelja

    Kada usvojitelji i dete steknu opštu podobnost za usvojenje, stručni tim bira adekvatan usvojiteljski par za dete, imajući u vidu interes i potrebe deteta. Stručnom timu je od ove godine na raspolaganju jedinstveni lični registar usvojitelja koji vodi Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u koji se upisuju svi usvojitelji na teritoriji Srbije koji su stekli opštu podobnost. To ministarstvo, takođe, vodi i jedinstveni lični registar dece podobne za usvajanje za celu Srbiju.

    V. Nedeljković


Izvor: Blic