BOR - Ružica Topić (71), usamljena austrijska penzionerka koja živi u ulici Save Kovačevića kod borske Fabrike lak-žice, ponovo je, posle dve krađe od 2006. godine, po treći put opljačkana.
Iako je starica, poučena ranijim iskustvom, okovala prozore i vrata, lopovi su, pod okriljem noći, obili bravu ulaznih vrata, ispreturali stvari u sobama i odneli 300 evra i 3.500 dinara. Drugih vrednosti nije ni bilo, jer je poslednjih nekoliko godina starica pljačkana 20 puta. Pre dve godine odneli su joj zlatni sat, mobilni telefon, novac, zlatno prstenje i lančiće.

Posle toga usledila je još drskija krađa u kojoj je Ružica ostala bez novca, ali zamalo i bez glave. Maskirani lopov je tražeći novac starici isekao ruku, stavljao joj nož pod grlo i pretio ubistvom.

NAJBOLJE JE DA SE ODSELI

Jedan od prvih komšija preko puta Ružičine kuće (želeo je da ostane anoniman baš zbog straha od kradljivaca) smatra da je za nju najbolje da se odseli. Kuću i plac, veli, može dobro da proda, mada joj novac nije najbitniji. „Ona prima austrijsku penziju od 700 do 800 evra, što joj je i previše. Nije loše duše, pomogne svakome. Bila je u belom svetu, naučila je s narodom. Nije zaslužila da je toliko muče i maltretiraju. I njen život više nije siguran“, kaže komšija starice.   

-Posle izvesnog vremena neki od lopova su pronađeni. Suđenje i danas traje. Bog će znati kako će se završiti, a mene strpljenje i živci izdaju. Opet su me poharali. Platila sam oko 7.000 evra da se okuju prozori i vrata, ali ni to ne vredi. Ko zna šta me čeka sutra. Izgleda da neko želi da napustim kuću i plac, jer je to gradsko područje i na lepom je mestu. Poznato je da sam devizna penzionerka i da sam sama, nema ko da mi pomogne. Neće biti čudno i da me ubiju - drhteći i kroz plač govori Ružica, pokazujući obijena vrata i ispreturane stvari.

Baka je od dolaska iz Austrije na meti lopova. Najpre su joj ukrali „golf“ koji ni do danas nije pronađen. Posle su usledile stalne krađe, najmanje 20 do sada.

-Dosadilo je i policiji da dolazi na uviđaje i uzima otiske. Imam stan u gradu, ali ne mogu iz svoje kuće koju sam teškim radom zaradila. Dvorište je prostrano, voćnjak je mlad, u staji 20 koza. Naučila sam da gajim koze. Nije za mene stan i život u četiri zida. Bolesna sam, jedva hodam, lopovi mi uništiše život - kuka iznemogla i uplašena starica, čiji sin radi u Austriji i retko dolazi u Bor.

Kaže i da je pre dve godine bila na meti narkomana. Policija joj je vratila deo stvari, ali to je nedovoljno da se vrate i spokojstvo i mir. Niko, pa ni njena sestra od tetke Rosa, koju smo juče zatekli kod Ružice, ne može da predvidi krajnji ishod otimačine i upornog pljačkanja jedne ostarele i bespomoćne žene.   




Izvor: Glas Javnosti