OČAJ PORODICE PREMINULOG TINEJDŽERA "Moj sin nije bio vatreni navijač, UPROPASTILI SU MI DETE. Od čistačice sam saznao da je umro"


Demir Jukić
Foto: Privatna arhiva Demir Jukić

Ovako za "Blic" priča otac Demira Jukića, 18-godišnjeg navijača Partizana koji je početkom juna ranjen u stomak u brutalnom obračunu navijača Crvene zvezde i Partizana na Novom Beogradu.

Jukić je juče, nakon dvomesečne borbe za život, podlegao teškim povredama.

Kako skrhani otac objašnjava, nakon što je njegov sin prisustvovao okršaju navijača u Ulici dr Ivana Ribara preko puta Bloka 45 i zadobio metak u stomak, njegovo zdravstveno stanje dodatno je pogoršala bakterijska infekcija.

- Prevezli su ga u KBC "Zemun" zbog rane u stomaku, ali se nakon toga pojavili problemi sa bakterijom koja je napala njegove krvne sudove, tačnije jednu arteriju, koja je zbog toga stalno pucala. Probali su da ga održe i bajpasovima, imao je 12 operacija, a poslednja je bila u petak uveče. Tada su mi lekari prvi put rekli da je stanje kritično, da je srce prestalo da mu radi, te je bio na odeljenju intenzivne nege - objašnjava otac preminulog.

Međutim, u subotu rano ujtru roditelje ranjenog tinejdžera zatekao je pravi šok.

Njegov otac krenuo je u bolnicu da proveri stanje svog sina kada mu je saopšteno da je njegov sin preminuo.

- Operacija je bila kasno sinoć, pa sam pozvao dežurne oko 2 sata izjutra da pitam kako je prošla intervencija, ali su zaposleni u bolnici bili jako neljubazni, maltene su me pitali zašto ih zovem tako kasno i ometam ih. Nisam mogao da verujem da su bili tako neprijatni, te sam oko 6.30 ujutru otišao tamo. Kad sam se raspitivao za dete, čistačica mi je samo pružila ruku i izjavila saučešće. Niko od lekara me nije obavestio ni o čemu, možete da zamislite kako sam se osećao - ističe otac za "Blic".

Njemu je preostalo da o tome obavesti svoju suprugu i drugog sina, Demirovog starijeg brata, dok su porodični prijatelji o tragičnoj smrti saznali preko medija i društvenih mreža.


Foto: Privatna arhiva

- Ne znam ni u koliko sati mi je dete preminulo, ni kako je došlo do toga, ništa. Moji prijatelji su par sati kasnije, pročitavši vest na internetu, došli u posetu da izjave saučešće i to je to. Sin mi je ubijen ni kriv, ni dužan, imao je 18 i po godina... S druge strane, država ne preduzima ništa. Niko iz policije nas nije kontaktirao da nas obavesti dokle se stiglo sa istragom, nemamo nikakav njihov izveštaj. Sve što znamo je da se došlo do koškanja zbog ispisivanja navijačkih grafita. Voleo bih kada bi se vlasti više pozabavile ovim pitanjem, da mladi ne ginu ovako - zaključuje otac.

Demirovi poznanici za preminulog druga imali su samo reči hvale.

- Demira znam još iz vrtića, oduvek je bio nemirno dete, ali dobro. Viđala sam ga često u kraju i mogu da kažem da nikada nije bio u kriminalnim vodama, ni u pokušaju. Kako su ga uvukli u ovo ne znam. Nazalost, nisam detaljnije upućena, jer ne želim roditelje da uništavam nepotrebnim pitanjima - kaže Demirova drugarica.

Ona kaže da je Demir želeo da izađe iz navijačkih krugova.

- Čula sam da je Demir hteo da izađe iz navijačke grupe zajedno sa još jednim momkom iz kraja, ali mu nisu dozvolili ucenama i pretnjama. Bio je divno nasmejano dete, povodljiv, ali dobar momak. Postoji mnogo verzija priče šta se desilo te večeri, ali suština je ta da koriste decu kao glinene golubove - ističe ona i napoimnje da želi da ostane anonimna.

Poznanici porodice Jukić još uvek su u neverici da se Demirov život završio na tako tragičan način.

- To je bilo divno dete iz divne porodice, njegov stariji brat je kao i on, momak za primer. Mogu samo da kažem da sam ponosna što sam upoznala takvu familiju. Ne mogu da verujem da je preminuo, tragedija, nemam reči - kažu oni koji su Demira poznavali.

Izvor: Blic

Saucesce porodici.

Sta mu je trebalo da ide u "navijace" i tuce kad je i sam, verovatno, cuo i znao iz prica sta se danas tamo nosi. Isti slucaj, samo nije od nasih ubijen, je onaj decko u Istanbulu. Sad mogu drugari Grobari da placu i da ga se secaju, ali oni su krivi sto su ga odveli i namamili na tuce. Danas je veci strah da dete nepostane navijac nego da uzme drogu.