Jedno pitanje za koje mi treba odgovor:


Zasto,kada je neko dobar,svi su bezobrazni prema njemu,a kad dobrice pokazu i onu drugu stranu,svi imaju postovanje prema njima.
Zasto?

Зато што је такав природни закон.

parafraziram....
svo zlo koje se čini u svijetu odraz su nemoći.samo se moćan usuđuje činiti uvijek dobro.

a valjda se gnušamo podsvjesno i sasvim prirodno nekoga koji je moćniji od nas.
tuđa dobrota,uvijek nas podsjeti na to koliko smo loši.
ne želimo to da znamo.
lakše je zavaravati se i naći opravdanje za svaku svinjariju koju smo u stanju uraditi.

Ne mislim da su ljudi bezobrazni prema dobroti, vise su nezahvalni... 

a zar nezahvalnost nije bezobrazluk?

Nezahvalnost je nacin zivljenja, velikog broja zitelja ove planete...   

i šta si pokušala da kažeš odgovorom,tačnije konstatacijom,na moje pitanje?
to što je nezahvalnost način života većine,a pošto je većina u pitanju,postoji mogućnost da ne spada pod kategoriju bezobrazluka?

:shock:ne zamjeri što insistiram,ali mi je prinično nejasno šta si pokušala da kažeš...

Pa, odgovorila sam...   
Nezahvalnost, ne bih svrstala, pod kategoriju "bezobrazluk".
Posto smatram da vecina nastupa, mozda cak, i apriori. Zahvalnost se stice s godinama. Nezahvalnost je urodjenija...
Bolje?

Da su svi ovakvi - nisu.
Ali da je ovo praksa mnogih - jeste.

Zašto je to tako?! 

Izgleda da je ljudima teško (neprijatno) pored nekoga ko se trudi
da bude dobar i kao da .... 'kopaju' - e da bi se pojavilo i drugo,
drugačije lice. I kada (ako) uspeju da ... 'iskopaju', onda su opušteniji.
Otud i one rečenice, tipa:
"Ma, mnogo mi se on tu pravi ________ (dobar, pametan...)";
"Dobar i budala su dva brata";
"Put do pakla je popločan dobrim namerama". 
(Lično mislim da je put do raja popločan dobrim namerama,
ali - ko mene šta pita.) 

Ali ima i onih, tipa:
"Čini dobro pa se dobru nadaj; čini loše i - gore će ti biti."

Pitanja:
1) kako ustrajati u dobročinstvima i pored svega?
2) kako ne činiti isto to drugima za koje vidimo da se trude,
    da nas sačuvaju od sebe?
3) gde naći grupicu istomišljenika - 'fightera' (boraca) protiv samih sebe
    a za dobrobit drugog ljudskog bića?

Ima onaj džingl:
".... Čuvajte druge od sebe, a vas će čuvati Bog!"
NIje to lako, ali je .... lepo!

Можда је такво понашање одраз људске особине да угњетава и елиминише слабије од себе.
Особа која је добра привидно делује слабије и незаштићено. У тој ситуацији човек реагује као предатор.