Ljudi beže iz zatvora, a ne iz pozorišta
Kako se nekim pritvorenicima odobrava dolazak masera u zatvor i kako bekstva nema bez greške ili namere zaposlenog, priča redom upravnik CZ-a
 

Kada bi od njega tražili da oceni rad Okružnog zatvora u Beogradu, upravnik Miroslav Micić bi rad ustanove na čijem se čelu nalazi ocenio „jakom osmicom”. U razgovoru za „Politiku” Micić, prvi put javno, otkriva činjenicu da je nekim pritvorenicima omogućena poseta masera, ličnog doktora ili stomatologa, da su bekstva iz zatvora proizvod „pada koncentracije zaposlenih”, da im na izdržavanje kazne dolaze i narkomani u najvećim krizama. Odlučno, međutim, odbacuje nagađanja da iza zidina u Bačvanskoj ima homoseksualizma.

– Svaki dolazak masera ili lekara odobrava sud. Mi samo sprovodimo sudske odluke. Pritvorenici imaju zakonsko pravo da zahtevaju posetu svog lekara, stomatologa, a na sudu je da odluči hoće li im to i odobriti. Moram, međutim, da naglasim da se ovakve situacije ne dešavaju često. Postoje ljudi, pritvorenici čije je zdravlje narušeno i njima je ovakva pomoć neophodna. Niko to ne radi iz hira, a posete, recimo masera, vremenski se ograničavaju po odluci suda. Ne ograničavaju se posete lekara ili stomatologa, jer se nikada ne zna koliko će intervencija trajati. Treba istaći da se, kao i ostale, i ove posete obavljaju uz nadzor zatvorskog obezbeđenja – objašnjava Micić.

Bekstvo nije krivično delo

Uprava zatvora, naglašava Micić, realizuje ovakve odluke suda jer su, kako tvrdi, svi zahtevi pritvorenika do sada bili opravdani.

Prvo što kaže kada se povede razgovor o bekstvima iz zatvora, Micić objašnjava „da niko ne beži iz pozorišta, već iz zatvora ili policijske stanice”. Priznaje da bekstvo ne može da se desi bez greške zaposlenog i da su se u praksi suočavali sa ovakvim stvarima.

– Bez grube greške ili namere zaposlenog nema bekstva. Do sada, koliko je meni poznato, nije bilo namere. U pitanju su uglavnom bili grubi previdi, greške, nesmotrenost. U nekim slučajevima je otkrivena „veze” između čuvara i okrivljenog, zbog čega su deljeni i otkazi. Preduzeli smo sve mere da se šanse za ovako nešto svedu na minimum. Dešavalo se da pritvorenike, koji su za to stekli uslove, pustimo na vikend, pa se oni ne vrate. Takve slučajeve ne možemo da sprečimo. Šanse za bekstvo imaju i osuđenici koji čiste zatvorski krug s obzirom na to da zatvor nema adekvatan zaštitni zid. Apsurdno je, međutim, da to čine s obzirom na to da se radi o osuđenicima koji vikendima odlaze kućama. On, praktično, svaki put kada čisti, može da preskoči ogradu – navodi Micić.

Dodatni problem, naglašava upravnik CZ-a, predstavlja i činjenica da se u našem zakonodavstvu bekstvo iz zatvora ne tretira kao krivično delo. Oni koji pokušaju da pobegnu, praktično, ništa ne gube. Kriju se izvesno vreme, a kada ih uhvate, policajci ih vraćaju u zatvor. Osim disciplinskog postupka koji se u zatvoru sprovodi prema pritvorenicima, a to je 15 dana boravka u samici, druga kazna ne postoji.

Kada govori o samoubistvima u Okružnom zatvoru, Micić kaže da je pritvorenika izuzetno teško sprečiti u nameri da se obesi. To bi se, naglašava, jedino moglo postići da pripadnik obezbeđenja motri na pritvorenika 24 časa.

– Samoubistva su ređa u grupnim sobama. Oni u samicama, ako su odlučni u nameri da izvrše samoubistvo, uvek mogu da pronađu modus pomoću kojeg će to da urade. Iskoristiće čaršav, pantalone, trenerku koje će vezati za vrat i krevet, „cimnuće” vrat i to je to. U poslednje tri godine, četiri pritvorenika su izvršila samoubistvo. U svim slučajevima je rađen uviđaj, a tela pokojnika su slata na obdukciju u Institut za sudsku medicinu. Interesantno je da su samoubistva češća tokom promene vremena. Desilo se jednom da smo osuđenika, dugogodišnjeg narkomana, pustili na vikend i da se „napolju” predozirao. Umro je tri-četiri sata kasnije – objašnjava Micić.

Paketi i droga

Upravnik priznaje da im veliki problem predstavljaju narkomani koje im policija dovodi i u stanjima najveće krize. Priznaje i da pripadnici obezbeđenja, različite vrste droga pronalaze i u paketima, kod članova porodice, ali i prijatelja koji dolaze u posetu. Ne može da kaže da su ovakvi slučajevi česti, ali ni retki. Uglavnom se radi o malim količinama. Teško je sve kontrolisati jer godišnje u ustanovu „uđe” 22.000 paketa.

– Bilo je slučajeva da advokati pokušaju da „prošvercuju” nedozvoljena sredstva, ali su oni izuzetno retki. Uglavnom uspešno otkrivamo ovakve pokušaje, svakodnevno pretresamo i sobe – naglašava Micić.

Najveći problem, upravi predstavlja kapacitet zatvora. Među zidinama u Bačvanskoj, ali i u zatvoru u sklopu zgrade Specijalnog suda, trenutno se nalazi oko 1.150 osuđenika. Optimalan broj bi, naglašava Micić, bio između 450 i 500.

– Bez obzira na sve nedaće, sve zatvorske aktivnosti se sprovode kako bi i trebalo. Osumnjičeni za dela iz oblasti organizovanog kriminala, uglavnom su smešteni u zatvor u Ustaničkoj. To je dobro rešenje s obzirom na to da se pritvorenici u sudnicu dovode direktno iz ćelije, a i mi smo rasterećeni budući da se ta lica u sud ne dovode iz Centralnog zatvora. Bar smo malo rasterećeni sa te strane s obzirom na to da se prosečno do sudova širom Srbije sprovede oko 60 pritvorenih. Koliko će i kakvo obezbeđenje imati lice koje se sprovodi zavisi od procene Službe za obezbeđenje. Moram da napomenem da je saradnja sa MUP-om i srodnim službama na veoma visokom nivou i da nam to umnogome realizaciju planiranih aktivnosti i bezbednost podiže na viši nivo – navodi Micić.

Prilikom smeštaja pritvorenika u ćeliju, naglašava Micić, vodi se računa da se u istoj prostoriji ne nađu lica koja su zajedno učestvovala u izvršenju krivičnih dela, da nemaju neraščišćenih računa odranije, da su približno sličnih godina. Važno je, napominje Micić, da pritvorenici međusobno nađu „zajednički jezik”.

– Činjenica je da pritvorenici burno reaguju na pritvorenike koji su osumnjičeni za nasilje u porodici, bludne radnje, silovanje i nasilje nad nemoćnim licima. Iz razloga njihove bezbednosti, pritvorenike osumnjičene za ovakva dela najčešće ne smeštamo u grupne sobe. Ukoliko do toga i dođe, vodimo računa da ih ne smeštamo u sobe sa nasilnim osobama – kaže Micić.

Na kraju razgovora Micić, navodi da je posao zaposlenih u zatvoru izuzetno težak i odgovoran. Naglašava da povećanje broja pritvorenika zahteva i angažovanje novih ljudi. Kaže da će im nova sistematizacija koju je uradilo Ministarstvo pravde olakšati posao, ali da je nedostatak zaposlenih konstantan iz razloga smena generacije koja podrazumeva penzionisanje velikog dela zaposlenih koji su ispunili potrebne uslove.

-----------------------------------------------------------

Pravo na sveštenika

Svi pritvorenici i osuđenici, bilo koje veroispovesti, imaju pravo na dolazak sveštenog lica. „Stanovnici CZ-a” imaju mogućnost da traže da im u posetu dođe i sveštenik iz parohije kojoj pripadaju. Pripadnicima takozvanih vehabija je dozvoljena molitva u zatvoru. Maksimalno se, naglašava Micić, poštuju ljudska prava.

-----------------------------------------------------------

„Hajat”

Stanovnici novog odeljenja CZ-a, popularno nazvanog „Hajat” nemaju privilegije u odnosu na druge pritvorenike. U ovom odeljenju sobe su manje, a pritvorenici imaju toplu vodu 24 časa. U „Hajat” se smeštaju rizičniji i pritvorenici lošijeg zdravstvenog stanja.





Izvor:Politika