Љубљана позвала "кума распада СФРЈ" да јој реши спор с Хрватском

Љубљана, 24. јула - Прво су штампани медији открили да је министарство спољних послова материјал о односима државе са Хрватском прогласило "строго поверљивим", а синоћ је комерцијална ПОП ТВ обелоданила да је влада премијера Јанеза Јанше позвала службени Загреб да спорна погранична питања пресуди - Бадинтеров суд. Ово откриће је круна тајне дипломатије коју је водила словеначка влада, иако предлог није нов. Име некадашњег француског министра правосуђа и председника уставног суда је у последњих десетак година у тренуцима заоштрених међудржавних односа више пута помињано пошто је Бадинтерова комисија почетком деведесетих година признала унутрашње границе бивше Југославије као државне, чиме је отворен пут признању новонасталих држава.

Роберт Бадинтер данас води суд за помирење и арбитражу у оквиру Организације за сарадњу и безбедност у Европи, а према извештавању ПОП ТВ поново ће добити прилику да пресече Гордијев чвор на Балкану.

Најновији тајни преговори између Санадерове и Јаншине владе обухватили су и друге нерешене проблеме, од закинутих штедиша бивше Љубљанске банке, до проглашења заштићене риболовне еколошке зоне у Јадранском мору. Димитриј Рупел, словеначки министар спољних послова, наглашава да ће Словенија инсистирати на изузимању чланица Европске уније из правила речене риболовне еколошке зоне коју је Хрватска прогласила, а која сужава поље рада словеначким рибарима.

"Политика" незванично сазнаје да је словеначка влада прошлог четвртка разматрала супертајну грађу о уређењу односа са Хрватском, коју је припремило Рупелово министарство. Документ је означен као "строго поверљив", а садржи конкретизацију решавања бројних отворених питања. Новина је да сад и Словенија жели медијацију треће стране. До сада је у првом реду то била Европска комисија, што је Хрватску требало да приволи на попуштање уколико жели да уђе у ЕУ. Уз то су у Словенији све гласнији захтеви страначких првака из владајуће коалиције да се Хрватској услови улазак у ЕУ чак и референдумом, уколико не пристане да се погранични спорови у Прекомурју, на Трдиновом врху, у Истри и у Пиранском заливу, који су Хрвати у међувремену крстили Савудријска вала - реше на начин који диктира Љубљана.

Словеначке захтеве према Хрватској повремено подржава Италија, у складу са својим интересима, што несметани риболов у Јадрану свакако јесте. Тако је италијански министар пољопривреде Паоло де Кастро прошле седмице рекао да ће хрватски процес приступања ЕУ бити "сасвим сигурно имати проблем" ако у Загребу не одустану од спровођења заштићене еколошке риболовне зоне.

Чињеница је да су две државе у прошлости нашле заједнички језик око решавања међе на копну и мору. Био је то и споразум Дрновшек-Рачан склопљен у Ријеци, али је хрватска страна касније одустала, иако је словеначки парламент још пре шест година ратификовао тај акт. У међувремену су пљуштале дипломатске ноте с једне и друге стране, док словеначки медији управо дижу узбуну да Хрватска продаје словеначку земљу уз реку Драгоњу, у Истри. Најзад је словеначка "шатл-дипломатија" одлучила да спорове санира вађењем из шешира Бадинтера лично.

Бадинтер је особа која ужива наклоност обе стране. Лане је прво председник Хрватске Стјепан Месић поменуо Бадинтера као формулу за решавање граничног спора, али је Љубљана Бадинтеру била склона само у тачкама које одговарају њеним територијалним аспирацијама.

Уследила је изјава европског комесара за проширење ЕУ Олија Рена да Хрватска и Словенија морају да реше отворена питања саме, па најновији потез владе у Љубљани вреди тумачити као попуштање. Управо то је очекивала и Рупелова колегиница из Хрватске Колинда Грабар-Китаровић када је у разговору за љубљанску "Младину" упозорила да не разуме зашто се Рупелу "решавање пред трећим судским телом не чини прихватљивим".

Да је Бадинтер заинтересован за тај посао сведочи и његов недавни контакт са Рупелом, који Бадинтеру тепа да је "кум распада Југославије и настанка нових држава". Бадинтер је потврдио је да је јако заинтересован за посредовање између Словеније и Хрватске. Све ово указује на својеврсну капитулацију Јаншине владе - јер словеначка дипломатија креће хрватским стопама.

Политика

Hrvatska  od prvog dana predlaže međunarodnu arbitražu
Slovenija je (do sada) izbjegavala Baudinterovu komisiju
Uostalom ... šta komisija odluči i presudi, Hrvatska će priznati kao konačno - i da se to, napokon, skine s "dnevnog reda"
Ništa novo, već viđeno - deja vu   

Zar zbog par kilometara obale mora da dolazi neko da resava sporove ? Zar obe zemlje nisu sposobne diplomatskim putem da rese sporove ?
Postoji mnogo nacina za resavanjue sporova ali izgleda da su obe drzave tvrdoglave i se ponasaju kao jarci nabrvnu.
Zna se cija je obala , znaq se cija je to teritorija i nema problema. Ekonomski problemi se mogu najlakse resiti !
treba samo malo dobre volje od strane obe drzave.

Ipak sukob Slovenije i Hrvatske nije kao sukob Srbije sa EU i KFOR-om oko Kosova .
Lakse ga je resiti !

Stami - Srboje ...       svaka čast 

Napokon se slažemo

Neznam i nisam upućen u granične probleme na sjeveru Hrvatske, na rijeci Muri i slično
Ali - u vezi Istarske obale i Piranskog zaljeva, točno je da Hrvatska ne bježi od međunarodnog suda
Je, točno je i da smo svi tvrdoglavi - ali, za vrijeme SFRJ, Slovenci su priznavali granicu na moru, koju danas ne priznaju
postoje i dokazi za to   
EU prisiljava Slovence  na međunarodni sud i da se to rješi

Nama odgovara i da izgubimo spor , hebe nam se za par kilometara , ali ne damo na pritisak a janezi neće na arbitražu .... oni bi da im se da na račun njihovog ugleda u svEtu 



Zašto Slovenija izbjegava spor



Profesor međunarodnog prava Davorin Rudolf kaže da je već oko 50 zamalja svijeta svoje sporove rješavalo temeljem Konvencije UN-a o pravu mora i pita se zašto  Slovenija izbjegava rješavanje spora prevnim putem i medijaciju.

-Medijacija nije uspjela 1999. kada ju je pokušao voditi bivši američki ministar obrane William Perry. On je tada saslušao delegacije obje zemlje, shvatio da su pozicije potpuno suprotne i da je riječ o pravnom pitanju te se povukao - kazao je Rudolf koji smatra da je Hrvatskoj u interesu spor riješiti pred međunarodnim sudskim tijelom, a ne pokušavati s medijacijom koja je već jednom propala.

   
Slovenija je 1990-tih sama priznala, konstatirala i u svom Pomorskom zakoniku  napisala kako je država  bez  međunarodnih voda.
Da bi se kasnije predomislila ...   

vidis to nije samo nekoliko k, obale....u pitanju je izlazak slovenije na medjunarodne vode ,a to mnogo znaci!!!i pitam se.......ima li iko u hrvatskom okruzenju sa kim se oni slazu?!?!!

A ja se pitam, šta se to toliko vas tiče - ima li Slovenija izlaz na Međunarodno more ili ne
I sva ta granična pitanja

Pa, jbte. svakih 15-20 dana neko vaš otvara ovakve ili slične teme ...  zar vam  ne dosadi ? 

ima li iko u vašem okruženju da se od vas nije odcijepio? ili sa vama ratovao?