IF

Rudyard Kipling 1865-1936.
Nobel prize 1907.


If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you,
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;

If you can wait and not be tired by waiting,
Or being lied about, don’t deal in lies,
Or being hated, don’t give way to hating,
And yet don’t look good, nor talk too wise.


If you can dream—and not make dreams your master;
If you can think—and not make thoughts your aim;
If you can meet with Triumph and Disaster
And treat those two imposters just the same;

If you can bear to hear the truth you’ve spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the things you gave your life to, broken
And stoop and build’em up with worn-out tools:


If you can make one heap of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginnings
And never breath a word about your loos;
If you can force your heart and nerve and sinew

To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: “Hold on!”
If you can talk whit cowds and keep your virtue,

Or walk with Kings—nor lose the common touch,
If neither foes nor loving friends can hurt you,
If all men count with you, but none too much;
If you can fill the unforgiving minute
With sixty second worth of distance run,

Yours is the Earth and everything that’s in it,
And—which is more—you’ll be a Man my son!


AKO

Rudyard Kipling 1865-1936.
Nobelova nagrada 1907.

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kada svi oko tebe
Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako mozes da verujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,

Ako mozes da cekas, a da ti ne dosadi cekanje,
ili ako si prevaren da ne lazes,

ili ako si omrznut da ne mrzis,
A pored toga da ne izgledas predobar ili premudar.

Ako mozes da sanjaris, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako mozes da razmisljas, a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i da smatras te dve varalice kao da su potpuno iste.

Ako mozes da podneses kada cujes
da su istinu, koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatras propast onoga cemu si posvetio ceo zivot,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaras,

Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas
i da ga bacis na kocku,

izgubis i opet pocnes iz pocetka
i nikad ne izustis rec o tom svom gubitku,

Ako mozes da prisilis svoje srce i nerve i tetive,
da te sluze dugo iako ih vise nemas,

I tako izdrzis kada nema niceg u tebi
sam volje koja ti dovikuje: "istraj".


Ako mozes da razgovaras sa najnizim,
i da sacuvas svoje dostojanstvo,

ili da setas s kraljevimma,
a da ne izgubis razumevanje za obicne ljude.


Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrede,
ako te svi cene, ali ne suvise,

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravan minut
Sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i iznad svega bices covek, sine moj!

Покушао сам да направим да се римује, не знам колико сам успео у томе.  .  .  

AKO

Ако можеш да сачуваш главу када око тебе сви,
Губе своје и кривац си им ти,
Ако можеш да верујеш себи када у тебе сумњају сви,
И чак њиховим сумњама придодајеш и ти.  

Ако можеш да чекаш, а да ти не досади чекање,
Или ако су те слагали да се не упушташ у лагање,
Ако си омрзнут да мржњу не настављаш,
И поред тога да ни добро ни премудро не изгледаш.  

Ако можеш да сањариш, а да ти снови гоподар не постану,
Ако можеш да мислиш, а да ти мисли на маштању не остану,
Ако можеш са Успехом и Пропашћу да се суочиш,
И да те две варке као једно исто означиш.  

Ако можеш да поднесеш када чујеш да су истину коју си рекао,
Изврнули ниткови да би направили замку коју је будала чекао,
Или да посматраш свог животног дела разбијање,
И погрбљен са дотрајалим алатом наставиш стварање.  

Ако можеш све што имаш да ставиш на коцку,
Изгубиш, почнеш из почетка и реч не кажеш о губитку,
Ако можеш своје срце и нерве и тетиве да присилиш,
да те служе још дуго пошто их изгубиш,

И тако издржиш када у теби ништа не остаје,
Осим Воље која реч "Издржи" довикује,
Ако можеш да разговараш с'најнижима и достајанство ти сачувано буде
Или да шеташ с' Краљевима, а не изгубиш разумевање за обичне људе.  

Ако ни пријатељ ни непријатељ не могу да те увреде,
Ако те сви цене али да то превише не буде,
Ако можеш да испуниш незабораван минут један,
Шездесет секунди садржајем који је вредан.  

Твоја је Земља и све на њој,
И изнад свега бићеш Човек, сине мој!