Ne svađati se pred decom


Jedna od stvari u koju velika većina veruje (što ne znači da će se uvek pridržavati toga) jeste da se ne treba svađati pred decom. U mnogo kojem sukobu to i te kako ima smisla, ali posvađati se pred decom ne mora uvek da bude loše.

Problem sa svađom je što je jako malo ljudi sposobno da to radi na civilizovan način. I previše često emocije nadvladaju, zaboravi se sve što se zna o kontruktivnom svađanju, spadne se na međusobno vređanje i isterivanje svoga po svaku cenu. Previše često sukob ne bude način da se problem reši, već takmičenje ko će da pobedi, da nadvlada, makar time i povredio voljenu osobu. Svakako da to nije nešto što bi trebalo raditi pred decom, naročito onom malom, koja nikako ne mogu da razumeju zašto mama i tata viču jedno na drugo, zašto mama plače - sve što deca osete u takvim situacijama su zbunjenost i strah, užasan strah od toga da će biti napuštena. I, neretko, i osećaj krivice, kao da su ona nešto uradila loše.

Međutim, ima i onih koji su u stanju da se sukobe na civilizovan način. Bez dreke, bez vređanja, bez pokušaja da se "pobedi". Tada bi za decu moglo da bude dragoceno da tome prisustvuju. Nije da ih baš treba pozvati da vas posmatraju dok ste u sukobu, ali im neće naškoditi ako se već zateknu tu. Na taj način pružate deci dragocenu lekciju o tome kako odrasli rešavaju međusobne sukobe, na koji način treba da ih rešavaju.

Malo koje dete ima sreću da u sopstvenom domu vidi takav način rešavanja sukoba (ljudi smo, ponesu nas emocije, zaista nije lako uvek se ponašati odmereno). Ako ste u stanju da se svađate na taj način, tom jednom svađom naučićete dete više nego mnogobrojnim teoretskim objašnjavanjima kako bi u principu trebalo raspraviti problem, i dete će toj svađi verovati mnogo više nego vašim teoretskim objašnjavanjima nakon kojih voljenu osobu gađate nečim.

Ako umete da se svađate na taj način, da, svađajte se pred decom - nećete im naškoditi.



Izvor: Krstarica