Rodjen sam u jednoj vrlo rastrojenoj porodici. . .  Moji su roditelji ziveli u inostranstvu, tamo su i dobili mene, svoje prvo dete.  Od samog starta osecam preveliku netrpeljivost sa svojim ocem, sto nije slucaj sa preostala dva deteta.  Otac mi je radio u dve firme istovremeno u inostranstvu, posto sam ja bio na smetnji tamo, mene su "deportovali" u "Jugu".  Navodno da se ne bih posvabio.  A prvi jezik koji sam naucio nije bio Srpski, vec Nemacki.  Roditelji su mi se cesto svadjali i mnogo puta razdvajali, sto je na mene imalo uticaja da postanem preosetljiv u svemu.

I tako nakon cetir godina otac mi je i majku "Deportovao" nazad da bi me cuvala, jer sam poceo da popustam u skoli.  Tako smo ziveli godinu-godinu ipo kada se konacno i on vratio da bi poceo svoj privatni biznis ovde.  I uspeo je stvarno mnogo, sto ja verovatno necu moci ni deo od toga da ostvarim u svom zivotu.  Ali je u prvom planu totalno omanuo i svoju porodicu totalno unistio.  Sve nas je psihicki iscrpeo i dotukao, tako da se ja danas osecam vrlo iznureno, izmrcvareno, neraspolozeno, psihicki rastrojeno, emotivno vrlo preosetljiv, totalno nesiguran u sebe i svoje odluke, sve u svemu nebi me zakrpila ni ceta psihica. . .
Pre dve godine mi je majka konacno napustila oca i zatrazila razvod.  Od celokupne imovine koja se meri milionima evra, zatrazila je samo jedan jednosoban stan i mesecno izdrzavanje u iznosu od 300e.  Naravno moj otac je to odbijao i prisiljavao je da se vrati, pretio da ce upaliti sve ukoliko bude pokrenula tuzbu.  U celoj toj zbrci druga dva deteta koji su bili njeni sticenici su joj okrenula ledja i okrenula se ka "ekonomskim potrepstinama".  A ja sam joj priskocio u pomoc maksimalno koliko sam to mogao.  Najmanje se nadala da cu ja biti taj koji ce joj priskociti u pomoc.  Obzirom da se situacija oduzila, otac naredjuje mojo sestri da izbaci majku iz stana, koji je sestrin ali kao i sve ostalo, vodi se na njega.  I kako bi ubrzao proces nije pomisljao na posledice, vec se vodio time da cilj ne bira sredstvo.  Majka mi je bila u takvom stanju, da se tresla kad bi mu glas cula. . .  Tako da je odlucila da sebi prekrati muke i izvrsila samoubistvo uguseci se kesom preko glave.  Majku smo sahranili i umesto stana, dobila je grobnicu i spomenik koji vrede vise od tog stana. . .  Dali mora covek da umre da bi dobio svoj mir??? Te kobne veceri sam po ko zna koji put pomislio da bi bilo ispravno da ubijem tog monstruma od svog oca, pogotovu kad je pred istraziteljima poce pricu kako ona nikad nije htela da radi, i da je od previse pruzenog u zivotu pocela da skrece.
     Inace majka mi je jednom prilikom pre tog dogadjaja nekih desetak godina pokusala samoubistvo, trujuci se etiolom.  Tada sam je Ja pronasao ukocenu na terasi iza kuce, vec su joj se pojavile "zmijske oci", celo telo ukruceno iitd.  Dok je moj otac bio sa svalerkom u Beogradu u nekom hotelu. . .  Kad mi je majka pustena iz bolnice sa VMA, prilikom prvog zajednickog obroka, otac je poceo da je psihicki maltretira.  Prvrnuo sam sto i zatrcao sam se da skocim kroz terasu, zgrabio me je u zadnjem momentu dok mi je glava prolazila kroz staklo.
    Verovali ili ne, ne secam se ni jedne jedine lepe stvari u svom detinjstvu a da je vezano za moje roditelje.  Verovatno sam iz svega prozivljenog i ja sada ovakav kakav jesam.  Imam tri propala braka iza sebe, tri deteta koji zive bez mene. . .  Cest razmisljam da ipak nisam dorastao zivotu i da bi svima bilo bolje da me nema.  Ne kazem da cu se ubiti, vec su to samo neka depresivna razmisljanja coveka koji nema vise ni cilja u zivotu, emotivno praznog koji se svako jutro budi u svom grcu.  Zaista ne pamtim kada sam se zadnji put ismejao onako iz srca. . .  

Tebi ovde niko ne mozhe da pomogne. Potrebna ti je profesionalna pomoc, odavno. Nek' ti je sa srecom.

Joj boze     

Ja bi se okrenuo toj deci,kako nemas za sta da zivis i kako si neispunjen?Pa zbog dece bih isao na kraj sveta.........

Za ovo ostalo ,stvarno tuzna prica.....

Znaš prijatelju tvoja majka je gradila svoj život. Sama je odlučila za koga će da se uda, sama je rodila rtoje dece, sama je prihvatila da bude zlostavljana i da se ne suprotstavlja. Na kraju je sama donela odluku o svojoj smrti.

Ne želim da aboliram tvog oca ni od koje krivice koju možda ima ali ti nisi dužan da nosiš taj balast ceo život. Još više od toga ti ne treba da uradiš za svoju majku ono što ona sama nije htela da uradi.

Idi psihijatru da ti pomogne i pošto si vrlo trezven sigurno će moći da ti pomogne puno. Tebi je zaista potrebno da ovladaš veštinama odnosa između ljudi zbog tebe i zbog tvoje dece. Posveti se svom životu i pokušaj da uz pomoć psihijatra prevaziđeš sve veze sa tom bolnom prošlošću. Živi danas i sutra i pokušaj da budeš sretan.

Стварно тужна прича...драго ми је што си је поделио са нама, али ти је заиста потребна помоћ стручнија од наше.Ако ти прија да се дружиш са нама, ако ти је лакше да причаш, причај....не може да шкоди.
Ако су твоји родитељи имали такав живот, не значи да ћеш и ти имати, да немаш шансу да будеш срећан и да једног дана, превазиђеш сву ту муку коју носиш собом.