Pa dobro, možemo se baviti i Platonskom ljubavlju i muško ženskim prijateljstvima, tj. da li postoje .

Kada kaže ljubav svako misli na ono što je njemu u tom času blisko. Slobodnjaci na seks, roditelji na decu, gurmani na klopu, navijači na klub, 

Upravo, zato bacite pogleda na jedan od mojih prethodnih postova da bi videli zašto

Nadjoh jedan lep tekst u novinama pa cu ga prebaciti ovde

Sta ljubav jeste a sta nije?

Za nekoga se radja iz strasti, za nekoga iz prijateljstva, za nekoga vec posle slucajnog susreta na ulici... jedni veruju da moze da bude vecna, drugi da ima "rok trajanja". Ljubav je verovatno jedina rec, odnosno stanje, koje nema naucno objasnjenje, ali ima toliko mnogo razlicitih pesnickih i umetnickih vidjenja koja se mogu primeniti, ali samo onda kada smo je doziveli. Mnogi tvrde da je najlepsa kada se tek radja, neki da najduze traje onda kada je bar malo obavijena misterijom zbog toga sto samo tada pruza sansu da se nadamo novom uzbudjenju

Ipak, da bismo ljubav razumeli i doziveli na pravi nacin, potrebno je razdvojiti sve sto ljubav jeste od onoga sto nije. A nesto vise upravo na ovu temu rejkao nam je dr Zoran Milivojevic, psihijatar i psihoterapeut.

Kako pocinje ljubav i kako se razvija?

Danas je uobicajeno da ljudi ocekuju da pronadju nekoga ko im se svidja, da se u njega zaljube, da posle nekoliko godina snazne zaljubljenosti dodje smirenje u vidu jedne duboke ljubavi. Nazalost, ovaj scenario mnogo redje se ostvaruje nego sto mi mislimo. Umesto u ljubav, zaljubljenost vodi najcesce u razocarenje. I upravo rec razocarenje ukazuje da je prethodno postojao nerealan odnos prema drugoj osobi, da je ona bila idealizovana, dakle obozavana. Koren reci razocarenje je rec "car" ili glagol "caranje" koji oznacava magijski postupak kojim se kod neke osobe izaziva stanje izmenjene svesti, opijenosti. Prema tome "biti razocaran" znaci da ste konacno sagledali stvari onakvim kakve one zaista i jesu u stvarnosti, ali, takodje, znaci da vam se te stvari ne svidjaju. Setite se samo koliko ste puta bili zaljubljeni i koliko puta je iz toga proizasla kvalitetna ljubavna veza koja jos uvek traje. Drugim recima mi smo zaboravili kako pocinje ljubav. Za nas je put za izbor partnera to kako se osecamo- ako neka osoba kod nas izaziva prijatnost, ako nam se svidja seksualno, eroticno, ili se na neki drugi nacin pored nje osecamo posebno prijatno, onda verujemo da je ona za nas. Ono sto ne znamo to je da emocije nisu dovoljne, one jesu nuzan deo izbora, ali su varljive

Da biste shvatili ljubav neophodno je odvojiti ljubav od ljubavne veze, ljubav od zaljubljenosti, ljubav od ljubomore... U cemu je zapravo razlika?

Ljubavna veza je nesto sto je vise od ljubavi. Ljudi cesto misle da je ljubav dovoljna, ali to je zabluda. Ljubav je neophodna ali nije i dovoljna. Da bi se dvoje ljudi slagalo u vezi ili braku potrebno je da imaju dovoljno slicne predstave o zajednickom zivotu. Ako tu postoje razlike, oni ce se stalno boriti kako bi jedno drugo "uteralo" u vlastite predstave. A ta borba destabilizuje vezu, cini je nestabilnom, vodi do cestih prekida ili raskida, prevara i slicno. Bitno je naglasiti da se ljubavna veza sastoji iz dve stvari - iz ljubavi i iz veze. I kada birate partnera nije dovoljno samo da ga volite, vec i da procenite da li bi mogao da se uklopi u vasu viziju zajednickog zivota. A da biste to znali, potrebno je da imate svest o tome sta zelite, kakvu vezu zelite da imate, u kakvoj vezi mislite da biste bili srecni. Dakle, potrebno je uskladiti srce i mozak. Mnogi misle da nije u redu militi, odnosno koristiti mozak kada je u pitanju ljubav, da je to proracunato i nemoralno. Naprotiv, bez koordinacije nema uspeha. To vam je kao snimanje filma- prvo je potreban scenario, a tek onda se u skladu sa tim traze glavni glumac ili glumica. Nisu svi glumci dobri za glavnu ulogu u odredjenom filmu

Sta je to sto osecamo, a mislimo da je ljubav? A sta je "hemija" ljubavi izmedju dvoje ljudi?

Pod "hemijom" se obicno podrazumeva snazna eroticna privlacnost, a nekada i zaljubljenost. Ljudi nekada kazu da im se neko svidja, ali da nema hemije. To, u stvari, znaci da drugu osobu ne smatraju erotski privlacnom. Medjutim, ni seksualna privlacnost, ni zaljubljenost, nisu isto sto i ljubav. Ljubav je osecanje zasnovano na emocionalnom vezivanju za odredjenu osobu. Kada neku osobu zavolimo, ona nam postaje emocionalno vazna. U tom smislu ima raznih vrsta ljubavi- prema deci, roditeljima, rodjacima, prijateljima, i naravno, prema partneru

Zasto se kaze "bolesni od ljubavi"?

Nismo dovoljno emocionalno pismeni da uocavamo bitne razlike u osecanjima, pa nam je i jezik nejasan. Mislim da niko ne moze biti bolestan od ljubavi, ali moze od zaljubljenosti, od neuzvracene zaljubljenosti, od ljubomore koja nije nista drugo do ljubav koja mori. A to je dvosmisleno- ili mori osobu koja voli ili mori, odnosno ubija nekoga. Ljudi koji snazno trpe zbog neuzvracene ljubavi, odbacenosti, prevare i slicno, spremni su na destrukciju. Cesto je nesrecna "ljubav" razlog za samoubistvo ili za ubistvo. Ljudi koji sebe preziru, ili cak mrze smatraju da ce ih voljena osoba izleciti, sto je uvod u patolosku ljubav. Ljubav prema sebi je protivteg ljubavi prema drugome. Ljudi koji vole sebe, a vole i drugoga imaju zdrav odnos ljubavi.

Sta ljubav zaista jeste?

Pod uticajem mita o ljubavi koja donosi zivotnu srecu sve smo zakomplikovali. Ako nekoga zanima sta jeste ljubav neka gleda filmove o primitivnim vremenima. Tamo ce videti ljubav u svom cistom obliku, pre nego sto ju je kultura deformisala, emocionalnu vezanost jedne osobe za drugu. Kroz ljubav nam drugi ljudi postaju emocionalno vazni i nastaju novi kvaliteti odnosa kao sto su pripadnost, bliskost... Kada ne bi bilo ljubavi ljudi bi bili veoma otudjeni jedni od drugih i veoma sami. I zato ljubav nema alternativu

A sta ljubav nije?

Sve ono sto smo pod uticajem razlicitih kulturnih mitova strpali u ljubav. Neki u ljubavi vide najjacu silu koja pobedjuje bolest, nepravdu i druge nesrece. Za neke je ljubav tragedija, nesto sto mora da boli kako bi bilo pravo. Za druge je to stalna okupiranost partnerom, stalna zaljubljenost, leptirici u stomaku, stanje ekstaze i srece. Za neke je ljubav isto sto i seks koji mora biti fantastican. Dok je za neke nesto sto ne sme biti uprljano seksom. Mnogobrojne su predstave o ljubavi koje u nju unose sadrzaje koji je deformisu. Ali glavno je da li ljudi mogu da ostvare ove predstave u stvarnom zivotu, da zive takvu ljubav. Uglavnom ne mogu, odnosno mogu samo kratkotrajno. Iz zaljubljenosti ne nastaje ljubav. Iako se ljubav i zaljubljenost slicno osecaju, znanje o emocijama, emocionalna pismenost nam pomaze da ova osecanja razlikujemo. Kao sto iz jabuke ne mogu nastati kruske, tako iz zaljubljenosti ne moze nastati ljubav

Da li ljubav moze da traje ceo zivot, zapravo sta je to sto odrzava ljubav vecnom

Ljubav je trajno osecanje za razliku od osecanja zaljubljenosti koje je po svojoj definiciji prolazno. Kada prestane idealizovanje druge osobe, osoba se razbudi, odnosno razocata. A ljubav je takav odnos, stanje, kada vidimo drugoga kakav zaista jeste i to nam se svidja. Zelimo da budemo sa tom osobom, zelimo je u svom zivotu, seksualno nas uzbudjuje. Tacno je da se ljudi menjaju, ali taj proces je veoma spor, sto ljubavi daje trajnost i stabilnost. Naravno, veze prolaze kroz razlicite faze, nekada se partneri pomalo udalje, nekada se priblize. Tu su treci ljudi koji se pojavljuju kao iskusenja, kao izazovi. Ono sto ljude odrzava zajedno nije sama ljubav, vec i volja, odluka da ce ostati skupa, da nece eksperimentisati sa nekim trecim. Kada dodju deca, mnogi ostaju u zajednici "zbog dece" u jednom polurazocaranom stanju, koje je sasvim razlicito od fascinacije. Zato je potrebno da naucimo da biramo partnere ne samo kroz prijatnost koju oni kod nas pobudjuju, vec i na druge nacine, jer za dobru ljubavnu vezu sama ljubav, ili sam seks nisu dovoljni

Mnoga istrazivanja pokazala su kako muskarci i zene drugacije dozivljavaju ljubav. Kako vole muskarci a kako zene?

Muskarci, zbog testosterona, pokazuju vecu seksualnost od zena, dok su zene vise romanticne. Ali, generalno, postoji trend koji nije dobar, a to je da ljude vise zanima kako se oni sami osecaju, kako ih drugi voli, a ne kako oni sami vole druge. I muskarci i zene su vise egoisticni, narcisoidni. Mnogo im je vaznije da su voljeni nego da vole druge.


Kriza brakova i ljubavi na Zapadu

Sta je to sto ljubav moze da pruzi, a sta ne moze, a vrlo cesto se ocekuje?

Zabluda je sto ocekujemo da ce nas ljubav usreciti. I zato mnogi u ljubavi vide smisao zivota, nesto sto ce doneti konstantno zadovoljstvo i srecu u zivotu. Na taj nacin je ljubav postala zivotni cilj, umesto da bude sredstvo u nasim zivotima. Razlog za to su predstave u kojima se idealizuje ljubav. U pocetku su knjige, ljubavni romani, odakle i dolazi izraz "kao u romanu", odnosno romanticna ljubav. Romantizam nam je, takodje, nametnuo uverenje da se sve velike ljubavi nesrecne. Ali, obecanje srece kroz ljubav je doneo film. I mi se hipnotisemo razlicitim predstavama o srecnoj ljubavi. I zato ljudi ocekuju da u svojim zivotima ostvare iste one scenarije srecne ljubavi koje su videli na filmu, koje su upili u svoju psihu. Ali, zivot nije film. Zbog toga ovakvi pokusaji zavrsavaju nesrecno. I to je glavni razlog za krizu braka, a i ljubavi na Zapadu. Sve je vise onih koji ne uspevaju da nadju "pravog" ili "pravu", tako da ostaju sami, ne zeleci da radjaju decu u nekom kompromisu. Od kada je brak postao zasnovan na zaljubljivanju, on je usao u krizu. Posledica svega je da je na Zapadu sve manje dece. I tu se vidi da je ovaj model zasnovan na mitu o ljubavi koja usrecuje bioloski neuspesan. Veci deo planete, citav istok, i jug, zive na nacin na koji mi gledamo sa prezirom kao zaostao i patrijarhalan. Ali taj model je i dalje superioran, tamo se radjaju deca, tamo nastaju buduci stanovnici planete.

Sanja Kostic

Izvor: Novosti "Zivot Plus"

Ovo je (moja) opšta definicija ljubavi. Ako govorimo o ljubavi u vezi, onda najčešće mislimo na zaljubljenost. Ljubav u braku je (po meni) onaj period života kada si toliko dugo zajedno sa nekom osobom da ti je on zapravo prijatelj.

Sama od sebe, i bez ulaganja u nju, včno živi samo neostvarena ljubav...kada nekog idealizujemo, zamišljamo, mislimo kako bi nam baš sa tom osobom život bio savršen.To je ulaganje u iluziju.
Kada uđemo u vezu sa nekim u koga smo zaljubljeni, a zaljubljenost pređe u stabilnu, stvarnu ljubav, to nikada ne dolazi samo od sebe.
Ljubav i dobra veza podjednako zahtevaju rad i disciplinu, odluku i čvrstu volju da se sa tom osobom ostane i ne odustane nakon prve prepreke.
Ljubavna veza ne sme da preraste u patološkuu simbiozu u kojoj ljudi ostaju vezani nekim čudnim, mračnim i bolesnim vezama već ona treba da predstavlja simbiozu blaženstva i tela i duha.
Bezuslovna ljubav ne postoji.Stabilna i zrela veza uvek sadrži i strah od odbacivanja.Taj strah ne sme da bude preveliki jer je onda kontraproduktivan, ali mora da postoji.Taj strah nas "tera" da budemo bolji, da radimo na sebi, da češće i pametnije izlazimo u susret partnerovim potrebama i takođe nas drži unutar granica preko kojih se ne ide, ako se želi ostati u vezi.
Ljubavna veza je konstantno davanje, ali i primanje.I jedno i drugo je podjednako teško, ponekad i zahtevno.
Ljubav nikako ne sme da preraste u trgovinu i merenje ko je kome više dao i pružio.
Ako neko očekuje da partner ljubav pokauje poklonima, a pokloni izostanu, onda ta osoba biva konstantno razočarana, propuštajući da vidi da njen partner zapravo ljubav pokazuje na sasvim drugi način.
Takođe, mislim da je jako bitan faktor održanja veze i fascinacija partnerom.Kad se s vremena na vreme oduševite nečim što vaš partner uradi, potpuno spontano i neočekivano, to "podgreva" zaljubljenost s početka veze.Ne treba očekivati neke spektakularne stvari, već videti lepotu u malim, svakodnevnim stvarima, nečemu što vaš partner uradi da bi vas usrećio.
Da biste bili srećni u vezi, prvo morate odlučiti da to želite i da ulažete sebe, svoje vreme, emocije i energiju u pravu osobu.Ako mislite da "duvate u probušen balon" svaki trud je uzaludan.

"Svi smo mi sazdani od slabosti i zabluda, zato treba da prastamo jedni drugima nase gluposti. Zar to nije sustina ljubavi? Voleti nesavrsenu osobu na savrsen nacin..."

Kad me neko pitao šta znači pronaći pravu osobu, odgovorila sam da to znači pronaći nekoga čija sposobnost da pravi gluposti korespondira sa tvojim pragom toleranicje.I obratno.

Da je ljubav vecna, i posle smrti voljenog bica pise Laza Kostic, najlepsu ljubavnu pesmu ikada..za mene najlepsa 

SANTA MARIA DELLA SALUTE

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trunut u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokajo ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al ipak neću nikoga klet;
što god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet.
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al težoj rani nastade brid.
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
- svu večnost za te, divni trenute! -
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko tantalska roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrèa sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud.
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona odonud javi,
ko da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve ko u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al nežežene
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o tog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamo li ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Evo jedno drugo mišljenje





Pogledajte ovo pa mi recite mišljenje.