Ne bese li i djavo bozja kreacija?

Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.  


Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.



Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.




Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.  



Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе.  Господе, изнеможе народ Твој од чекања.



Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.



Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.



Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.


Амин.

Овако се молио један свети човек који је протеран јер је волео свој народ.Чудно али истинито.

Verujem da je puno dobio molitwom...

"Kada su Hrista raspeli na krstu, nekoliko sati su mu dosađivali svedoci toga procesa i ljudi sa najzdravijim mišljenjem su mu govorili: »…spasi Sebe Samog; ako si ti Sin Božiji, siđi sa krsta… druge si spašavao, a sebe samoga ne možeš da spasiš; ako je On Car Izraela, neka sada siđe sa krsta, i poverovaćemo u Njega; nadao se na Boga; neka On sada izbavi Njega, ako je On ugodan Bogu« (po Mateju 27: 40-43). I šta je Hristos uradio? Pa ništa. Šest sati je visio na krstu i nije umeo sam da siđe. Očigledno su savesno prikucali eksere na krstu. Osećajući sopstvenu nemoć, Hristos je klonuo duhom (i to Vam je Bogočovek) i obratio se za pomoć drugome spasiocu – svome Bogu-ocu: »…oko devet sati zavapio je Isus glasno: Bože Moj, Bože Moj! Zašto si me ostavio?« (po Mateju, 27: 46). Ali ni to nije pomoglo, očigledno Bog-otac se bavio nečim važnijim od spasavanja svoga voljenog sina.  »Isus, opet zavapivši glasno, ispusti duh« (po Mateju 27:50)"

Дај бре Јоцо немој да нас зајебаваш...

"...али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш"

Пише црно на бело да му је речено да ће одмах умрети.

Ja cu se vratiti na osnovno pitanje ove teme, a to je pitanje ljubavi prema neprijateljima.

Do neprijateljstva dolazi iz raznih razloga ali uzmimo, po meni, onaj najcesci a to je opste neslaganje. Do neslaganja dolazi usled sustinske razlicitosti. Mislim da se bas te razlicitosti kod nasih neprijatelja kriju u nama samima, pa prihvatanjem (ne bas ljubavlju) neprijatelja prihvatamo sami sebe tj. odbaceni deo sebe.

To je u neku ruku zdravo i zbog same mrznje koju veoma cesto osecamo prema ljudima. Mrznja izjeda nas same a suprostavljenoj strani ni na koji nacin ne moze naskoditi (izuzimam ekstremne slucajeve nasilja usled mrznje)

Neprijatelja ne morate voleti, morate ga razumeti. Ako uspijete to ce biti samo mala uzbrdica na vasem zivotnom putu, a ne neprijatelj.

A jel pise koliko godina je imao adam kada je ubrao jabuku.

Кад би отворио своју свету књигу, видео би да уопште није ни јабука у питању 

Ja sam lepo rekao i stojim iza toga.Ako je Teska,Dostojevaski,Sveti Sava,Nikolaj,Patrijah,Njegos i mnogi mnogi drugi bili glupi i zavedeni i svoj zivot procerdali onda cu i ja.