Ljubav je cudna rec ali podrazumeva mnogo stvari - u slucaju "neprijatelja" vishe je stvar razumevanja. Ako vas neko mrzi pokusajte da shvatite zasto vas mrzi, postavite se u njegov polozaj, gledjate vas njegovim ocima - i gle cuda vi njega necete moci da mrzite - jer ga razumete (ako ga razumete). Mrznja dolazi iz straha i ugozenosti - razumeti mrznju je put razumevanja straha - kao jednog od osnovnih ljudskih pokretaca (destruktivnih). Strah nastaje iz neznanja, arogancije, ignorancije - i moze se prevagnuti samo ljubavlju (odnosno razumevanjem). Uzvracanje mrznjom na mrznju radja jos vece nerazumevanje i jos veci strah i NIKADA ne vodi resavanju icega.

Sa druge strane - nase razumevanje nece doprineti da mrznja nestane i da svi pocnu da nas vole - ali ce doprineti da se zli krug destrukcije ljudske dushe prekine. Resenja su ponekad povlacenje iz borbe ali ponekad i borba - ali borba bez mrznje. Princip aikidoa - put ljubavi!

Чак и када неко отворено показује непријатељство према мени, некако успем да се 'издигнем' изнад ситуације и  не дозволим да ме нечија мржња, завист или непријатељство "упрља". Једноставно се некако измакнем и опет благонаклоно гледам на те људе, јер су они несрећни, а не ја. Несрећан је свако ко мрзи!

Nemam, niti vidim razlogda ih stvaram

Moja filozofija je:
Kada te neko oshamari, okreni drugi obraz. A tek onda mu jebi sve po spisku!(jer tada imash vishe razloga)

Па ако живиш на марсу онда ОК. У реалном животу се итекако СТВАРАЈУ непријатељи. Није то ствар мене и тебе и неког нашег личног "стварања" нити су то непријатељи које треба убити.

Jako tesko pitanje!? (videti naslov teme)

Dok sam bio mladji takve sam ignorisao i upraznjavao mere da mi ne nanose stetu, a sad kad sam stariji (i toboze iskusniji) imam odredjeni mir u sebi, pa i onda kada sprovodim mere samozastite od svojih neprijatelja. Odakle mi takav mir? Shvatio sam da su i najveci zlobnici i zlotvori prolazni u strahotnom mlinu zivota, pre ili kasnije gube moc i nestaju u ponoru smrti. Ako covek ocuva u sebi sustinu pravednosti ceka ga svetla obala Vecnog Raja. Ako nije za Raj onda ide igra Ovozemaljskog Zivota, sta je vec kome namenjeno.

Slava tirana je prolazna i privremena i brzo padaju u zaborav, i njihovi grobni mauzoleji brzo opuste i postanu carstvo paukova. Skroman grob Dzima Morisona u Parizu a uvek neko donese cvece, ostavio nam je sjajne pesme muzikant a zaboravljen nije.

Treba li te svoje neprijatelje voleti??? Ako je to pravedna dusa opsednuta lazima i zabludama onda takve treba voleti i razumeti. Najveca ljubav mog zivota a rastali smo se jer je nisam mogao osloboditi lazi i zabluda, videli smo se skoro posle 20 godina, zivot je naucio i otreznio ali je za nas dvoje zaista prekasno, ne mogu srednovecni poceti ono sto treba uciniti kad si dovoljno mlad. A sta uraditi sa onima koji su zaista zli. bez ikakve ljudskosti u sebi?? Treba se zapitati - jesu li takvi uopste ljudi ili su samo ljudima nalik pa nas to zavara! Sa takvima nikakve ljubavi biti ne moze, vec samo hrabar i mudar obracun (Nije covek sve sto na dve noge hoda - na nasu nesrecu!)

Zakljucak:
Kad vidis da je neko covek - oprosti! pogotovu ako je mlad (a i ti si mlad)
Kad shvatis da neko uopste nije covek (samo je coveku nalik!) onda se bori protiv takvih, ali mudro "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, zavrsice karijeru u nizerazrednom Vratniku!"

о освети и Осветнику
Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, сачуваће те (Приче Сол. 20, 22)

Не свети се; не враћај зло за зло. Доста је зла од суседа твога; ако му ти вратиш зло за зло, удвостручићеш зло у свету; ако ли му не вратиш, оно још може покајањем сагорети своје зло; и тако ћеш ти трпљењем и праштањем смањити зло у свету.
Не свети се; не враћај зло за зло; чекај Господа, Он види и памти, и у своје време узнаћеш и ти и твој злотвор, да Господ види и памти. Питаш се: шта сам учинио тиме, што нисам вратио зло за зло? Учинио си најмудрије дело што си могао учинити у даном случају, наиме: уступио си своју борбу Јачем од себе, и Јачи ће се победоносно борити за тебе. Ако ступиш у борбу са злотвором, можеш бити побеђен. Но Бог не може бити побеђен. Уступи. дакле, своју борбу Победоносном и Непобедивом, па стрпљиво чекај.
Научи се од малог детета: када дете мало буде нападнуто од неког у присуству свога родитеља, оно не враћа напад нападом нега гледа у родитеља и плаче. Оно зна, да ће га родитељ заштитити. Како ти да не знаш оно шта мало дете зна? Твој небески Родитељ је непрестано крај тебе. Зато: не свети се; не враћај зло за зло; него гледај у Родитеља и плачи. Само тако осигураћеш победу себи у сукобу са злим људима.
О Господе Свесилни, који си рекао: Моја је освета, заштити нас свемоћном руком Твојом од неправедника, и уздржи нас од освета. Усаветуј нас Духом Твојим Светим, да је веће јунаштво отрпети него осветити се. Теби слава и хвала вавек. Амин.



У табору сараценском упитају св. Кирила: „Како хришћани могу ратовати и опет одржати заповест Христову o мољењу Богу за непријатеље њихове?” На то св. Кирил одговори: ,,Ако су у једном закону написане две заповести и дате људима на извршење, који ћe човек бити бољи извршитељ закона: онај који испуни једну заповест или онај који испуни обе?” На то му Сарацени одговоре: „Несумњиво онај који испуни обе заповести.” Продужи св. Кирил: „Христос Бог наш заповеди нам да се молимо Богу за оне који нас гоне, и да чинимо добро и њима; но Он исти нам је још рекао: већу љубав нико не може јавити у овом животу него ако ко душу своју положи за другове своје. И зато ми подносимо увреде, које непријатељи чине нама појединачно, и молимо се Богу за њих; но као друштво ми се заступамо један за другог и полажемо душе своје, да не бисте како ви пленећи браћу нашу не запленили c телима и душе њихове и не погубили их и телом и душом.”


против злурадости
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје (Приче Сол. 24, 17)
Човек је, немој се радовати паду његовом. Брат ти је, нека ти не игра срце, кад пропадне. Бог га је створио за живот, и Бог се не радује пропасти његовој. Не радуј се ни ти ономе што Бога жалости. Кад човек пропада, Бог губи; зар да се ти радујеш губитку Створитеља свога, Родитеља свога? Зар кад ангели плачу, ти да се веселиш?
Кад непријатељ твој падне, моли се Богу за њега, да га Бог спасе, и благодари Богу што ти ниси тако пао. Од истог сте материјала и ти и он, као два лонца из руку лончаревих. Ако се један лонац разбио, треба ли други да се смеје и радује. Гле, малени каменчић, који је разбио онај лонац, чека само нечију руку да га дигне, па да разбије и овај лонац. Од истог су материјала оба лонца, и малени каменчић може разбити стотину лонаца,
Кад се једна овца изгуби, треба ли да се радује остало стадо? Не, не треба да се радује. Јер гле, пастир оставља стадо и иде забринут да тражи овцу изгубљену. Губитак пастиров губитак је и стада. Зато не радуј се, кад непријатељ твој падне, јер се ни Пастир твој и његов, Господ Исус Христос, не радује паду његовом.
О Господе Исусе Христе, Пастиру Добри, изрини злурадост из срца наших, и место ње усади у срца наша сажаљење и братољубље. Теби слава и хвала вавек. Амин

Dragi Joco ako nas taj gospodin uci da se ne svetimo pa sto to on prvi ucini i protera Adama i Evu onako golisave iz raja sveteci im se tako sto nisu ispostovali njegovu laz da ako jedu jabuka da ce umreti?

p.s. Da se ne bismo vracali ponovo na staru pricu zasto laz, pa posle jabuke je Adam ziveo jos nekih 900 godina.

Ali ne u raju.A sto je proteran ucili bi  u skoli da je veronauke bilo.A proteran je jer se nije pokajao.Kao sto i mi danas radimo.Gde treba da se samo pokajemo.A mi ne Adam je bacao krivicu na Evu,Eva na djavaola a mi danas na Boga.Neka nam Bog oprosti.

To sto nije ziveo u raju, mislim da neznaci i da je umro. Znaci od lazi se pobeci nemoze...