zato ja ne idem doktoru...

Čak i ljudima koji su u bliskom kontaktu sa obolelima od depresije je nekada teško da shvate da to jeste bolest, tako da potpuno razumem da neko ne može da razume da psihičke bolesti zaista postoje i da, iako zdravima tako izgleda, ne zavise od nečije volje - zato i jesu bolesti.

Kao što osoba koja recimo boluje od neke vrste šizofrenije ne može samo svojom voljom potisne halucinacije, tako i stvarno depresivna osoba ne može svojom voljom da ustane, opere zube, prestane da plače.
I kao i većina psihičkih poremećaja obično može da se drži pod kontrolom, ali se nikada ne izleči.

A to frljanje sa tim terminom i kada su u pitanju neki vrlo blagi oblici bolesti doprinosi tome da je ljudi ne razumeju, i osuđuju one koji boluju od nje.

da bi se... nesto izlijecilo moras da znas sta je uzrok bolesti...
a kod 80 % depresivaca ne zna se sta je uzrok...
ili nece da kazu... kako rekoh najlakse se umisliti da si bolestan....
i sta te boli uvo...meni je najajcei najbezumnije kod pojedinih depresivaca,
kada se u jednom momentu cepaju od smijeha...i veseli su...
a vec sledeeci tren placu... i pitas ga sto sad places...covjece...
samo slegne ramenima...kao ne zna ni on... 

treba ih natjerati  da doooobro rintaju... i zaboravice sve...

Volela bih da si u pravu, ali moram da ti kažem da nisi...
Ne kažem da nema onih koji se foliraju, ali kod onih koji su stvarno bolesni to ne pomaže...

Ali ovo nije ni tema, izvinjavam se za off 

Pa nije bas da rad ne pomaze, radna terapije je uz lijekove osnov za lijecenje depresivnih osoba.

Inace svako zlo ima svoje dobro, ako se nadjete u nekom gadnom sranju, opasnom po zivot, depresivac je najbolja osoba koju mozete imati pored sebe.
Tada realni strahovi nadvladaju one imaginarne, tako da se depresivci vracaju u normalu, imas pored sebe nekog ko je razuman, razlozan, brzo misli, brzo reaguje, dok ti histerises jer oko tebe padaju bombe. E da i u takvim situacijama imaju nevjerovatan i potpuno sjajan smisao za humor.

Kad sve prodje i kad se iscupate, tvoj drug ce vjerovatno pokusati da se objesi ili popije kutiju tableta, jer se depresija vraca u duploj snazi, ali to je vec druga prica.

depresivac je zadnja osoba na ovom svijetu, koju bih ja zelio da imam kraj sebe,
u slucaju nekog sranja... pogotovo ako padaju bombe...
a da se depresija najbolje lijeci radom i strahom...tj...autoritetom...
to je meni dobro poznato...jer vec rekoh...kako negdje lijece neke depresivce...
depresija je uglavnom potreba za paznjom...i titranjem...
slozili se ili ne...ali tako je....
u nekim drugim vremenima za tu depresiju nisi mogao da dobijes ni bolovanje...
a kamoli da te okarakterisu kao nekoga sa psihickim poremecajem...
to nije prolazilo....
danas svaki deseti covjek nema probleme...a onih devet ima razloga za sve i jednu depresiju ovog svijeta.
pa opet zive "normalno"...bore se sa problemima...i ne kljukaju se lijekovima...i ne kukaju...

depresivac u mom okruzenju? da imam... nikako se ne osecam lepo pored njih. tesko podnosiv kukumavcenje, plac i takvo stanje u meni izaziva neke vrlo podeljene emocije. da li im pomoci iz sve snage, ili, kad vidim da se moja pomoc odbija da ih "odbijem" iz svog zivota. na zalost, ili na srecu jednu osobu ne mogu da izbacim iz svog zivota, ali mogu da se trudim da je sto vise izbegavam. jedan sat sa tom osobom mi pokvari citav dan. nazovite me sebicnom, slobodno, ali ne mogu da delim svoje dragoceno vreme sa njima. kurtoazija je jedno a moj "sebicluk" nesto sasvim drugo.

ma imam ja...jednu depresivku... u svom okruzenju...
samo nesto cvili...i kuka... :cry:svima sem meni... 
kad mene vidi, odmah je prodje sva depresija... nesmije pisnut...
nema se meni depresiviti tu nesto...  jesam zayeban...

Mislim da se ovde brka depresija kao afektivni poremećaj sa depresivnim poremećajem ličnosti ili čak nekim drugim poremećajima ličnosti. No, da vam ne kvarim zabavu...

ja imam jako dobru drugaricu koja se vec 3 godine leci od depresije plus glasovi (ne znam kako se to tacno zove) ... ona je predivna osoba, tako pozitivna, tako se trudi, tako me ponekad uveseljava. Ona zivot voli i raduje mu se vise nego bilo koja druga potpuno zdrava osoba koju poznajem. Vidjamo se jednom nedeljno jer njoj tako odgovara, a da se ja pitam, vidjale bi se svaki dan.

Problem je na zalost sto je od lekova dosta troma i ume da bude nezainteresovana, ili da joj nesto jako kratko drzi paznju. Vec u 7 uvece ona je spremna za spavanje, a ujutru se tesko budi za posao... konstantno je umorna i misici su joj stalno opusteni. Pa je i njoj to smesno, zbija sale o samoj sebi... jedan genijalan stvor.

Tako da, poznavajuci vise njih obolelih od ove ili one depresije, zakljucujem da je sve individualno. Znam depresivnu zenu koja ima dobre i lose periode, a u losim periodima zakljucavaju terasu da se ne baci sa nje ... uglavnom depresivne osobe koje poznajem - nemaju uopste izrazene crne misli, kukanje da je sve lose, prenemaganje i negativnost. Ocigledno ja poznajem neke cool depresivce