Stari, iskusni lekar je u razgovoru sa svojim mladim kolegom isticao koliko je u lekarskoj praksi značajno imati moć zapažanja, uz oslanjanje na zdrav razum:
- Nije sve u knjigama, pa čak ni u psihološkom pristupu, mladiću moj. Treba, pre svega dobro zapamtiti stvari, a to dolazi sa iskustvom...
Jednog dana, da bi mu pokazao kako to izgleda, poveo je toga mladoga kolegu na teren. Stari je pregledao prvog pacijenta, napisao mu recept, i rekao da što manje puši. Kad su dvojica kolega ulazili u kola, mlađi upita:
- Kako ste, uopšte mogli znati da on mnogo puši? Po simptomima na srcu? Po zubima? Jeziku?
- Ne, ne, dragi moj - nasmeši se stari lekar. - Nego, prosto, zar niste primetili koliko ima pepela po policama i tepihu?
Sledećem pacijentu je savetovao da manje jede slatkiše. Mladi kolega ga zamoli da mu objasni kako je došao do toga, i dobi odgovor:
- Pa to je bar bilo lako - primetio sam silne hartijice od čokoladnih bombona na sve strane... Nego, probajte sad vi tako, kad svratimo do sledećeg pacijenta.
Bila je to neka dama koja se osećala vrlo uznemireno zbog nekih neodređenih psihičkih smetnji. Mladi lekar joj je izmerio puls, oslušnuo joj srce, i na kraju joj ozbiljno savetovao da ređe ide u crkvu.
Sedajući sa njim u kola, stari ga upita, diveći mu se i protiv svoje volje:
- Ali kako ste, pobogu, mogli znati da ona prečesto ide u crkvu? Jer, čak ni ja to ni po čemu nisam mogao da zaključim!
- Sećate se da sam tamo ispustio stetoskop? - upita ga mladi kolega. - E pa, kad sam ga podizao sa poda primetio sam, hteo-ne hteo župnika ispod njene postelje.

 

 

 

 

 

Bilo, al je odlicno