ISTRAŽUJEMO: KOME PRIPADAJU PRESTIŽNE GRAĐEVINE U NAJPOZNATIJOJ BEOGRADSKOJ ULICI
Oni su vlasnici Knez Mihailove

Marija Nikolić, Zorica Lazarević    | 29. 06. 2014. - 13:50h | Foto: Fonet    | Komentara: 0
Opština Stari grad upravlja sa 96 lokala, a većina zdanja od Terazija do Kalemegdana “šeta iz ruke u ruku” poznatih biznismena.


Klikni na grafiku za uvećanje (+)

Najveći deo građevina u Knez Mihailovoj u prvoj polovini 20. veka bio je u vlasništvu bogatih beogradskih porodica. Usledila je nacionalizacija, a od kraja 20. veka jedno po jedno zdanje dobijalo je nove vlasnike.
 
- Oni do prostora u Knez Mihailovoj dolaze zahvaljujući svojim firmama, ali i firmama “pomajkama” koje ne ukazuju na njih. “Zekstra” Dragana Đurića kupila je neke od najatraktivnijih lokala: “Šumadiju”, “Optiku” (u kojoj je u toku hipotekarna prodaja) i “Nolit”. Za njim ne zaostaje ni biznismen Miodrag Kostić koji je preko svoje firme “MK Invest” kupio celu poslovnu zgradu na broju devet. Miroslav Mišković poseduje lokale gde je “Zara”. Radivoje Dražević, vlasnik kompanije “Radix” ima lokale u kom su smešteni njegov lanac parfimerija „Jasmin“ i “Glamur”, za šta je platio veliki iznos - priča naš dobro obavešteni izvor iz sveta nekretnina.
 
Naš sagovornik navodi i da je država omogućila brojnim biznismenima da se “dočepaju najatraktivnijih lokala za male pare”.
 
Opština Stari grad raspolaže sa 16.321 kvadratnim metrom u Knez Mihailovoj i od zakupnine svakog meseca ubira 12.895.318,23 dinara. Zakupnina u ovoj ulici, saznaje “Blic”, plaća se i do vrtoglavih 45.000 evra mesečno. Švedski “H&M” otvoriće do juna prodavnicu u prostoru gde su nekad bili “Sephora”, GAP i “Time Out”. Zgrada na broju 10 nije prodata. Tu se nekada nalazilo preduzeće “Jugoslavijapablik”, čija privatizacija nikako da se završi. Ali prostor nekadašnjih RK “Beograd” jeste.
 
- Vlasnik „Verano motorsa” Radomir Živanić ima dve robne kuće u Knezu: “Namu” preko puta restorana “Vapijano” i nekadašnju RK “Mitić”, danas praznu. Vojin Lazarević, vlasnik “Rudnapa”, poseduje celu zgradu na uglu sa Ulicom Vuka Karadžića, a odmah pored je i zgrada Filipa Ceptera. Zgrada “Centrotekstila” je u vlasništvu Tahira Hasanovića - priča naš izvor.
 
Na početku Kneza je franšiza nemačkog “Vapijana”, na mestu gde je 122 godine bio “Ruski car”. Ovaj objekat je nedavno ponovo otvoren, a na 30 dana ga je zatvorila Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom koja je postigla dogovor sa vlasnikom franšize Sašom Trišićem. Do pre 12 godina, restoranom je upravljalo Ugostiteljsko preduzeće “Stari grad”, a onda je prešlo u ruke Snežane Bulić, supruge Jusufa Bulića koja je kao zakupac došla 1998. Restoran je kasnije nasledio Aca Bulić, kontroverzni fudbalski menadžer i biznismen.
 
U Agenciji za restituciju navode da su podneti zahtevi za vraćanje skoro svih stanova i lokala u Knez Mihailovoj. Ali, biznismeni koji su pravo svojine dobili putem privatizacije potpuno su spokojni, jer će država morati da plati odštete naslednicima.
 
- Do sada je vraćeno 11 stanova u Knez Mihailovoj 19, pet lokala na broju 39, šest na broju 18, dva u Knez Mihailovoj 29, a na broju 47 čak 12 lokala i 55 stanova - kažu u Agenciji.
 
Zakup
zakup pojedinih lokala mesečno košta i do 45.000 evra
 

Domovi čuvenih porodica
Knez Mihailova je bila i ostala omiljena “štrafta” za šetnju. Nakon vladavine Turaka, u drugoj polovini 19. veka izronila je šarolika ulica evropskog duha, ispunjena stanovima, trgovačkim, ugostiteljskim, poslovnim i objektima za kulturu. U prvoj polovini 20. veka tu su kuće gradile najviđenije ličnosti iz privrednog života: Marko Stojanović, braća Spasić, Rašić, Terzibašić, Kumanudi, Krsmanović i to po projektima čuvenih srpskih neimara Milana Antonovića, Aleksandra Bugarskog, Konstantina Jovanovića i Danila Vladisavljevića.
- Veliki uticaj na promenu načina gradnje imalo je Kapetan Mišino zdanje, podignuto 1863. za Mišu Anastasijevića, brodovlasnika i trgovca solju - objašnjavaju u Zavodu za zaštitu spomenika.
Nikola Spasić je 1910. kupio jednospratnu kuću u Knez Mihailovoj 19 sa dvorištm. Tri godine kasnije, sagradio je novo zdanje, sa spratom više i tako da je dobijen Spasićev pasaž. Zgradu kod broja 33 podigao je 1889. kao stambeno-trgovačku dvospratnicu.

Izvor: Blic

Srbija, gde se prave zadužbine da bi posle došao ološ s konopa i koca da ih pretvori u svoje lične jebarnike i butike. 


P.S. Na Cepterovoj zgradi, takođe bivšoj zadužbini, gde je njegov deo, onaj usrani muzej i knjižara...sve blista i sve cakum pakum. Ostalo samo što se ne sruši. Ciganštura bio, ciganštura ostao. 

Pa, pazi... i ti sa zaduzbinama su bili u neku ruku profiteri... tako da je prvobitni naslov bio - "Knez Mihailova - menazerija profitera i lopova"... ali sam se uzdrzala

Nisu bili svi. I barem su ostavili nešto iza sebe za narod. Shvatili ljudi da je isto da li pred kraj imaju 5 ili 5 miliona dinara u džepu - kad umreš, ništa od toga ne nosiš sa sobom. I ostavili nešto narodu. Jedno pola starog Beograda.

A ova sadašnja štroka neće da plati obnovu jedne fasade.



Mislim da im je najveća boljka to što ne mogu da ponesu sve to sa sobom u grob. Drkaju se ceo život, stvaraju neprijatelje, crnče vamo tamo da bi kupili sve to i mogli da se kurče da su na vrhu i onda dođe Kosač i sve ih zajebe. Reci koji bedak.   

Jedan manji NUKE i nemaju ništa ....

de se denu neplaceni porezi?