Kako da pokrenete KDE aplikaciju u Windows-u

Da li želite da pokrenete Linux aplikaciju dizajniranu za KDE desktop okruženje bez potrebe da instalirate Linux? KDE Windows Project vam omogućuje da pokrenete neke KDE programe direktno u Windows okruženju.

Ovaj projekat se trenutno nalazi u alfa fazi, i nije nimalo lako učitati pakete nekih popularnih KDE aplikacija, kao što je Amarok muzički plejer. Ali mi smo uspeli da učitamo i pokrenemo nekoliko KDE igara i programa. Teoretski, vi bi trebalo da možete da izgradite bilo koji paket iz izvora, ali je mnogo lakše ako tim projekta postavi za vas prekompajlirane verzije programa.

KDE Windows Project trenutno podržava Windows 2000/XP/Server 2003. Podrška za Vistu stiže uskoro. Ovaj projekat jako mnogo obećava svim korisnicima koji žele da koriste aplikacije otvorenog koda, ali moraju da koriste Windows iz jednog ili drugog razloga.

Izvor: KomBib

How-to web sajt Tech-Recipes nudi jednostavan i veoma koristan savet za promenu imena računara nakon što je Linux sistem već instaliran. Da biste promenili ime računara otvorite terminal i ukucajte sledeće:


Ukucajte vašu administratorsku lozinku i dobićete fajl koji sadrži ime računara. Promenite ga, snimite ga, i završili ste.

Oni kažu da su sami otkrili ovaj trik kada su organizovali imena računara u kućnoj mreži. Pošto će mnogi na svom radnom mestu morati da menjaju imena računara ako kancelarijska mreža zahteva određena imena da biste se ulogovali, mislimo da će ovaj savet mnogima biti od koristi.

Imajte u vidu da iako članak ističe da je ovo savet za "Ubuntu", većina Linux sistema skladišti ime računara u istom fajlu.

Izvor: KomBib

Ubuntu Studio je kreativna verzija Ubuntua za editovanje multimedije, izgrađena za GNU/Linux audio, video, i grafičke entuzijaste ili profesionalce. To je zvanični derivat Ubuntu operativnog sistema otvorenog koda i dolazi sa aplikacijama kao što su Ardour2, Wired, Hydrogen, Blender, Inkscape, Pitivi, i još mnogim drugim, kao i sa prelepom tamnom temom (pročitajte sledeći tekst da biste saznali više). Ovaj članak će vam pokazati kako da ga instalirate.

Međutim, imajte na umu da nema nikakvih garancija da će ova procedura instaliranja raditi i kod vas!

1 Aplikacije

Ovo je kratak spisak koji sadrži deo aplikacija koje dolaze sa Ubuntu Studio-om 7.04:
Audio programi

    * Ardour2 - Besplatni softver za snimanje na hard disk i prava audio radna stanica.
    * Wired - Program za kreiranje audio sadržaja koji vam pomaže da komponujete, snimate i miksujete zvukove (slično Apple-ovom GarageBand-u)
    * Hydrogen - Napredni digalni bubanj
    * Rosegarden - Napredni MIDI sekvencer
    * TerminatorX - Skrečujte audio fajlove kao što pravi DJ skrečuje ploče
    * BEAST - Modularne sinteze i kompozicija
    * JACK - Linux paket za audio konekciju

Grafički programi

    * GIMP - Besplatna zamena za Adobe Photoshop
    * Blender - Program za 3D modeliranje, animaciju i renderovanje
    * Inkscape - Aplikacija za kreiranje i editovanje vektorskih grafičkih radova
    * Agave - Kreiranje intuitivnih kolornih šema
    * Scribus - Aplikacija za desktop izdavaštvo i razmeštaj stranica
    * Synfig - Program za krieranje 2D vektorskih animacija filmskog kvaliteta
    * FontForge - Editor postscript fontova

Video programi

    * Kino - Besplatni digitalni video editor
    * Cinepaint - Alat za retuširanje frejm po frejm
    * Pitivi - Linearni video editor
    * Stopmotion - Kreirajte stop motion video

2 Instaliranje Ubuntu Studio-a

Instalacija osnovnog sistema je laka kao 1-2-3, pošto instaler za Ubuntu Studio ne nudi mnogo opcija među kojima možete da birate, tako da ne možete da pogrešite čak i da želite.

    * Daunlodujte Ubuntu Studio 7.04 DVD sa www.ubuntustudio.org , narežite ga na DVD, i butujte računar sa njega. U promptu butovanja, selektujte Install Ubuntu Studio.
    * Instalacija će da počne i prvo ćete trebati da izaberete vaš jezik.
    * Zatim izaberite vašu lokaciju.
    * Dozvolite instaleru da detektuje razmeštaj vaše tastature; moraćete da pritisnete nekoliko dugmadi kako bi instaler mogao ispravno da detektuje vašu tastaturu.
    * Instaler proverava instalaciju CD-a, vaš hardver i konfiguriše mrežu sa DHCP-om ako je DHCP server u mreži.
    * Možete da prihvatite standardno host ime (hostname).
    * Sada treba da particionišete vaš hard disk. Radi jednostavnosti ja ću kreirati jednu veliku particiju (sa tačkom mauntovanja /) i malu swap particiju, zato ću izabrati Guided - use entire disk (naravno, particionisanje u potpunosti zavisi od vas - ako želite, vi možete da kreirate više particija umesto jedne velike, a možete da koristite i LVM).
    * Selektujte disk koji želite da particionišete.
    * Izaberite Yes kada vas pita Write changes to disks?:
    * Nakon toga, vaše nove particije će biti kreirane i formatirane.
    * Konfigurišite sat vašeg sistema.
    * Kreirajte normalni korisnički nalog za vas ili osobu koja će koristiti Ubuntu Studio desktop:
    * Sada se instalira osnovni sistem.
    * Sledeće, menadžer paketa apt se automatski konfiguriše.
    * Počinje instalacija softvera.
    * Na Software selection ekranu, vi možete da izaberete koje grupe paketa želite da instalirate. Ja sam instalirao sve grupe paketa (Audio, Graphics, Plugins, Video).
    * Nakon toga, instalacija softvera se nastavlja.
    * Sledeće treba da izaberete željenu desktop rezoluciju (normalno će rezolucije koje podržava vaša grafička kartica već biti izabrane, što znači da možete odmah da izaberete Continue):
    * Instalira se GRUB boot loader.
    * Instalacija je sada gotova. Uklonite instalacioni DVD iz DVD drajva i izaberite Continue da biste butovali sistem.
    * Nakon butovanja pokrenuće se vaš novi Ubuntu Studio.
    * Ulogujte se u desktop sa korisničkim imenom i lozinkom koje ste uneli tokom instalacije.

3 Ažuriranje sistema

Kada se ulogujete prvi put, najverovatnije ćete videti u taskbaru narandžastu ikonu za ažuriranje (u gornjem desnom uglu) što znači da su dostupna ažuriranja za instalirane programe.

    * Da biste instalirali ažuriranja, kliknite na narandžastu ikonu.
    * Update Manager će vam reći koja ažuriranja su dostupna. Kliknite na Install Updates da biste ih instalirali.
    * Specifikujte vašu lozinku.
    * Ažuriranja će biti daunlodovana i instalirana (ova operacija može da potraje.
    * Kada je ažuriranje gotovo, kliknite na Close.
    * Zatim zatvorite Update Manager:

Narandžasta ikona za ažuriranje je sada nestala. Sistem je ažuriran.

4 Istražite vaš Ubuntu Studio Desktop

Sada možete da počnete da koristite Ubuntu Studio sistem. Nije loša ideja da pretražite Applications meni kako biste saznali koje aplikacije su dostupne na vašem desktopu.

Izvor: KomBib

Live CD je odličan alat, jer vam omogućuje da isprobate distribuciju bez njenog instaliranja na računar. Pored toga, on vam omogućava da koristite vašu omiljenu distribuciju na bilo kom računaru i odlični su kada se javi potreba za spasavanjem oštećenog ili poremećenog sistema.

Ubuntu live CD je već prepun odličnih programa koij vam omogućuju da uradite skoro sve sa vašim Live CD-om, ali ipak može da se desi da vam neke od njegovih aplikacija nisu potrebne, ili da fale neki programi kioji su vam potrebni.
Ovaj članak će vas provesti korak po korak kroz proces prilagođavanja Ubuntu Live CD-a vašim potrebama tako što ćete ukloniti neke komponente a neke ćete dodati.

Tokom izlaganja ovog procesa, mi ćemo modifikovati naš Ubuntu Gutsy Gibbon 7.10 Live CD na sledeći način:

    * Uklonićemo ne engleske jezičke pakete
    * Ažuriraćemo izdanja softvera koja dolazi u Live CD-u
    * Aktiviraćemo universe i multiverse skladišta
    * Uključićemo divx podršku, mp3 podršku, realplayer ....
    * Uključićemo ndiswrapper podršku
    * Dodaćemo Firefox flash-nonfree plugin, i skype.
    * Dodaćemo nekoliko alata za rešavanje problema u mreži: traceroute, wireshark, kismet...

Krajnji imidž će biti veći za 800MB, tako da neće moći da stane na CD, ali će bez problema stati na DVD.

1. Priprema hosta

Pre svega, treba da skladištimo aktuelni Gutsy Gibbon Live CD, recimo u ~/Desktop. Takođe treba da instaliramo dodatni softver po imenu squashf koji će omogućiti ponovnu izgradnju našeg gutsy live CD-a:


Sada možemo da krenemo u podešavanje našeg radnog okruženja. Prvo treba da mauntujemo iso u /tmp/livecd:


Zatim kreirajte direktorijum koji će da čuva naš budući CD imidž (cd) u našem radnom direktorijumu (~/livecd) i kopirajte sadržaj čitavog CD-a osim casper/filesystem.squashfs u vaš ~/livecd/cd direktorijum:


Ovo će kopirati sve osim squashfs fajla, koji je u suštini kompresovani fajl koji sadrži naš live CD fajl sistem.

Sada treba da mauntujemo casper/filesystem.squashfs na direktorijum koji se zove ~/livecd/squashfs da bismo kopirali njegov sadržaj u direktorijum u kojem ćemo da editujemo naš live CD fajl sistem:

I konačno, hajde da kopiramo /etc/resolv.conf i /etc/hosts u naš ~/livecd/custom/etc tako da možemo da pristupimo mreži iz imidža koji ćemo da prilagodimo (kroz chroot):


2. Rad sa našim budućim imidžom

Da bismo prilagodili imidž vašim potrebama, mi ćemo da chroot u ~/livecd/custom direktorijum, mauntovaćemo neke neophodne pseudo fajl sisteme (/proc i /sys). Odatle, mi ćemo moći da prilagođavamo i menjamo naš Live CD.


Sada smo spremni da krenemo sa prilagođavanjem....


3.1. Uklanjanje paketa

Pre svega, mi ćemo da uklonimo ne-engleske jezičke pakete, i kako bismo oslobodili još više prostora, uklonićemo i gnome-games pakete.


Možda ćete vi želeti da uklonite i neke druge programe. Da biste videli koji je softver instaliran, možete da upotrebite sledeću komandu:


3.2. Ažuriranje postojećeg imidža

Sada kada smo uklonili softver koji nam ne treba, mi možemo da ažuriramo naš /etc/apt/sources.list da bismo aktivirali universe i multiverse skladišta zajedno sa gutsy-updates, gutsy-security i partner skladištima kako bismo mogli da instaliramo vmware-server.

Otvorite i editujte /etc/apt/sources.list


i modifikujte ga tako da izgleda ovako:

Sada možemo da ažuriramo imidž tako što ćemo pokrenuti sledeću komandu:

3.3. Instaliranje novih paketa

Hajde da instaliramo multimedijalne pakete koji će nam možda trebati. Prema www.debuntu.org/howtoplaydvdunderubuntulinux , mi treba da instaliramo:


Zatim ćemo da instaliramo RealPlayer:

Sada ćemo instalirati neke pomoćne programe koji nisu uključeni u Ubuntu Live CD po standardnom podešavanju, ali koji mogu da vam budu od koristi:


Plus, mi ćemo instalirati i nekoliko pomoćnih programa za bežične mreže, kako bismo mogli da dobijemo bežične mogućnosti sa Live CD-om:


Hajde da dodamo još neke mrežne pomoćne programe:


Takođe ćemo da dodamo nekoliko Firefox plugin-ova:


Ja bih još želeo da koristim skype i vmware-server:


To je uglavnom to, sada imamo sav softver koji nam može zatrebati u našem Live CD-u.
Vreme je za čišćenje.

4. Čišćenje chroot-a

Kada instaliramo pakete, apt kešira pakete, što znači da mi treba da ih uklonimo da bismo uštedeli malo prostora:


Takođe imamo fajlove u /tmp koji treba da se uklone:


Pre primene chroot-a, mi smo dodali 2 fajla: /etc/hosts i /etc/resolv.conf, koje ćemo sada da uklonimo:


Konačno, mi smo spremni da izađemo iz chroot-a i prepakujemo CD. Prvo treba da anmauntujemo /proc i /sys:

Sada smo se vratili u naš host. Pošto smo modifikovali neke pakete, mi treba ponovo da izgradimo neke manifest fajlove, rekreiramo squashfs, kao i ISO.

5. Rekreiranje ISO-a

Prvo, hajde da kreiramo manifest fajlove:


I regenerišemo squashfs fajl:



Alternativno, vi ćete možda želeti da prilagodite fajl: ~/livecd/cd/README.diskdefines
i konačno, ažurirajte ~/livecd/cd/md5sum.txt koji sadrži fajlove u ~/livecd/cd md5 sums:

Skoro smo završili, još jedan zadatak koji treba da izvršimo je da kreiramo ISO pomoću sledeće komande:


Završili smo. Sada možete da testirate vaš imidž tako što ćete ponovo butovati računar sa Live CD-a, ili možete da upotrebite neki softver za virtualizaciju/emulaciju kao što je qemu, kvm, vmware.....

6. Zaključak

Sa malo uloženog rada, bilo ko može da prilagodi Ubuntu Live CD svojim potrebama tako što će da ukloni nepotrebne programe, ažurira ga, i omogući administratoru da primeni specifične, unapred prilagođene Ubuntu distribucije.

Izvor: KomBib

Činjenica je da Windows Vista i Mac OS X imaju mnogo lepih desktop efekata koji vam omogućuju da vidite kroz providne prozore ili da pregledate sve otvorene prozore istovremeno. Ali dok je Linux nekada bio poznat kao praktični operativni sistem za ljude koji vole da rade u prozoru terminala, svedoci smo da se situacija u zadnjih godinu dana drastično promenila, zahvaljujući Compiz-u.

Dok su neke popularne Linux distribucije kao što je Ubuntu počele da integrišu Compiz efekte, najnovija verzija KDE desktop interfejsa je krenula drugim putem. KDE4 korisnici će moći da implementiraju mnogo efekata bez instaliranja Compiz-a. Postoji nekoliko prednosti ovakvog pristupa. Na primer, Compiz možda neće raditi dobro na nekim starijim, sporijim mašinama (iako biste isto to mogli da kažete i za KDE4), i što je još važnije, integrisani efekti znače manje potrebe za prčkanjem ispod haube za KDE4 korisnike. Vi ćete moći da podesite vaše efekte iz istog menija koji koristite za ostala sistemska podešavanja. Dakle, KDE4 vam nudi mnostvo fenomenalnih efekata, tako da je instalacija Compiz-a nepotrebna.

Dakle o kakvim efektima govorimo? Providnost prozora, tranzicioni efekti (prozori mogu da se zumiraju kada se otvaraju ili zatvaraju, eksplodiraju kada ih minimizirate, i tako dalje), robustni alat za prelaženje iz jednog programa u drugi kao što je Exposé, i tako dalje. Francis Giannaros je sastavio interesantnu video demonstraciju koja prikazuje nekoliko efekata sa kojima možete da se poigrate.

Izvor: KomBib

Jedna od najboljih funkcija Linuxa je način na koji možete da kontrolišete procese iz komandne linije. Na primer, ako imate aplikaciju koja vam zamrzne grafički interfejs, vi uvek možete da upotrebite SSH sa druge mašine i jednostavno ubijete (kill) dati proces.

Problem nastaje onda kada treba da kill-ujete isti proces više puta, jer postaje zamorno to što svaki put treba da pronađete ID procesa kako biste mogli da ga ubijete. U ovom članku mi ćemo vam ponuditi jedan lakši način za isključivanje neposlušnih i nefunkcionalnih programa.

Stari način

U klasičnom načinu kill-ovanja procesa vi prvo treba da upotrebite ps komandu propuštenu kroz grep kako biste pronašli proces koji pokušavate da isključite:

geek      7206 22694  0 Dec04 ?        00:00:00 /bin/sh /opt/swiftfox/swiftfox
geek      7209  7206  0 Dec04 ?        00:00:00 /bin/sh /opt/swiftfox/run-mozilla.sh /opt/swiftfox/swiftfox-bin
geek      7213  7209  0 Dec04 ?        00:04:29 /opt/swiftfox/swiftfox-bin
geek     14863 14224  0 18:19 pts/4    00:00:00 grep swiftfox

Zatim da biste isključili proces, treba da upotrebite kill komandu:

Novi način

Umesto da prolazite kroz čitavu zamornu proceduru, vi možete jednostavno da upotrebite pkill komandu ako već znate deo ili čitavo ime procesa.


Toliko je to jednostavno. Treba da imate na umu da će pkill da ubije sve procese koji se poklapaju sa tekstom pretraživanja, u ovom slučaju swiftfox.

Ako želite da vidite imena kojih procesa se poklapaju pre nego što upotrebite pkill komandu, možete da upotrebite pgrep komandu. Unošenje -l sviča govori pgrep-u da pokaže i ime procesa.

7206 swiftfox
7213 swiftfox-bin

Ako imate neku aplikaciju koja vam često pada i zamrzava sistem, sada imate mogućnost da upotebite ovu komandu.

Izvor: KomBib

Samo za Linux: Besplatni program otvorenog koda za lansiranje fajlova i programa GNOME Do veoma liči na njegovog KDE-zasnovanog pandana Katapult-a i Launchy-a za Windows (i naravno na Spotlight i Quicksilver funkcije koje su ga inspirisale), ali poseduje i neke unikatne funkcije zbog kojih vam ga i preporučujemo.

GNOME Do ima trenutni pristup ka Firefox Favorites-ima, aplikacijama i konfiguracionim alatima na Ubuntu sistemima, a ima i par brzih plugin instalacija koje dodaju IM funkcije i funkcije za pokretanje muzike za Windows-Spacebar lanser. Jedino što bih još mogao da tražim je Thunderbird plugin koji bi znatno olakšao kreiranje e-mail poruka. GNOME Do je besplatan za preuzimanje i namenjen je GNOME-zasnovanim Linux sistemima, mada može da radi i u KDE okruženju bez ikakvih problema. Instrukcije za instaliranje mogu da se nađu na ovom linku.

Izvor: KomBib

U ovom članku ćemo vam pokazati kako da instalirate Ubuntu na USB stick memoriju. Iako ćemo u ovom članku koristiti Ubuntu kao osnovnu distribuciju, vi u suštini možete da upotrebite bilo koju Linux LiveCD distribuciju.

Mogućnost pokretanja Linuxa sa USB memorije je odličan način da uživate u živom CD iskustvu (što znači da ćete moći da koristite Linux na bilo kom računaru na kojem budete radili) i velika olakšica pošto nećete morati da nosite glomazni CD sa vama.

1. Zahtevi

Da biste mogli u praksi da pratite ovaj članak, trebaće vam nekoliko stvari:

    * Ubuntu liveCD
    * USB memorija od najmanje 1GB
    * Aktivni Linux operativni sistem

Sada ikada imate sve nabrojano, vreme je da pripremimo USB memorijski štapić za hostovanje Ubuntu LiveCD fajlova.

2. Konfigurisanje USB diska

2.1. Pronalaženje uređaja

Pre svega, treba da utaknete vaš USB drajv i proverite pod kojim uređajem je asociran. Da biste pronašli uređaj, pokrenite:


Uzmimo da se na sistemu uređaj pojavio kao /dev/sdb, pa ćemo mi u ovom članku koristiti /dev/sdb kao referencu, a vi ćete je zameniti i uskladiti sa vašim sistemom (to može da bude sda, sdc ...).

Nakon što ste pronašli vaš uređaj, vreme je da kreirate particiju.

Napomena: Ako budete koristili pogrešno ime uređaja vrlo lako možete da uništite sistemsku particiju, zato dobro proverite informacije pre nego što nastavite.

2.2. Kreiranje particije

Postarajte se da sve mauntovane particije budu demauntovane:


a onda lansirajte fdisk, alat za editovanje particija na Linuxu:


Mi ćemo da izbrišemo čitavu particiju a onda ćemo da kreiramo dve nove particije: jednu FAT particiju od 750MB koja će da hostuje fajlove sa Live CD iso-a, a ostatak će da pripadne drugoj particiji.

U fdisk promptu ukucajte d x gde x označava broj particija (jednostavno ukucajte d ako imate samo jednu particiju), zatim unesite:

    * n da biste kreirali novu particiju
    * p da biste je unapredili u primarnu particiju
    * 1 kako bi bila prva primarna particija
    * Prihvatite standardna podešavanja ili ukucajte 1 da biste počeli od prvog cilindra
    * +750M da biste odredili da bude velika 750 MB
    * a da biste odredili particiji da bude aktivna za butovanje
    * 1 da biste izabrali 1 particiju
    * t da biste promenili tip particije
    * 6 da biste je podesili na FAT16

Sada kada imamo podešenu prvu particiju, hajde da kreiramo drugu:

    * n da biste kreirali još jednu particiju
    * p da biste je napravili primarnom
    * 2 da bi bila druga particija
    * Prihvatite standardna podešavanja tako što ćete ukucati Enter
    * Prihvatite standardna podešavanja kako bi particija bila najveća što može da bude
    * konačno, ukucajte w da biste zapisali izmene na vaš USB drajv

Sada kada su particije kreirane, hajde da ih formatiramo.

2.3. Formatiranje particija

Prva particija će biti formatirana kao FAT fajl sistem veličine 16 i daćemo joj naziv "liveusb".


Druga particija će biti ext2 sa veličinom blokova od 4096 bajtova i zvaće se casper-rw. Imajte na umu da naziv particije mora da bude casper-rw jer u suprotnom ovo uputstvo neće raditi!


Na ovom mestu, naš USB memorijski štapić je spreman da hostuje LiveCD imidž. Hajde sada da kopiramo fajlove na USB štapić.


3. Instaliranje Ubuntu-a na USB memorijski štapić

3.1. Mauntovanje Ubuntu liveCD imidža

Pre svega treba da mauntujemo naš Ubuntu iso. U zavisnosti od toga da li imate .iso fajl ili CD, postoje dva različita načina za mauntovanje.

3.1.1. Mauntovanje sa CD-a

Korisnici koji koriste Ubuntu ili bilo koju korisnički prijateljsku ditribuciju, možda treba samo da ubace CD i on će se automatski mauntovati. Ako to nije slučaj:


bi trebalo da odradi posao.

3.1.2. Mauntovanje .iso imidž fajla

Trebaćemo da kreiramo privremeni direktorijum, recimo /tmp/ubuntu-livecd a onda treba da mauntujemo naš iso (mi ćemo koristiti feisty fawn iso).

Kada je CD imidž spreman, vreme je da mauntujete novokreirane particije na USB memoriji:

3.2. Mauntovanje particija na USB memoriji

Isti slučaj kao u prethodnom koraku. Možda ćete moći da mauntujete obe vaše particije jednostavnim ponovnim ubadanjem USB memorije, pri čemu će particije da se pojave kao: /media/liveusb i /media/casper-rw. Ako to nije slučaj, onda ćete trebati da ih mauntujete ručno:

Pošto su sada mauntovane sve particije koje su vam potrebne, hajde da kopiramo fajlove.

3.3. Kopiranje fajova na USB memoriju

Hajde da se pozicioniramo na direktorijum CD imidža (u našem slučaju to je /tmp/ubuntu-livecd, ali to može da bude i /media/cdrom, i kopirajte u root prve particije vaše USB memorije:

    * direktorijume: 'casper', 'disctree', 'dists', 'install', 'pics', 'pool', 'preseed', '.disk'
    * Sadržaj direktorijuma 'isolinux'
    * I fajlove 'md5sum.txt', 'README.diskdefines', 'ubuntu.ico'
    * Kao i fajlove: 'casper/vmlinuz', 'casper/initrd.gz' and 'install/mt86plus'


Možda će se buniti zbog simboličnih linkova koje neće moći da kreira. To možete da ignorišete.

Hajde sada da odemo na prvu particiju vašeg USBm diska (memorije) i preimenujemo isolinux.cfg u syslinux.cfg:


promenite /tmp/liveusb u skladu sa vašim podešavanjima

Editujte syslinux.cfg tako da izgleda ovako:

DEFAULT persistent
GFXBOOT bootlogo
GFXBOOT-BACKGROUND 0xB6875A
APPEND  file=preseed/ubuntu.seed boot=casper initrd=initrd.gz ramdisk_size=1048576 root=/dev/ram rw quiet splash --
LABEL persistent
  menu label ^Start Ubuntu in persistent mode
  kernel vmlinuz
  append  file=preseed/ubuntu.seed boot=casper persistent initrd=initrd.gz ramdisk_size=1048576 root=/dev/ram rw quiet splash --
LABEL live
  menu label ^Start or install Ubuntu
  kernel vmlinuz
  append  file=preseed/ubuntu.seed boot=casper initrd=initrd.gz ramdisk_size=1048576 root=/dev/ram rw quiet splash --
LABEL xforcevesa
  menu label Start Ubuntu in safe ^graphics mode
  kernel vmlinuz
  append  file=preseed/ubuntu.seed boot=casper xforcevesa initrd=initrd.gz ramdisk_size=1048576 root=/dev/ram rw quiet splash --
LABEL check
  menu label ^Check CD for defects
  kernel vmlinuz
  append  boot=casper integrity-check initrd=initrd.gz ramdisk_size=1048576 root=/dev/ram rw quiet splash --
LABEL memtest
  menu label ^Memory test
  kernel mt86plus
  append -
LABEL hd
  menu label ^Boot from first hard disk
  localboot 0x80
  append -
DISPLAY isolinux.txt
TIMEOUT 300
PROMPT 1
F1 f1.txt
F2 f2.txt
F3 f3.txt
F4 f4.txt
F5 f5.txt
F6 f6.txt
F7 f7.txt
F8 f8.txt
F9 f9.txt
F0 f10.txt

Odlično, naš USB disk je sada skoro upotebljiv. Treba da uradimo još jednu stvar: da napravimo da USB memorija bude butabilna.

3.4. Kreiranje butabilne USB memorije

Da bi napravili da vaš USB disk bude butabilan, treba da isntalirate syslinux i mtools:


I konačno, demauntujte /dev/sdb1 i napravite ga butabilnim:


Stigli smo do kraja. Rebutujte mašinu, podesite BIOS da se butuje sa USB memorije i uživajte u Ubuntu Linuxu sa USB diska.

4. Rešavanje problema

Ako imate problema sa butovanjem sa USB memorije, to može da se desi zato što vam je oštećen MBR. Da biste ga popravili, možete da upotrebite lilo.


će popraviti MBR na uređaju /dev/sdb.

Izvor: KomBib

Ponekad se desi da ne možete da se setite vaše root lozinke . Na Linuxu, otkrivanje vaše root lozinke može da se odradi tako što ćete butovati Linux u specifičnom režimu rada: single user režimu rada.

Ovaj članak će vam pokazati kako da butujete Linux u single user režimu rada kada koristite GRUB i kako da na kraju promenite root lozinku.

Tokom normalne upotrebe, Linux OS radi pod runlevel-ima između 2 i 5 koji odgovaraju različitim višekorisničkim režimima rada. Butovanje Linuxa pod runlevel-om 1 će vam dozvoliti da uđete u specifični režim rada, single user režim rada. Pod ovim nivoom (runlevel-om), vi direktno idete u root prompt. Odatle, promena root lozinke je izuzetno laka.

1. Ulaženje u runlevel 1

Neke Linux distribucije, kao što je na primer Ubuntu, nude specijalan unos menija za butovanje u kojem piše "Recovery Mode" ili "Single-User Mode". Ako je ovo vaš slučaj, selektovanje ovog unosa menija će butovati vašu mašinu u režimu jednog korisnika (single user režim rada), i vi možete da nastavite sa sledećim delom. Ako ovo nije vaš slučaj, nastavite da čitate.

Pomoću GRUB-a, vi možete ručno da editujete predloženi unos menija u vreme butovanja. Da biste to uradili, kada vam GRUB prikaže listu menija (možda ćete morati prvo da pritisnete ESC), pratite sledeće instrukcije:

    * Upotrebite strelice da biste izabrali unos butovanja koji želite da modifikujete
    * pritisnite e da biste editovali unos
    * upotrebite strelice da biste otišli u kernel liniju
    * pritisnite e da biste editovali ovaj unos
    * na kraju linije dodajte reč single
    * pritisnite ESC da biste se vratili u roditeljski meni
    * pritisnite b da biste butovali ovaj kernel

Kernel bi trebalo da se butuje kao i obično (osim grafičkog spleš ekrana na koji ste možda navikli), i na kraju ćete dobiti root prompt (sh#).

I stigli smo do kraja prvog dela, u kojem smo dobili root pristup ka fajl sistemu. Hajde sada da promenimo lozinku.

2. Promena lozinke

Kao root-a, menjanje lozinke ne traži od vas da uneste staru lozinku, zato će pokretanje komande:


tražiti od vas vašu novu lozinku i da potvrdite novu lozinku koju ste uneli, kako bi sistem bio siguran da niste napravili grešku u kucanju.

I to je to, sada možete da restartujete vaš računar i ponovo ćete imati root pristup.

Izvor: KomBib

Ovaj članak je namenjen za sve one korisnike koji žele da prebace svoju e-mail korespondenciju sa Thunderbird-a na Evolution.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih ćete to želeti da uradite je činjenica da je Evolution mnogo bolje integrisan sa Gnome Desktop-om, Beagle-om, i tako dalje...

U ovom članku saznaćete kako možete da importujete e-mail-ove iz Thunderbird-a u Evolution. Menjanje klijenta za poštu je uvek riskatntno, pošto ćete obično želeti da sačuvate vašu staru poštu u slučaju da vam zatreba. To se obično lako rešava pomoću Export funkcije sa klijenta kojeg napuštate i Import funkcije u klijentu na koji se prebacujete.

Na žalost, Thunderbird još nema funkciju za eksportovanje. Zbog toga, importovanje vaše stare elektronske pošte u Evolution nije baš tako lako.

Ali, srećom, Thunderbird koristi standardni format za sanduče za poštu: mbox. mbox format je od starta podržan u Evolution-u preko njegove import funkcije.

E pošto sada znamo da možemo lako da importujemo e-mailove iz thunderbird-a, jedino što treba da uradimo je da nađemo gde se pisma nalaze. Njih ćete naći preko stranice sa parametrima naloga. U Thunderbird-u idite u Edit>Account Settings... i izaberite nalog iz kojeg želite da importujete elektronsku poštu, a onda izaberite podunos Server Settings i potražite tekstualno polje Local Directory. Ono bi trebalo da izgleda ovako:

/home/user/.mozilla-thunderbird/gfdse2df.default/Mail/mail.server.com

Ako 'ls'-ujete ovaj direktorijum, pronaći ćete kolekciju fajlova i direktorijuma. Uzmimo na primer Inbox. Tu ćete naći:

* Inbox.sbd directory
* Inbox.msf
* Inbox

Inbox.sdb je direktorijum koji sadrži sve poddirektorijume i njihove poruke koje ste kreirali u Inbox direktorijumu u Thunderbird-u.

Inbox.msf je fajl koji sadrži sumarni izveštaj o vašim e-mail-ovima radi bolje performanse.

I konačno, Inbox fajl sadrži vaše e-mail-ove u mbox formatu!!! Ovo je fajl koji želite da importujete u Evolution.

Hajde sada da importujemo Thunderbird Inbox u Evolution. U Evolution-u kliknite na File->Import. To će otvoriti prozor čarobnjaka. Kliknite Forward, izaberite Import a single file, kliknite ponovo forward. U novom prozoru, otvorite pretraživač fajlova, i uđite u /home/korisnik/.mozilla-thunderbird/ gfdse2df.default/Mail/mail.server.com. Možda ćete trebati da kliknete desnim tasterom miša u prozoru pretraživača fajlova kako biste uključili "Show Hidden Files". Izaberite vaš Inbox fajl i to je to. Evolution će da importuje vaše Thunderbird fajlove.

Ako ste kreirali puno poddirektorijuma, moraćete da prođete kroz importovanje svakog fajla (bez .msf ekstenzije) i poddirektorijuma pod Inbox.sbd.

Izvor: KomBib

MySQL je široko rasprostranjen sistem za upravljanje SQL bazama podataka koji se uglavnom koristi na LAMP (Linux/Apache/MySQL/PHP) projektima.

Da biste mogli da koristite bazu podataka treba da uradite sledeće: kreirate novu bazu podataka, date pristup serveru baze podataka korisniku baze podataka i na kraju da date sva prava datom korisniku za tu specifičnu bazu podataka.

Ovaj članak će vam objasniti kako da kreirate novu bazu podataka i kako da date korisniku odgovarajuće dozvole.

Za potrebe ove lekcije, mi ćemo objasniti kako da kreirate bazu podataka i korisnika za muzički plejer Amarok. Da bi indeksirao svoju kolekciju muzike, Amarok koristi mysql backend.

Osnovni zahtev za izvođenje ovih podešavanja je da imate pristup bazi podataka. Mi ćemo da kreiramo bazu podataka po imenu amarok kojoj će moći da pristupi sa localhos-a korisnik amarok koji će se indentifikovati sa lozinkom amarok....

Očigledno, mi treba da imamo instaliran mysql server kao i amarok:


U standardnom podešavanju, mysql root korisniku ne treba lozinka da bi se identifikovao sa localhost-a. U ovom slučaju, vi možete da se ulogujete kao root na mysql server koristeći:


Ako je potrebna lozinka, upotrebite ekstra svič -p:

Unesite lozinku:

Sada kada ste se ulogovali, vreme je da kreirate bazu podataka:

Query OK, 1 row affected (0.00 sec)

Mi dozvoljavamo korisniku amarokuser da se konektuje na server sa localhost-a koristeći lozinku amarokpasswd:

Query OK, 0 rows affected (0.00 sec)

I konačno mi dajemo privilegije za amarok bazu podataka ovom korisniku:

Query OK, 0 rows affected (0.00 sec)

I to je to. Sada možete da proverite da li možete da se konektujete na MySQL server koristeći komandu:

Your MySQL connection id is 12
Server version: 5.0.38-Ubuntu_0ubuntu1-log Ubuntu 7.04 distribution

Ukucajte 'help;' ili '\h' za pomoć. Ukucajte '\c' da biste ispraznili bafer.

Izvor: KomBib

Pomoću ProFTPD-a i njegovog SQL modula za MySQL, vi možete da date FTP pristup nesistemskim korisnicima.

Ako to uradite, moći ćete da date pristup Virtual User-u koji će biti jedini kome će biti dozvoljeno da koristi FTP servis.

Ovaj članak će vam pokazati kako da kreirate i ispunite user i group tabele kao i kako da konfigurišete proftpd kako bi mogao da koristi MySQL backend.

Da biste to postigli, vi treba da:

   1. kreirate lokalnog korisnika i grupu preko kojih će se logovanje ljudi obavljati.
   2. kreirate bazu podataka za proftpd kao i da date dozvole korisniku proftp baze podataka.
   3. ispunite bazu podataka.
   4. i konačno, konfigurišete proftpd.

1. Zahtevi

Pošto ćemo pokrenuti proftpd server i prijavljivati se koristeći mysql bazu podataka, mi treba da instaliramo obe kompnente plus mysql modul za proftpd:


Na Ubuntu i Debian-u, standardna root lozinka za MySQL je empty. Možda ćete želeti da je promenite tako što ćete ukucatu:


2. Lokalni korisnik i grupa

U našem primeru, uid ftp korisnika i gid grupe će biti 3001 (ova vrednost će kasnije biti upotrebljena). Lokalni korisnik kojeg ćemo mi da kreiramo će imati /dev/null za home i shell /bin/false.

Da biste kreirali grupu i tip korisnika:


3. MySQL baza podataka

Sada je vreme da kreiramo bazu podataka, damo dozvole korisniku i konačno kreiramo tabele.
Baza podataka će se zvati proftpddb a korisnik proftpuser će moći da se konektuje sa localhost-a koristeći lozinku proftpdpassword.

3.1 Kreirajte bazu podataka

Ulogujte se u mysql kao root:


I kreirajte bazu podataka proftpddb:

Query OK, 1 row affected (0.00 sec)

Query OK, 0 rows affected (0.00 sec)

Query OK, 0 rows affected (0.00 sec)


Nakon što smo kreirali bazu podataka i dali pristup specifičnom korisniku mi treba da kreiramo tabele koje će hostovati naše grupe i korisnike.

3.2. Kreiranje tabela baze podataka:

Postoje različiti načini za kreiranje tabela. Ili interaktivno kroz mysql komandnu liniju ili pomoću sql dump fajla.
U ovom slučaju mi ćemo kreirati dump fajl i ubaciti ga direktno iz shell komandne linije.

Kopirajte sledeći tekst u fajl koji se zove proftpd-mysql.sql:

CREATE TABLE ftpgroup (
groupname varchar(16) NOT NULL default '',
gid smallint(6) NOT NULL default '3000',
members varchar(16) NOT NULL default '',
KEY groupname (groupname)
) TYPE=MyISAM COMMENT='ProFTPd group table';

CREATE TABLE ftpuser (
id int(10) unsigned NOT NULL auto_increment,
userid varchar(32) NOT NULL default '',
passwd varchar(80) NOT NULL default '',
uid smallint(6) NOT NULL default '3000',
gid smallint(6) NOT NULL default '3000',
homedir varchar(255) NOT NULL default '',
shell varchar(16) NOT NULL default '/sbin/nologin',
count int(11) NOT NULL default '0',
accessed datetime NOT NULL default '0000-00-00 00:00:00',
modified datetime NOT NULL default '0000-00-00 00:00:00',
PRIMARY KEY (id),
UNIQUE KEY userid (userid)
) TYPE=MyISAM COMMENT='ProFTPd user table';

Snimite ga i ukucajte:
Imajte na umu da ovo morate da uradite kao root pošto proftpduser nema dozvole za kreiranje tabela u proftpddb bazi podataka.
Konačno, mi ćemo da kreiramo našeg prvog virtualnog ftp korisnika i grupu.

3.3. Prvi korisnik i grupa

Da bismo kreirali našeg prvog korisnika i lozinku, mi ćemo da se konektujemo koristeći pristup korisnika baze podataka koji smo upravo kreirali:


a onda ćemo da kreiramo vašu prvu grupu:


i vašeg firstuser-a koji će da pripada ovoj grupi:


Da bi vaš korisnik mogao da kopira i briše fajlove u svom home direktorijumu, vi treba da kreirate /var/proftp i date proftpuser/proftpgroup pristup pisanju u njega:


Sada još treba da konfigurišemo proFTPd da koristi našu novokreiranu bazu podataka kao backend.

4. Konfigurišite ProFTPd:

ProFTPd-ov glavni konfiguracijski fajl je /etc/proftpd/proftpd.conf. Na Debian-u, proFTPd nudi mogućnost uključivanja fajlova iz glavnog konfiguracijskog fajla. Tako ćemo mi da kreiramo fajl koji će se zvati /etc/proftpd/mysql.conf koji ćemo da uključimo iz glavnog fajla.

Prednost ovakvog metoda je u tome što ako naš novi config ne radi, mi lako možemo da stavimo komentar na njega i vratimo se na stari config.

Otvorite vaš omiljeni tekstualni editor, editujte /etc/proftpd/mysql.conf i stavite sledeći tekst u njega:

# Prisiljava upotrebu mysql backend-a
SQLBackend                      mysql

# Lozinke u MySQL-u koriste sopstvene PASSWORD funkcije
SQLAuthTypes                    Backend
SQLAuthenticate                 users* groups*

# detalji za konektovanje na mysql db
# dbname@host dbuser dbpass
SQLConnectInfo                  proftpddb@localhost proftpduser proftpdpassword

# Omogućite proFTPd-u da zna imena kolona u tabeli korisnika
# Ovo treba da se poklapa sa imenom u vašoj tabeli
SQLUserInfo                     ftpuser userid passwd uid gid homedir shell

# Omogućite proFTPd-u da zna imena kolona u tabeli grupe
# mi želimo da on stupa u interakciju sa njom. I ovde imena treba da se poklapaju sa onima u db
SQLGroupInfo                    ftpgroup groupname gid members

# proftpd će dinamički da kreira homedir ako on još ne postoji
SQLHomedirOnDemand              on

# ažurirajte brojač kada se korisnik uloguje
SQLLog                          PASS updatecount
SQLNamedQuery                   updatecount UPDATE "count=count+1,
accessed=now() WHERE userid='%u'" ftpuser

# promenite vreme modifikovanja svaki put kada korisnik izbriše fajl ili ga aplouduje
SQLLog                          STOR,DELE modified
SQLNamedQuery                   modified UPDATE "modified=now() WHERE userid='%u'" ftpuser

Hajde sada da modifikujemo proftpd.conf i dodamo sledeće linije odmah nakon Include /etc/proftpd/modules.conf:

Include /etc/proftpd/mysql.conf
RootLogin off
RequireValidShell off

Include će uključiti naš prilagođeni fajl, RootLogin je podešen na off kako bi zabranio root-u da koristi ftp servis i konačno RequireValidShell je podešen na off kako bi omogućio našem virtuelnom korisniku da se uloguje. Zapamtite da je shell našeg ftp korisnika /bin/false.

Sada restartujte proftpd:


To je to, vi sada možete da se konektujete na vaš ftp server koristeći korisnika firstuser.

5. Savet

Ako dobijete sledeće poruku o grešci:

May 22 21:37:10 mydomain.com proftpd[9308] mydomain.com (WW.XX.YY.ZZ[WW.XX.YY.ZZ]): USER firstuser (Login failed): Invalid shell: '/sbin/nologin'

To se desilo najverovatnije zato što ste zaboravili da podesite RequireValidShell na off.

Izvor: KomBib

Kopirajte fajlove fontova (.ttf ili .otf) u fonts:/// u File manager-u.

Kako da upotrebite novoinstalirani font u programu?

Ponekad ćete trebati da ponovo pokrenete program da biste mogli da koristite novi font.
Zatim možete da nastavite kao i obično, a novi font će se pojaviti u opcijama zajedno sa ostalim fontovima.

Kako da upotrebite font na web sajtu?

Ako specifikujete određeni font na vašoj web stranici koji nije instaliran na mašini posetioca, on će biti zamenjen sa standardnim fontom u njegovom web pretraživaču, koji je obično Times New Roman. Naravno, vi možete da specifikujete nekoliko fontova pomoću CSS-a i odredite im prioritet, ali ni to nije garancija da će svi korisnici videti fonove koje vi želite da vide.

Imate tri načina na koje možete da rešite ovaj problem:

    * Da biste obezbedili da naslov bude prikazan određenim fontom, najlakše je da ga pretvorite u sliku. Upotrebite neki program za crtanje ili obradu fotografija i snimite sliku kao .gif (ili .jpg ako ima puno nijansi različitih boja, ili u .png formatu).
    * Za dugačak tekst i samo za Internet Exlorer, vi možete da ugradite fontove, tako da će ih korisnici preuzeti istovremeno sa učitavanjem web stranice
    * Generišite sliku pomoću PHP-a 

Zašto se fontovi ne pojavljuju u e-mail-ovima i IM programu?

Onaj sa kojim komnicirate, putem e-mail-a ili preko IM programa, može da vidi samo one fontove koji su instalirani na njegovom računaru. Zbog toga izbegavajte slanje e-mail-ova i IM poruka sa nestandardnim fontovima; ili se postarajte da onaj sa kojim komunicirate ima instalirane date fontove, jer će u suprotnom videti standardne fontove.

Koliko fontova može da se instalira?

Windows može da koristi i po nekoliko hiljada fontova. Ali izbegavajte instaliranje prevelikog broja fontova pošto to usporava sistem. Mnogi programi moraju da učitaju u memoriju sve instalirane fontove da bi mogli da rade.

Zato je najbolje da fontove koje redovno koristite stavite u Fonts direktorijumu. Ostale fontove držite u nekom drugom direktorijumu ili uređaju za skladištenje, tako da možete da ih instalirate i deinstalirate po potrebi.
 
Da li su svi fontovi besplatni?

Nisu svi fontovi besplatni. Fontovi mogu da budu freeware, shareware, u javnom domenu, a postoje i demo verzije fontova. Ako preuzimate fontove sa Interneta obavezno pročitajte readme-fajlove u zip arhivama ili proverite na web sajtu autora kako biste se uverili da ne kršite ničija autorska prava.

Ako ne postoje informacije o autoru i licenci to još ne znači da je dati font besplatan.

Izvor: KomBib

Ovaj članak će vam pokazati kako da podesite samba-u da dozvoli read-only deljenje fajlova za računare u vašem LAN-u (bez da traži lozinku). Pošto se od korisnika neće tražiti korisničko ime i lozinka, ovaj članak je namenjen za one LAN-ove u kojima imate poverenja u sve hostove. Postoji mnogo prednosti u deljenju fajlova preko LAN-a. Na primer, ako imate multimedijalni računar u LAN-u (za slušanje muzike ili gledanje filmova....) onda bi bilo jako dobro ako možete da pristupite muzici sa bilo kog računara u LAN-u.

Hajde da počnemo. Pre svega, treba da instalirate samba-u.


Pošto ćemo da namestimo samba-u da sa stanovišta bezbednosti bude nezaštićena, postarajte se da samo vaša lokalna mreža ima pristup samba servisu. Da biste to uradili, otvorite  i editujte /etc/samba/smb.conf


i podesite interfaces na lo i interfejs lokalne mreže. U mom slučaju: eth1.

interfaces = lo eth1
bind interfaces only = true

Sada, vreme je da se izgladi samba-ina standardna bezbednost tako što ćete promeniti bezbednosnu varijablu: security i podesiti je da bude na share umesto na user i aktivirati guest nalog:

security = share
...
...
guest account = nobody

Sada možemo da kreiramo deljenje koje će moći da koriste guest korisnici:

[Guest Share]
        comment = Guest access share
        path = /path/to/dir/to/share
        browseable = yes
        read only = yes
        guest ok = yes

Sada možete da testirate da li je vaša konfiguracija dobra pomoću testparm:


Ako je sve u redu, vreme je da ponovo učitate samba servis tako da vaša nova konfiguracija bude uzeta u obzir:


To je to, sada svako u vašem LAN-u može da pristupi vašem deljenju.

Izvor: KomBib

Kako skinuti ceo ili deo sajta koristeći wget

U terminalu ili konzoli ukucamo
za download u tekući folder, ili

za download u neki drugi postojeći folder.

Ako ste kao i ja, onda već dugo želite da naučite nešto više o Linuxu, ali nikada niste imali za to vremena. Možda već imate jednu (relativno modernu) mašinu koja vam je dostupna, ali isključivanje Windowsa da biste se butovali u Linux traži vreme koje jednostavno ne želite da utrošite, ili nemate na raspolaganju. Očigledno rešenje je alatka za virtuelizaciju platforme kao što je VMWare. Ovde možete da vidite kako da besplatno upotrebite VMWare



Međutim, sada postoji čak i lakši način. DSL, skraćenica za Damn Small Linux, nudi paket distribucije koja je namenjena da se pokreće sa drugog operativnog sistema, i može čak da se učita sa memorijskog štapića! Ovo je odličan način da naučite Linux, ali All About Linux nudi još dobrih razloga zašto biste želeli da uvek imate DSL na memorijskom štapiću:

1. Pretpostavimo da ste otišli u sajber kafe da proverite elektronsku poštu i zabrinuti ste za vašu privatnosti. Upotrebom Damn Small Linuxa na USB drajvu, možete da zaobiđete problem zato što će svi kolačići, istorija pretraživanja i lozinke koje koristite biti na USB-u a ne na stranom računaru.

2. Vaši fajlovi neće biti inficirani virusima i crvima koji se nalaze u host računaru zato što koristite Linux na rezidentnom operativnom sistemu.

3. Za osobe koje više vole da rade u Linuxu, DSL je odličan zato što sada mogu da rade nezavino od okruženja računara na kojem rade.

4. Gde god da odete, možete da ponesete vaš radni operativni sistem sa sobom da ne biste bili prepušteni na milost i nemilost programa koji se nalaze na računarima koje koristite.

Izvor: KomBib

Najnovije izdanje Google Gadgets-a za Linux nudi poboljšanje  brzine i upotrebe memorije kao i ispravljene greške u prethodnoj verziji, a što  je najvažnije dodata je podrška za novije gadžete kao što su Gmail i Google  Docs.




Gmail i Google Docs se pokreću na Linuxu odlično što je  povoljno za korisnike Linuxa koji traže odgovarajuće rešenje za email i pisanje  dokumenata bez potrebe da imaju ceo Google Desktop paket.

Link za download i neophodne informacije

Izvor: KomBib