Kao sto samo ime teme govori, ovde postavljajte probleme, savete i sl. iskljucivo za ovu distribuciju.

---

Debian

                                   

Neko rece:
Evo nekoliko razloga zasto bas Debian:
- jer je najstabilniji i najvjerniji tzv. GNU filozofiji;
- jer ga koristi NASA;
- jer ste culi da sve prave face vrte Debian

Debian je jedna od najstarijih distribucija linuxa, i uz Slackware, drži status veterana među drugim distroima.
Ono što odlikuje Debian je da u svom sastavu, sem linux kernela, sadrži softver koji je i otvoren i slobodan, i ništa drugo ne dolazi u obzir. Čak su i Firefoxu promenili ime u Iceveasel baš zbog toga što je ime kopirajtovano, i već time ne spada u slobodan softver.
Druga odlika Debiana je da ćete uz njega dobiti veću količinu softvera od bilo kojeg drugog distroa, i to nekoliko puta veću količinu. Debian je umeo da dođe i na 21 CD ili par DVD-eva. Međutim, sav taj softver nije novijeg datuma, tačnije, često ćete naići na stariju verziju nekog programa od aktuelne, baš zbog politike Debianovaca - sve mora biti prečišćeno od bubica, počev od kernela, verzije GCC-a, x-org-a, pa do ostalih softverskih komponenti. Zbog takve politike, koja nekima smeta, Debian linux važi za izuzetno kvalitetan i stabilan, što serverski, što desktop operativni sistem baziran na linux kernelu, i kao takav stekao je veliku popularnost i potšovanje celokupne linux zajednice, koju drži i do dan danas.
Debian koristi DEB paket menadžer, a od ranih dana krasio ga je jedan izuzetan alat bez kojeg se danas ne može da linuxu - apt-get  To je bio alat koji se starao o dostupnim prekompajliranim programskim paketima za Debian linux, koji je takođe vodio računa i o međuzavisnim bibliotekama potrebnim za rad određenog programa. U praksi, to je značilo da, kada ste nekada recimo na nekom drugom linux distrou hteli da instalirate neki program, recimo showimg, osim samog programa, morali ste da svučete i instalirate i potrebne biblioteke, koje trebaju tom programu za rad, tipa libkipi, libsql, itd, pa je tek onda program mogao da radi, što je zadavalo glavobolje, jer je nekada bilo potrebno instalirati i više desetina potrebnih biblioteka. A na debianu je bilo potrebno otvoriti konzolu i otkucati
apt-get install showimg
i time ste sve završili, on sam svuče sve potrebne biblioteke, kao i program showimg, i sve to instalira i čak ubaci u startni meni, na vama je samo da kliknete na ikonicu i pokrenete program. Apt-get je danas standard na svim modernim linuxima, iako neki koriste druge programe, koji imaju istu namenu, i rade isti posao, samo se drugačije zovu.
Na bazi Debiana nastajali su i danas nastaju mnogi drugi popularni linux distroi, od kojih je svakako najpoznatiji Ubuntu.

Jel zna neko da mi objasni malo bolje testing verziju Debiana. Jer ona zauvek ostaje testing i apdejtuje se redovno, ili kad jednom postane stable, ostaje stable?

Vrlo prosto, Debian standardno dolazi sa malo starijim verzijama softvera, ali veoma prečišćenim od bugova, to je njihova filozofija, nek' i nije najnovije, al' da je stabilno i da ne zeza. E taj testing dir je ustvari novije verzije softvera, ništa drugo.

PA  znam da malo preteruju što se tiče pitanja stabilnosti. NJihov stable je stabilan ko stenčuga, po cenu malo matorijeg softwera ... samo eto taj testing ne znam dal je dovoljno siguran pošto ima to malo nesigurno ime "testing"?

Pa pazi, za desktop jeste, ionako te verzije softvera koji je u testing već rade dobro u stable verzijama drugih distribucija. Nije da su bete u testing-u

Hvala tebra!! 

A moram da te pitam> Debian testing vs Arch Linux? Koji je bolji(ako to može tako da se kaže)?

 Zdravo svima!

Počeo sam juče da koristim Debian testing release (netinstall). Instalirao sam ga na laptop Dell Latitude D400. Ranije sam koristio Linux Mint i wireless je bio odmah nakon instalacije detektovan i osposobljen. Dakle reč je o najobičnijoj Intel wireless karti.
Prilikom instalacije DEBIAN je i sam primetio da ta kartica postoji i rekao mi ime drajvera koji nisam mogao da nađem. Instalirao sam sve što sam našao u Synapticu vezano za wireless. Jel postoji šansa da se namesti preko onog ndsiwrapera?

Da, instaliraj ndiswrapper, i preko njega instaliraj windows drajver, ako već nema drajvera za linux.

A kako njega da instaliram (ndsiwrapper)? Probao sam , al ne ide, u stvari , komplikovano je mnogo ...

Zar ga nema u Synaptic-u? Otvori pa pogledaj na listi, mora da ima.

Ima ndsiwrapper-sources ... al nema GUI za sve to, ovako u procesu konfigurisanja kroz terminal uvek neshto promakne.

Nemam wirelles, ali bi trebalo da je postupak sledeći:
downloaduješ ndiswrappew odavde i raspakuješ ovu arhivu negde u tvoj /home dir, recimo /home/tvoje-korisničko-ime/ndiswrapper.
Zatim otvoriš konzolu, kucaš su, pa enter, pa ukucaš svoju root lozinku, pa uđeš u taj dir gde ti je raspakovan, znači kucaš

cd /home/tvoje-ime/ndiswrapper
make
make install

Kad završi instalaciju, treba negde da smestiš svoj windows drajver, u neki dir, nebitno koji, i to onaj *.inf fajl, koji je ustvari drajver. Kad to odradiš, onda treba da instaliraš drajver u linux pomoću ndiswrapper-a, ovako:

cd /putanja-do-windows-drajvera  (zatim entar, naravno)
ndiswrapper -i ime_fajla.inf
ndiswrapper -l           (ovo će to pokazati da li je drajver instaliran)

Ako je sve prošlo kako treba, drajver je ovim instaliran u linux, sad treba da ga učitaš:

modprobe ndiswrapper
dmesg                    (pokazuje da li je kartica instalirana, treba da jeste)
iwlist wlan0 scan       (ovo bi trebalo da pokaže listu svih AP-a koji te okružuju)

Da ti se ndiswrapper startuje u toku boota svaki put automatski, kucaš
ndiswrapper -m

E sad, oko konfiguracije tvoje kartice bi trebalo da ide nešto ovako:
iwconfig wlan0 essid ime-tvog-APa-sa liste         (sa liste od prethodne komande)
wlan0 enc <key>               (popuni svoj WEP ključ, ako ga imaš)
dhclient wlan0             (time pokrećeš svoju IP adresu)
i ako je sve u redu, testiraš svoju konekciju, pinguješ recimo google
ping -c www.google.com

To bi trebalo da je to.

Hvala čovek , iskopiraću ovo tvoje ako mi bude trebalo za neku sledeću situaciju.

Muke sam namučio da instaliram Linux drajver, neke delove sam našao u Debian arhivi, a jedan fajl sam skidao iz Sidux arhive  Trebao mi je ipw2100-source i ipw2100- modules. Onda sam restartovao laptop i ozaren pogledao u wirelles monitor  Jebi ga, Debian i njihova filozofija. Pre instalacije firmwarea sam morao da pročitam neki licence agreement. To je za Debiance kršenje prve zapovesti

Ја користим Дебиан Лени неких три месеца и кусур, и за сада да куцнем о астал, дека Дебиан код мене лети само тако. Нема багова, штуцања, кочења. Моја препорука свакоме.

Imam problem, zakacio sam neki virus i izbrisao mi je kompletnu opciju  desktopa, uopste ga ne vidi, nudi mi samoThemes, Apperance i Settings.  Tako da ne mogu da postavim odnosno na nacin koji hocu postavim pozadinu.  Ima li ko resenje.  zocamarkovic@gmail. com

Nije tebi to virus syebo, bar ne na linuxu, a i ne bi mogao da ti sroka bez root naloga. I da, jel' to na windowsu ili linuxu? Ako ti je to stradalo na linuxu, probaj napravi novog korisnika pa se uloguj, tek da kao opciju otklonimo oštećenje sistema.

Ovako, nakon X probanih distribucija Debian je naizad legao
ali ipak imam nekoliko problema:
1. ne mogu da otvorim Windows-ove particije - slika 1
2. kad sam probao instalirati softver sa DVD (onaj sa koga sam instalirao Debian) takođe odbija - slika 2 - ovde možda grešim što ne koristim ostala 4 DVD koja tek sad skidam

Ako može neko da mi pomogne bar sa prvim problemom...

Debian menjа GLIBC za EGLIBC

Dosta kratkom porukom na svom blogu, Debianov developer Aurelian Jarno (Auréllian Jarno) je najavio fundametalne promene u budućim Debian-ovim izdanjima. EGLIBC (Embedded GNU C Library), koje je orginalno napravljen za embedded sisteme, će zameniti GLIBC (GNU C Library).

Jarno kaže da ove izmene obećavaju unapređenje razvoja, posebno kada su u pitanju drugi učesnici u radu, izveštaju o greškama i podneseni patch-evi. U ranijem periodu su GLIBC developeri bili ocenjivani kao delimično "ne baš" prijateljski nastrojeni. Izveštaji o greškama su često odbijani zato što su bili bazirani na prethodnim verzijama u odnosu aktuelne verzije sa CVS-a a često su bili zatvarani bez ikakvog objašnjenja.

Druge koristi, kako kaže Jarno, će bizi podrška za plaforme pored x86 i druge šelove pored Bash-a, za koje je GLIBC blisko vezan. Takođe, EGLIBC ima bolje alate za testiranje koji se pokreću na raznim platformama i lakše se podešavaju, za na primer, komponente poput NIS ili RPC .

GNU C biblioteka  (GLIBC) je osnova Linux distribucija, koja gotovo sve binarne pakete dinamički povezuje sa bibliotekom i koristi njene funkcije. Dinamičkim povezivanjem sa bibliotekom, smanjuje veličinu binarnih fajlova, i kada se ispravi bag u biblioteci, automatski su ispravljene i sve aplikacijeBy dynamically linking the library. Srećom, ovo takođe znači da će biti relativno lako zameniti je sa alternativom poput EGLIBC-a koji ima bolju podršku.

Info: h-online.com

Pošto je Lenny prešao u stabilno izdanje, rešio sam da poteram na kompu Squeeze (testing). I za sada sve pohvale. Dosta brži boot sistema, i to primetno. Ono što me najviše obradovalo je OpenOffice 3.0.1, i GIMP 2.6.6. Konačno su sredili da Toolbox-levo, i Layers, Channels, Paths, Undo-Brushe-desno, uvek budu vidljivi i aktivni dok god radite nešto sa slikima. Nema više besumučnog kliktanja po Panelu, čas na sliku, čas na panele sa alatima, i filterima.
Da završim, za sada sam više nego zadovoljan stabilnošću i brzinom Debianove test verzije...

Pozz...

Nakon nekoliko distribucija, dosao je na red i Debian i za sada mi se cini da ce on ostati dugo, posto mi komp mnogo bolje radi, dosta brze bootuje sistem i ne koci se...

ALI

desilo se nesto i ne znam kako ovoda ispravim
U attachmentu je slika problema, pa ako neko moze i zna o cemu se radi neka pomogne...

изашао је и Дебиан 7...
У виртуалбоксу лепо ради, чак бих могао рећи „као подмазан“ једино је смор што су пакети мало старији... Нпр чуди ме да су Либреофис оставили у верзији 3.5.4 уместо стабилне 3.6.5 верзије (да баш не ризикују са верзијом 4)....

Све у свему препорука за слабије рачунаре... коришћење рама је задржано на нивоу Виндовс ИксПеа...

Debian je poznat kao super stabilni sistem, i to shto ima rolingupdejt...