Life story ~ Nevinost u tridesetoj! :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Citat: machakz 30. Jul 2006, 21:12:43

ma sasvim pozitivan stav prema zenama... dok ne dodje do bliskog susreta gde treba nesto preduzeti

onda dize ili misli da dize sebi cenu (kao i svi iskompleksirani ljudi) kriticnim (ili pakosnim Smile

) komentarima tipa 'vidi koliko joj je dupe, a ova je rosava, a ona je..' pokusavajuci da stvori utisak kako su za njega samo neke extra ribe ili sta vec... unapred se ogradjujuci od toga sto joj sigurno nece prici... nije da ne sme, i nije da ga ona nece, nego nece on nju

Да,да ово ми је познато...мада нису у питању невини тридесетогодишњаци,већ људи са стабилним,вишегодишњим везама.Има оних који варају своје девојке,и оних који то не раде(не знам да ли би да су у прилици),али су сви окупљени у заједничко прегнуће да окрпе туђу девојку када дотични нису присутни.Е,сад,овде су различити мотиви,али мислим да је суштина иста,а то је гордост која рађа,или коју је већ родила,несигурност.Чини се да једно без другога не може,без обзира ко коме претходи.Па тако и ови,које ја познајем,осетивши претњу по сопствену мушкост,из,наравно,потпуног бесмисла "примећују" разне недостатке,били они стварни или не.Док ово куцам,присећам се личног искуства,мада пре више од десет година,али у суштини то је иста ствар.Дође ми кући девојка,ови споља то региструју и ето ти их на вратима после таман толико времена да су уверени да су прекинули било шта(не бих о детаљима).То је наравно чиста завист,али и потпуна несигурност у себе,а о безобразлуку да и не говорим...Друга ствар је сасипање у лице шта се мисли о њој,не би ли повредио онога кога осећаш као некакву претњу(било које врсте).Наравно,и ово је из личног искуства.Треба ли рећи да се с годинама ништа није променило.Измишљене приче,оговарања и свака врста бесмисленог пребацивања је храна егу,или боље-ЕГУ.Тако и овај твој комшија,вероватно заражен "другарским" разговорима,па још очигледно,колико год необично за његове године било,емотивно незрео,пада на првом тесту,повучен могућношћу лаког отклона проблема-правдањем несавршеношћу могућег партнера(не волим ову реч,ал'не могу друге да се сетим).Да ствар буде компликованија,он мора да се "докаже" и друговима,а не само себи,па су реакције још енергичније,искричавије,а самим тим и,у очима других смешније,а по њега самог,погубније.Излаз није у подупирању своје несрећне фигуре на пиједесталу сујете,праћен светином која мери друштвене кораке појединца,и која грешке не прашта,већ у истинском смиривању своје личности,спознаји сопствене слабости и искреном прилажењу свему и свакоме.Човек тек када се спусти на земљу,али и када устане са земље,не желећи више да се по њој ваља и стане на ноге,у овом случају духовне ноге,праћен умом који дозвољава разуму да поштено и објективно прихвата ствари и догађаје око себе,дакле,тек онда постаје човек,јер као што каже Св.апостол Матеј:"Због тога ће оставити човјек оца својега и матер,и прилијепиће се жени својој,и биће двоје једно тијело,
Тако да нису више двоје,него једно тијело.А што је Бог саставио,човјек да не раставља"
Па погледај онда која је то величина!Мушкарац жени својој прилази и они постају човек,т.ј. Човек-оно што је и предназначење наше и суштина наша.Заиста безгранично прелепо и свеиспуњујуће!Знајући то,запитајмо се можемо ли кињити,унижавати и подсмевати се некоме ко је можда и наш део нашег испуњења.
Заиста,онај ко то ради је само пола човека,без обзира имао партнера или не,јер очигледно није себе остварио јер му други треба за потврду.Ово звучи као критика овом делу људи које сам ја означио,али као што рекох,суштина је иста-и твој комшија и моји познаници имају себе за противнике па је оно на шта би ја указао смирење.Смирење као лек.Када мисли постану благе,смирене и топле,људи сами почињу да се одређују према ономе ко их према њима одашиље.Они којима благе мисли сметају одлазе(мада после извесних трвења),не желећи да буду у близини,а они којима до срца долази топлина прилазе.У групи таквих је обично и она половина коју тражиш...