Pozdrav,
imam 22.   godine, zivim u Beogradu, sa roditeljima i mladjom sestrom.  
Studiram na privatnom fakultetu koji ne placam i treniram fudbal.  
Napisacu neke detalje iz detinjstva, jer mislim da su oni vazni jer verujem da me je to formiralo kao coveka danas.  

Do 4.   godine sam ziveo sa roditeljima, babom i dedom.   Isao sam u vrtic u blizini stana.   Deda bi me vodio tamo svako jutro.   Nisam voleo taj vrtic.   Secam se nekih detalja da je bio jedan decacic koji me je non stop zadirkivao, i mislim da sam ga se vrlo plasio.   U tom vrticu nisam nikad spavao, imao sam strah od toga.   Samo sam jednom u tih godinu dana spavao.   Deda bi dolazio po mene cim je bilo vreme za spavanje.  
Kada sam imao cetiri godine, kupili smo stan u koji smo presli da zivimo.   Imao sam vrlo lepo drustvo tamo.   Najvise sam se druzio sa trojicom decaka koji su ziveli blizu.   Jedan od te trojice, u predskolskom periodu nam je uvek bio kao vodja.   Mene bi uvek stavljao u svim igrama na poslednjem mestu, ali nisam mogao da mu se suprostavim.   Kasnije je sve to nestalo.   Imao sam puno drugara tamo.   Dosta decaka i malo devojcica, sa kojima nisam voleo puno da se igram.  
Upisao sam i drugi vrtic, u koji sam isao od 4.   do 7.   godine.   Nije mi bilo tesko da idem tamo.   Opet je postojao neki decak koji bi me dirao.   Tamo nisam imao problema sa spavanjem.  

Kao dete, veoma sam bio privrzen svom tati.   On mi je bio idol.   U svemu uzor.   Tata ne pije, pusac je, dosta je nervozan u nekim situacijama, dosta i psuje.   Uvek bi mi davao novac kad' god mi je bio potreban.  
Kao klinac pokazivao sam naklonost prema fudbalu.   Tata bi me upisao da treniram.   Na svakom treningu i utakmici tata me je pratio.   U pocetku bi me dosta kritikovao.   Jednom prilikom secam se da kada sam lose odradio trening, da bi me izgrdio zbog toga.   On je bio dobar (i sad' je), ali kad' bih nesto lose uradio (nevezano za fudbal) vrlo sam ga se plasio.   Nije tuk'o dovoljno je bilo da se pojavi ispred mene i to bi me uplasilo.   Na fudbalu, za svaku gresku bih pogledao u njega i njegovom gestakulacijom bi znao sta misli, da li je zadovoljan ili ne.   Jednom prilikom, na utakmici sam odigrao dosta lose.   Kuci bi dosli i on bi iskljucio televizor i posteno me izgrdio.   Mama se ne bi mesala u te stvari, jer da kazem da je tata vrlo tezak kada je nervozan.  

Sto se mame tice, nju sam "manje voleo" jer me je ona dosta vaspitavala, terala da ucim.  .  .  To nikako nisam voleo, jer sam mogao da budem po ceo dan napolju da se igram sa drugom decom.   Retko bi mi davala za slatkise, ili ako mi da jedan dan, taj dan nece vise.   Ona me je vodila u vrtic, u pocetku u skolu dok nisam isao sam.   Volela je sto se bavim i fudbalom.  

Do osmog razreda osnovne skole sve je bilo uobicajeno.  .  .   Drustvo dobro, fudbal mi je isao takodje dobro.   Do petog razreda sam isao redovno na ekskurzije, dok mi neko nije ukrao game boy, kojeg sam voleo da igram.   Posle sam isao samo na izlete.   Vrlo malo sam, kako sam vise rastao pricao sa drugaricama.   Cesto sam dobijao komplimente iz komsiluka da sam izuzetno vaspitan, jer sam se uvek javljao prvi starijim osobama, sto sam smatrao izuzetno vaznim.  
Jednog detalja se isto secam, kada sam u 5.   razredu dobio razrednog staresinu i kada me je drug pitao, pred gomilom drustva, mahom starijeg, da li sam se zaljubio u razrednu.   U trenutku sam otisao odatle i poceo da placem, i danas se rado secam sa drugarima tog detalja :) Nisam voleo da pricam o devojkama.   Nikad nisam ni psovao.  
U toku osmog razreda, dosta decaka su vec sazrevali u tinejdzere, vec pricali o devojkama dosta, poceli da slusaju muziku.   Ja bih po ceo dan igrao jurke, fudbal.   Tako secam se kada se slavilo zavrsetak osnovne generacije pre nas, i svi  dosli doterani na skolsko dvoriste, ja  bi dosao sa fudbalskom loptom i sam sutirao na gol.   Uopste me nije privlacilo da budem deo njih.   Izbegao sam maturu u osnovnoj skoli.  

U srednjoj skoli mi je takodje bilo dobro, mada nista specijalno.   U pocetku sam birao drustvo, misleci da su "na drugoj strani" drugari koji piju i puse i drogiraju se.   Bilo ih je nazalost dosta, ali su to sve bili dobri momci.   U srednjoj skoli se dozivi dosta promena.   Pre svega dosta toga se desavalo sto se tice musko zenskih odnosa.   Ja sam to izbegavao, bio sam vrlo uplasen.   Takodje, tada je pocelo da se intezivira sa zurkama, polako je pocelo i da se pije, pusi, i neretko konzumira droga.   Neki su to voleli, neki da bi usli u drustvo, jer su zeleli da se pokazu.   Ja bih uvek stajao po strani.   Ni na jednu zurku nisam isao, nisam niti jednom pio pivo (jednom sa tatom pred kraj osnovne, verovatno da ne bi kasnije uzimao), ni pusio.  .  .   Ukus piva i nisam voleo, dim takodje ali ga niko ne voli u pocetku.   Jedina zabava je bila matursko vece, na kojem mi nije bilo nista posebno (mnogima se nije svidelo, osim hrane :) Posle mature se islo na splav, na koji nisam otisao.  

U toku srednje skole sam promenio par klubova u fudbalu.   Tata bi me i dalje pratio.   U pocetku, jos u osnovnoj skoli mi je to bilo u redu, ali kasnije je pocelo da mi smeta i da me opterecuje.   Cesto bi kasnije tati govorio da ne ide sa mnom, ali on je bio uporan u tome.  
Fudbal sam izuzetno voleo, nije mi bilo tesko nikad da treniram svaki dan.  
Tata je prestajao da dolazi na treninge ali bi uvek nekako osecao njegovo prisustvo.   Na utakmicama je redovno dolazio.  
Na fudbalu sam dozivljavao mnogo nepravde.   Od prvog kluba koji sam promenio, sve bi isao nize (u pitanju su veliki klubovi).   Uvek bi vazio za velikog talenta, ali sa na tome sve zadrzavalo.   Dosta sam slabe konstrukcije i to bi uglavnom bila mana koja me je sputavala.   Cesto su i igrala deca ciji su roditelji dosta imucni ili su imali neka poznanstva, sto sam uvidjao kao veliku nepravdu.  

Sada sam treca godina studija.   Bavim se jos uvek fudbalom, ali i dalje sam samo talenat, mada se sam trudim da fizicki ojacam.   Nisam otisao ni na jednu zurku do sada.   Nisam imao nikad devojku niti sam ikad poljubio (da ne bude zabune, ja sam hetero nastrojen).   Imam dosta drugara, ali dosta slabo ih vidjam jer izbegavam drustvo.   U drustvu na treningu sam izuzetno cutljiv, previse.   Cesto mi kazu da sam kao devojcica dobar.   Veoma sam posten, nesebican.   Volim humor, u osnovnoj skoli sam dosta zasmejavao drustvo.   Danas sam vrlo stegnut kada pricam sa nekim.   Volim da citam viceve i da se salim sa bliskim drustvom.   Na moj racun pogotovu.   Vrlo sam odsutan, pogotovu na treningu i utakmicama u poslednje vreme.   Kao da gubim volju za tim iako po ceo dan razmisljam samo o tome i fudbal mi je jos uvek jedini cilj.  

Sa mamom sam veoma blizak, sa tatom bas slabo komuniciram od mozda 16.   godine.   Meni smeta da ga izbegavam, stidim se veoma toga, nekad se trudim da to prevazidjem ali ne vredi.   Uvek imam osecaj da je tu kao neka senka.   Dosta stvari mi smeta kod njega (dok jede, kada vozi u autu zbog nervoze, zbog duvana koji zelimo da ostavi, dok sedi za televizorom dosta vremena, skoro non stop posle posla u dnevnom boravku i tesko da mozemo da dodjemo do daljinskog :) On me vise ne gleda na treninzima i utakmicama (mada mi je ovo sumnjivo nekad' :) On zna da sam dosta uzdran sa njim ali, pored sestre, on je i dalje meni mnogo privrzen, cesto dodje i sedne pored mene u sobi, ali ja jednostavno ne volim kad' je on tu.   Mnogo ne volim sto je tako, jer bi voleo da imam sa njim onaj odnos kada sam bio klinac, i smatrao ga idolom.  
Ne psujem i ne volim da sam u drustvu kada se prica o devojkama.   Imam mladju sestru, i svakojake price slusam i mnogo mi tesko pada, pogotovu ako bi pomislio da bi neko nesto rekao tako za nju.  
   
  Osecam se veoma drugacijim jer svi moji drugari izlaze vrlo cesto, piju dosta, imaju/menjaju devojke.   Po mome ja bih zeleo da imam samo jednu, onu pravu, nikako da gledam devojku kao objekat, vec kao pravu ljubav, za zivot.   Neverovatno mi je to sto ljudi masovno izlaze i napijaju se i vesele, a ja ne osecam potrebu za tim.   Nisam stvorio nista u zivotu, zivimo skromno i ne smatram da imam razloga da se veselim.   Pogotovu mi je cudno da neki koji takodje tesko zive prosto nemaju razumevanja da dok oni piju i vesele se, da njihovi roditelji sede mozda ispred tv-a ili kuci i gledaju kako ce da se prehrane sutra.   Takodje se dosta brinem o sestri da kao se izgradi kao pravi covek.  
Ja skoro da nemam komunikacije sa zenskim osobama (verovatno ta privrzenost mami).   Vrlo sam stidljiv kada su one u pitanju.   Mama bi cesto govorila da sam ja trebao da budem zensko a moja sestra musko, jer smo vrlo razliciti.   Ne volim da se guram, da se svadjam, da ako bi neko pored mene prosao u prodavnici preko reda ne bi nista rekao.  
Volim da sedim za kompjuterom i igram igrice.   To me vrlo opusta.   Takodje i muziku slusam.  

p.  s.   evo danas sam imao utakmicu na kojoj sam igrao.   Imao sam veliku zelju da se dobro pokazem, ali kad' god izadjem na teren u poslednjih par godina, jednostavno kao da mi se rasire zenice i iskljucim se od svega.   Osecam kao neki pritisak u ocima.  .  .  

Svestan sam da nije sve u redu sa mnom, zato ako neko ima neki savet, dobro bi mi dosao.  
Sve najbolje:)

Potrazi strucnu pomoc. Nista ozbiljno, samo za pricu. To bi bilo bar najbolje po mom misljenju.

I verovao ili ne, nisi nikakav cudak... imas manje/vise iste probleme kao i vecina ljudi samo sto se tebi nakupilo par njih.

momak nadji zensko....ali pothitno
ne zajebavam se....moras se osloboditi straha i prici prvoj koja ti se imalo svidi
nemas sta da izgubis mozes samo da dobijes
mozda ti se cini da nije tako,ali i dalje ima devojka kojima se svidjaju mirni,povuceni i tihi momci...

Lep tekst, svrha ovog je da popricas sa nama, ali moram priznati da sam samo cekao kada ce fabula krenuti u smeru homoseksualizma, i onda neko da napise ti nisi gej ti si jedna pedrcina  eto da se malo nasalimo.

Za to neuzimanje alkohola,cigara, droge, sve je to lepo, ali nemam pojma sve te stvari a nazalost pogotovo ova treca pomazu u socijalizaciji ljudi, niko od tebe ne trazi da pijes ili nesto tako pa ces onda kao imati ortake i brdo riba, uglavnom moras traziti nesto sto ce te povezati sa bilo kim, sa tim ortacima koji su zaljubljenici u fudbal,u ispijanje kafe i sta znam...
Problem sa roditeljima, mislim da ipak trebas sto se toga tice shvatiti da oni nisu nista posebno, nego da su ljudi koji su bili kao ti pa ostarili i tebe stvorili sa svim manama i vrlinama, koje imaju i oni i koje imas ti. Ja mogu reci koliko god ti voleo fudbal da te otac nazalost previse, kako sam ja shvatio, terao i upucivao na fudbal, ali naravno bolje i u to nego u odlaske po kafanama i slicno(kao moj mene  ), a devojaka sto se tice nadji bilo sta, da bi shvatio neke stvari potrebno je da nekog volis pa da te taj neko zajebe i onda imas normalan stav prema ljubavi i musko-zenskim odnosima. Nadji nesto, sto je jedan stari nezenja rekao, ja bi ujutro voleo makar imati nekog oterati u tri pizde materine kad pijem onu kafu jebla mi ona mater samom. uvek ti treba neko!!!
Za sestru se nemoj puno brinuti, naravno povremeno je kontrolisi u granicama zdravog razuma, nekad podvikni i sve ce biti u redu, tako te stvari idu, ona mora imati decka, sipmatiju mora izlaziti, spavati kod nekog drugog i tako to, naravno kad za to dodje normalno vreme u njenom razvoju u odraslu osobu.

Moj savet je da odes na dragstor, kupis par piva, sednes na terasu i pocirkas koje savatacete brzo jer nema toleranciju, onda zaspi pa nemoj otici na trening nazovi neku ortakinju iz srednje da se ispricas sa njom, ako je neka  pokusaj nesto vise.

Sve što si napisao je življenje po tuđim planovima i idejama. Vreme je da odrediš šta tui želiš od svog života i da se suočiš sa realnošću. Znači ako si zainteresovan za fudbal a igraš za treću ligu, idi u treću ligu. Ako te nervira kad neko viče odjebi ga i ne daj mu da viče na tebe. Ako si hetero nađi devojku, ako si homo nađi dečka. Svakako nađi nekoga. Nije dobro biti sam.

Brate ti si unsociable . To je tvoj problem. Iz ovog teksta nisam zakljucio jel ti imas nekog bas dobrog druga. Previse si povucen, a to je velika greska. Ajde moram priznati ni ja nisam puno izlazio do jedno 15 godine ali sam uvek imao dobre drugare, posle sam izlazio, zvali su me ljudi iako mi se nekad ne bi ni svidelo ali morao sam i drugima da udovoljim. I ja sam se malo plasio cura u pocetku, bilo me stid da pricam o tome, ali posle mi je sve to postalo okaj. Doduse one su prisle meni a ne ja njima. Ti moras pricati sa svima i ne trebas da se natezes kad pricas sa curama. Ej 22 godine a ni curu nisi poljubio pa strasno. Pod hitno da postanes malo vise socijalniji da se druzis sa ljudima i da izlazis. Ne moras da pijes alkohol kad izadjes i pusis cigare, kamoli da uzimas drogu. Ni ja ne ljubim alkohol niti ga pijem kod kuce, jedino nekad u drustvu i to nisa preterano. Ne volim da se napijam jer mi je to odvratno. Isto igram igrice pa mi mama kaze da sam matori konj, ali to je sve normalno! Okupi se nas 5-6 i igramo pes2008 turnir. Pa ima li ista lepse. Onda uvece grupica isto izadje u grad pozovemo neke drugarice. Preko drugarica upoznas jos neku novu drugaricu i tako ide.

Ne polazi nadu u nas fudbal jer ga vode lopovi i mafija, pa ti i da si Messi ne bi mogao da se prodas ako nemas manadzera. Ali to je samo kod nas jer je mafija bukvalno u svakom obliku drustvae. Vidi u Hrvatskoj prvo su prodali Eduarda za 15 miliona evra evo sada i Modrica za 26, a nasi ne mogu da prodaju Jovetica jer onaj njegov menadzer je muti voda. To je valjda zlatno pravilo, nije ni cudo sto nam svi uvale petardu na takmicenjima jer pravi igraci ne mogu da se dokazu, vec sve igraju tatini sinovi tipa Rnic itd. Videces na ovoj Olimpijadi ima da zavrsim ko prosle, znaci katastrofa. Ne smem ni da mislim na 31 maj koji dolazi jer znam da ce nas Nemci naguziti. Pa sta ti mislis zasto nece Bojan Krkic da igra za Srbiji ili jedan Marko Marin. Ni je ne bi igrao za Srbiju jer je sve iskvareno i pokvareno! Toliko od mene i lep pozdrav

Mislim da je ti je yourtoiletpaper preporuchio pravu stvar. I sam si otkrio uzroke svog duboko ukorenjenog stida, ali struchno lice ce ti pomoci da to prevazidjesh. To je jako opasna bolest, kao da si vezan za kolica ako ne i gore. Jedina prednost je shto je izlechivo.

Dodao bih samo par stvari. Stid nije nishta drugo na strah od "nacrtanog tigra", i moracesh to da prelomish. Iako mislish da ce ti se neshto strashno desiti, zapravo nece.

Prvo najbanalniju dilemu da ti razreshim. Nije nishta loshe napiti se, loshe je opijati se. Ponekad chovek mora da se izduva. Samo ti bi trebalo da krenesh lagano inache ce nastupiti eksplozija.
Otac. Njemu ne treba da se suprotstavljash, ali ne smesh da ga trazhish pogledom na tribinama zhivota. Care, on nece zauvek biti u mogucnosti da te vodi. Kad tad cesh morati sam.
Sestra. Kako mislish da je vaspitash kad nemash ni 1% zhivotnog iskustva. I ja imam mladju sestru, znam shta ti pricham. I veruj mi, ono shto svi uradite do njene petnaeste godine to vam je. Dalje se ne mozhe nishta ispraviti, bar ne drastichno. Kakav joj uzor dajesh kad si tako mek ? Ona gleda tebe koji si dobar a nemash nishta od toga i pomislice kako je glupo biti dobar. Rezultat toga ce biti da je privlache zhestoki momci. Daleko bilo.
Devojke. Ko te je slagao da postoji jedna prava ljubav za ceo zhivot ? Ti se kroz zhivot menjash kao i tvoja devojka i nemoguce je da budete jedno za drugo chitav zhivot zbog ljubavi. Ljudi ostaju zajedno zbog poshtovanja, prijateljstva i zajednichkih problema, a ne zbog ljubavi. Ljudi chesto nakon 20 godina kazhu kako vole osobu sa kojom su kao prvog dana, ali to je ljubav prema secanju na tu osobu. Pitaj starije. Kako mislish jedina ? Postoji na planeti bar milion devojaka koje bi ti odgovarale. Pa i da postoji jedna, kako mislish da je nadjesh ? Da je dobijesh na lutriji ? Mnogo jezika cesh morati da olizhesh dok nadjesh onaj najbolji ... Kad su ribe u pitanju nemash tu shta da mozgash, ako te tvoje telo tera da se ljubish sa njom ima da poginesh pokushavajuci, ako si iskren prema sebi. Imash shta da ponudish. Zabavan si, pametan, sigurno si i zgodan i garantovano te bar njih 10 zheli u ovom trenutku. Iskoristi makar jednu priliku za pochetak.
Fudbal. Imash 22 godine. Ili nadji krimosa koji ce da te proda negde preko ili batali i posveti se faksu. Jebem ti fudbal i ko ga izmisli. To sranje je upropastilo mnoge zhivote. Skoro kao jedan omanji rat.

Mlad si choveche, zdrav i prav, i tvoja je obaveza prema Bogu, Prirodi, MMF-u ili Manchester junajtedu, u shta god da verujesh, da to i iskoristish. Pozdrav i puno srece.

 :idea:Ti si baca covek za selo i njivu... Ako budes imao prilike povuci se na mirnu seosku atmosferu bez interneta,elektronike i ostalih gluposti... Back to the primitive... Svi tezimo tome i eventualno cemo stici kad-tad u zivotu. Preporucujem ti neko selo u Sremu  jer ces tu naci dobro domace vino. Kada popijes malo tog vina budes artisticki ekspresivniji i navabis neku seljancicu. Osamostali se malo. Ne budi kesa. Idi na svirke Partibrejkersa. Uleti u sutke. Jos uvek mozes da postanes roker. Srecno

Hvala na odgovorima.   Ne znam ko je koliko relevantan ali dobro.  
Evo malo da odgovorim.  .  .  

Imam drugare, druzim se sa njima, igramo i pro evolution naravno, ali ih izbegavam ponekadkada se ide na zurke ili neku "bleju" koja se desava kasno.   Ne sticem nove prijatelje, jer nemam zelju za tim.  
Nisam mislio da cu naci onu pravu devojku odmah, ali zar da trazim nju preko svih zivih.  .  .   To mi bas pada tesko, pogotovu, opet, kad' pomislim na sestru i da neko preko nje trazi nekog bliznjeg.   Sve je to meni super, kad' na primer vidim(o) neku devojku koja se toliko dobro obukla, a ima te obline koje opustaju oci, pa kao aj' sad' da joj pridjem, privukla me fizicki, ona hoce ja hocu i svi zadovoljni.   Ali i to dete ima roditelje koji sigurno ne bi zeleli da im dete bude usputna stanica, niti bilo koji roditelj zeli tako nesto.   Pre par dana izlazim iz nekog restorana i ulazi neka devojka sa drugom i drugaricom i kaze: "Vidi ovde levo koliko ima frajera".   Opet pisem, druzim se sa likovima i samo jedan primer cu da navedem.  .  .  Imam devojku tu i tu, aj' me upoznas sa tom veceras, sutra trebam da se nadjem sa nekom malom.   I kao aj' sad' "izlizi" se sa "izlizanim" da nadjes pravu lizalicu.   I sve to danas rade mladi, ali ako to rade, ne znaci da je ispravno.   Kao ni to sto svaka druga kopira cecu beyonce i sta vec postoji.  

Fudbal mi je za sada jedini cilj koji zelim da ostvarim.   Na tome cu nakon faxa da radim dosta.  

Ja ako ne budem dao sestri primer ne znam ko ce.   Recimo da stavim sebe u poziciju da cesto dolazim kasno, nekad trezan nekad' ne, ne vazno, kakav ja to njoj primer dajem.   Ja jesam dobar, posten i sl.   i ne znam sta je u tome lose.   Kada je ona u pitanju imam cistu savest.   Nadam se da ce odrasti u normalnu zenu.   Danas drustvo mnogo diktira trendove.   Desilo se par puta da kupi neke bas kratke pantalone ili previse uske i slicno.   Kad' bi je pitao zasto, ona bi rekla da se to tako nosi.   Ja jesam dobar i mek, ali se takodje i trudim da nesto stvorim.   Treniram i studiram, aktivan sam, sto mislim da je dovoljno da joj budem primer.  

Sto se tate tice, njega svi vole gde god da se pojavi.   Covek se zeza 100%.   Ja se njemu ne zameram ni malo, jednostavno ta neka distanca postoji od mene, da ne znam prosto zasto.  

Ako se setim jos necega napisacu jos.   Ovo sam na brzinu odradio tako da ako ima dosta gresaka shvatice te :)

Dobio sam jednu privatnu poruku od nekog ko je zeleo da ostane anoniman hehe
Samo da mu porucim da bi mu rado odgovorio ali posto sam nov, ne postoje za mene privatne poruke, ali uglavnom i tebi hvala.  

Pozdrav svima:)

Овде има заиста добрих коментара; ово се нарочито односи на Фаренхајтов.

Проблеми које овде наводиш нису никакви огромни, несавладиви проблеми. Кроз све то мање-више прође велики број људи, на путу ка свету одраслих, само их неки превазиђу пре неки касније. Ништа што си навео није забрињавајуће; једино ми је мало необичан твој став по питању "свега што воле млади".

Нико не каже да треба да пијеш, да се дрогираш или да стално јуриш девојке... Не, већ би било згодно када би једноставно пронашао оно што ти одговара. Не можеш то постићи тако што ћеш сам себе затварати под стаклено звоно. Теби треба осећај да си жив, и мислим да би након тога био много сабранији.

Површност у људским односима, али и све друге ствари од којих би да заштитиш своју сестру, али и себе, ствар која је увек постојала и постоји. Али, сам бираш и друштво и људе који ти пријају, те зато нема потребе да те она чуди.

Ипак сви сами градимо сопствени свет, свесно или не.