Sloboda predstavlja ono najlepše: kada čovek može da zaista bude čovek. Sloboda predstavlja, najčistiju stvar u moralnosti. Onaj ko nema slobodu je zapravo duša u lancima.
Kakva sloboda može biti? Može biti duhovna i moralna ili fizička. Te dve vrste slobode su itekako povezane. Svaki čovek koji dospe u zatvor, na neki način nije slobodan. On oko sebe vidi rešetke, crne i prljave, koje kao da mu prete. I zato, svaki čovek, makar on bio itekako loš ili stvarno dobar je svestan šta je to sloboda.
Slobodan čovek je onaj čovek koji ima vremena za sebe. Slobodan je onaj čovek koji nije zlostavljan i duševno uništen. Zato je sloboda kao najvedrije nebo ili najbistrija voda.

Međutim, ima slučajeva kada sloboda prerasta u nešto loše. Na primer, u antičko doba, postojali su robovi koji su radili za bogate i moćne ljude. Sada, uzmimo kao primer, jednog od njih. I ako bi se taj jedan rob, oslobodio na ovaj ili onaj način ropstva i postao slobodan, on bi naravno bio zaista srećan. Međutim, šta ako iz te slobode on postane bilo kojim slučajem, onaj koji zlostavlja druge? Šta se zbiva kada se taj rob nađe u poziciji onog čoveka koji hvata duše drugih i vezuje ih u lance?
Zato je sloboda bila imperativ u velikim revolucijama u kojima su se siromašni i otrcani suprotstavljali bogatima i moćnima. „Boriti se za ličnu slobodu!“ bila je jedna od takođe važnih krilatica Francuske revolucije.


To je ono to želim da vas pitam: Šta je za vas lična sloboda? Šta čini vaš lični integritet?
Kako se osećate i kako reagujete ako se osećate ugroženi u tom smislu?

Sloboda izbora ... ne branim nikom nista , ocekujem nista manje ...

Za slobodu nijedna cena nije velika ... makar bila i cena krvi, ma kako to tetralno zvucalo ...

Presirok pojam , bar za mene, pa mi je tesko i da definisem sve ovo ...treba da se orijentisemo na nesto konkretno ...

Slobodna sam jedino u svojoj glavi da  mislim sta hocu,sve ostalo je samo privid slobode.

hm... mozda je bolje za ostale da neki nemaju "slobodu"???

Moja sloboda je moje pravo na samog sebe, i jedino sto je vece od samog zivota.
Nista mi to pravo ne ugrozava...a verujem da bih u suprotnom reagovao krajnje beskompromisno.

Pod uslovom da je u okviru nekih civilizacijskih normi

Ne branim nikom nista a isto ocekujem i sa druge strane.

otprilike isto misljenje 

Sloboda je kada ni sebi ,ni drugima ne dugujes nista......

postupati po svojoj svesti i savesti

Sloboda je stanje uma i duse

Do what thou wilt shall be the whole of the Law. rece Alister Krouli jedne kisne engleske noci - A ja bi dodao - sve dok ne povredjujes tudji osecaj slobode.

E sad - prava sloboda lezi bas u razumevanju ove granice - granice izmedju tvoje slobode i tudje slobode. Sve ostalo je ili zarobljavanje sebe ili zarobljavanje drugoga.

 Ta granica je dobrovoljno odricanje od svoje slobode da uradiš nešto što bi inače možda uradio.
Mislim da ljudi i nisu tako svesnini  svoje slobode a  ni dobrovoljne zarobljenosti.



i trpeti posledice izbora.

Nije nam dato - zato smo i neslobodni - a zarobljava nas nash sopstveni um.

to se podrazumeva
preko vode do slobode

"Od slobodnog čoveka ne može se napraviti rob, jer je slobodan čovek slobodan čak i u zatvoru. "  Platon

Sloboda se ne nalazi u spoljašnjim okolnostima. Sloboda se nalazi u srcu.
Sloboda je u svesnosti, u spoznaji i prihvatanju istine.
Sloboda je stanje duha.
Naravno, ne može čovek biti slobodan u apsolutnom smislu, ali moze biti duhovno slobodan; slobodan od robovanja ljudima, slobodan od predrasuda, slobodan od uslovljavanja, slobodan od straha...

Jedina prava sloboda je DUHOVNA sloboda.

"slobodu ne traži-budi ona,
ljepotu pokaži-imaćeš je."

                      meni nepoznat autor

"sloboda je u glavi i lanci mogu da okuju samo ono što čovjek dozvoljava da bude okovano."

                                                                                         David Albahari

Malo ko je sposoban da bude SLOBODAN, tj možda i jeste sposoban ali ne želi, jer sloboda, prava sloboda nosi sa sobom i odgovornost, naravno odgovornost i prema sebi i sopstvenom životu i prema drugima….
Ali ljudi beže od odgovornosti jer im se čini da je tako lakše...a to je samo privid, a bežeći od odgovornosti u stvari beze od sebe... od onoga sta su... zapravo.
Jer ne žele da se suođe sa sobom, da rade na sebi, da ulažu trud da se menjaju, jer je to jedini nacin da se duhovno ćovek uzdigne i da napreduje....

mislim da i pored nesposobnosti čovjeka da dosegne slobodu vrlo često se imaju nejasne predstave o samom pojmu slobode i onoga što ona predstavlja.

vrlo je teško,često,definisati slobodu.
pojam slobode u zatvoru,recimo,vrlo je jasan.
ali u svakodnevnom životu...začuđujuće je koliko je ona neuhvatljiva,proizvoljna i vrlo teška za apsorbovanje i "življenje".

čovjek koji joj teži i tvrdi,pri tom da jeste slobodan,ali je duhovno zarobljen i učauren,svojom slobodom i pravom na nju...za drugog čovjeka prestavlja prijetnju.
ako moja sloboda u bilo kojem smislu tebe ugrožava,to nije više sloboda.
paradoksalno,sloboda koja nema granica....prelazi u anarhiju i zlo.
sloboda je odgovornost prema sebi i drugima,a ne,kao što mnogi budu zavedeni...odsustvo pravila i odgovornosti.

dakle,sloboda bez duhovnog prostranstva je teška robija.

negdje sam pročitala izreku...zaista ne znam kojeg naroda....

sloboda da,ali da se ne izgubi iz vida da..."otvorena furuna ne peče hleb"

Sloboda je kada nemas briga,kada te ne grize savest,kada nemas obaveze...Slobodan covek...

Covjek je upravu potpuno se slazem!!!!

Licna sloboda...
Za mene je moja licna sloboda moje pravo da sama biram sta cu da radim sa svojim zivotom, pravo da imam drugacije misljenje i da to misljenje kazem...
Nazalost, ta prava su u danasnjem drustvu potcenjena i opasno ugrozena...
Najveci problem je sto je covek ipak drustveno bice, pa samim tim i prilicno povodljivo i sklono prihvatanju nekih kolektivnih principa...
Ne, ne mislim da svako treba da radi bas sve sto mu padne na pamet i da treba da budemo otudjeni, vec da pored te "kolektivne" svesti, covek mora da poseduje i "individualnu"... da zna koje principe da prihvati, a koje da odbaci i kritikuje...

Kako se ponasam u tim situacijama....
Hm... pa kao divlja zivotinja saterana u cosak... rukama, nogama i ocnjacima...
Ne patim od kompleksa da su svi protiv mene, ali ni ne zelim da zrtvujem svoje stavove zbog prihvatanja u drustvu...
To je pomalo usmaljenicki put, ali srecom imam jako dobre prijatelje slicne meni

Sloboda u duši, za to se treba izboriti i zatim se stalno boriti da se sačuva.
Oni koji nisu idu iz krajnosti u krajnost u pogledu fizičkog ponašanja, neki se ograničavaju, oni koji su svesni da nešto nije u redu sa njima. Drugi koji su prihvatili zdravo za gotovo svoj hendikep se i suviše slobodno ponašaju, kao da su prihvatili svoju manu za vrlinu.