NOVE VLASTI SUDE GADAFIJEVIM UBICAMA

(0) Send to friend Print Četvrtak, 27. Oktobar, 2011.| Autor: Agencija BETA


BENGAZI - Nove libijske vlasti saopštile su danas da su odlučne da izvedu pred sud ubice bivšeg libijskog vođe Moamera Gadafija koji je umro pod još nerazjašnjenim okolnostima, što je navelo međunarodnu zajednicu da zahteva otvaranje istrage.

"Kada je reč o Gadafiju, nećemo čekati da to neko traži od nas", rekao je potpredsednik Prelaznog nacionalnog saveta Abdel Hafiz Goga.
"Istraga je već pokrenuta. Usvojili smo etički kodeks o ponašanju prema ratnim zarobljenicima. Uveren sam da je reč o individualnom činu, a ne činu revolucionara ili nacionalne vojske", rekao je on.

Goga je rekao da će "onaj ko je odgovoran (za Gadafijevo ubistvo), ko god to bio, biti izveden pred sud gde će imati pravedno suđenje".

Okolnosti pod kojima je Gadafi umro još nisu sasvim rasvetljene. Nove vlasti uporno se drže verzije da je svrgnuti libijski vođa umro 20. oktobra od rana zadobijenih u unakrsnoj vatri istog dana, dok brojni izvori tvrde da mu je iz blizine pucano u glavu, odnosno da je likvidiran.



Sejf al Islam obećava osvetu. "Pobunjenici su zapalili vatru i sada će morati da osete plamen. Prolili si krv koja će sada teći u potocima. Ja sam sin mog oca i brat Mutasimov. Ja sam sin Libije i progoniću ubice do samog kraja"

Poslušni psi izvršavaju sva naredjenja NATO-a i jEbUevropejaca         ali nisu svesni da time samo potrvdjuju stav da su za novac prodali svoju zemlju koja je bila.......................a sada je  beda

Kako planira iz Haga da ih predvodi ?

Kao što Don iz zatvora navodi svoje vojnike.

Ko je ubio Gadafija (1): Borba za plen


Osmomesečno žestoko bombardovanje Libije, sa obrazloženjem da se izvodi kao "humanitarna" akcija, još jednom je pokazalo svu licemernost, brutalnost i nemoral ljudi koji nastupaju kao vodeći kreatori međunarodne politike i državnici. Ogroman broj običnih građana širom sveta, čak i onih sa prosečnom inteligencijom i obrazovanjem, mogao je da primeti ogromnu količinu laži koje su preplavile globalne medije povodom vojne intervencije u Libiji.


Neki su ga mrzeli: Demonstranti u Tripoliju cepaju plakat sa likom svog vođe
 
Akcija koja je, navodno, imala zadatak da zaštiti libijsko pobunjeno stanovništvo - koje se opire Gadafijevoj tiraniji - bila je akcija žestokog vazdušnog razaranja čitave libijske ekonomije, ali i ubijanje i zastrašivanje običnih građana koji bi se usudili da javno demonstriraju svoje opredeljenje za suverenu državu Libiju bez uplitanja, tzv. međunarodnog faktora.
 
MEDIJI RASPIRUJU LAŽI

Sve je u medijima bilo toliko providno i krcato obmanama, sa toliko histerije i mržnje izlivene prema jednom čoveku "ludaku" i "tiraninu" i njegovoj porodici, da se logično nameće zaključak šta je zaista bio razlog za ovakvu vojnu intervenciju? Kome je na Zapadu toliko smetala porodica Gadafi? Kao da "vođe pobunjenika", poput Ahmeda Džibrila nisu do juče radili u njegovoj vladi?
 
Posebno je evidentno sa koliko mržnje i patološke zluradosti su brojni zapadni mediji na naslovnim stranama objavili sliku Gadafijevog leša za koji čak nije ni dokazano da je zaista njegov. Oko njegove navodne smrti ispletena je gomila nebuloza i mutnih i nejasnih snimaka. Da li su u pitanju neki privatni neraščišćeni računi koje je porodica Gadafi imala sa nekim veoma uticajnim poslovnim krugovima na Zapadu i da li su oni iz svojih ličnih razloga inicijatori ove međudržavne vojne intervencije?
 

Mnogi su ga voleli: Zakuvalo se sukobom Gadafijevih pristalica i protivnika
 
 
Četiri stuba

Voda, zemlja, ljudi i zlato - osnovne su strateške sirovine na kojima počiva egzistencija svake suverene države, odnosno naroda koji u njoj živi kao u svom domu. Voda je energent života, zemlja je stanište, zaklon i hrana, ljudi su stvaralačka energija, a zlato je osnova za trgovinu odnosno cirkulaciju stvaralačke energije. Ako nedostaje samo jedan od ova četiri stuba, suverene države ne može biti, a narod koji nema sopstvenu državu je beskućnik, odnosno tuđe roblje ili narod lopova, koji mora čitavog života da živi među drugima krade ili prosi. Poznat vam je bar jedan takav narod. EU je tipičan primer kolektivnog centra za narod bez države.

Pokušaćemo da vam predočimo upravo taj aspekt međunarodnog biznisa, koji u stvari sa narodima i državama nema nikakve veze, ali u kome je narod uvučen u rat kao alatka kojom se manipuliše. Priča iz Libije je tipična i otkriva šta je zaista međudržavna i međunarodna politika danas. A ona je isto što je to bila i pre nekoliko stotina ili hiljada godina - sukob vlastelina oko dobrog poseda. Da bi smo shvatili pozadinu događaja u Libiji, najbitnije je da shvatimo da se ljudi u svetu ne dele više na narode i države već isključivo na vlasteline i njihove robove. Narodi su vekovima mešani, a mešali su se interesno i krvno i vlastelini. Tako je bilo i tako je ostalo. Pomešan je i njihov biznis i njihove interesne zone.

Dakle, sve ono što nam se danas servira preko kontrolisanih medija i građanskih škola (kao demokratija i međudržavna politika) samo je obična iluzija. Jer, samo onaj ko ima fundamentalna znanja i moćnu vojnu silu, taj ima i stvarnu moć. Samo sila boga ne moli. Narod, niti jedan danas u svetu, nema ni znanje ni nezavisnu silu. Cilj globalne politike danas je upravo stvaranje globalne međuzavisnosti. U toj međuzavisnosti, industrijskoj, tehnološkoj, finansijskoj, ali i međuzavisnosti naroda, koji radi i stvara, i vlastele, koja rukovodi i otima harač, niko neće moći da bude suveren tj. sam sebi dovoljan. Svi moraju biti upućeni jedni na druge.
 
Problem sa Gadafijem je očito nastao kada je on za četrdeset godina svoje vladavine stvorio praktično sve preduslove da Libija bude bogata, moćna, suverena država, za razliku od SAD, Britanije, Nemačke, Francuske, Rusije, Indije, Pakistana, Kine koje su svoju suverenost odavno izgubile. Sve su već postale privatan feud jednog velikog trgovačkog kartela sa sedišem u Londonu, i finansijskom ispostavom u Vol Stritu u Njujorku. I, to se nekome sigurno nije dopalo, jer je upravo taj pomenuti kartel centar iz koga se kreira Novi svetski poredak.
 

Amerika kriva za sve: Plakat sa jednog antiglobalističkog protesta u Libiji
 

 
I kraljici zabranjeno

Čitava Evropa, SAD, Indija, Japan i Afrika postali su nakon toga robovske države kojima su upravljali trgovci iz Londona puneći zlatom svoje trezore. Staro jezgro Londona je u stvari sedište ovog globalnog trgovačko bankarskog kartela. Britanska kraljica ovde nema pristup bez njihove dozvole. Zato je danas čitav svet u teškim dugovima, uključujući i Veliku Britaniju koju su takođe teško očerupali i porobili.
Nažalost, i danas se u školama uči da je robovlasničko društvo odavno rasformirano, što je apsolutno netačno. Današenje takozvano slobodarsko i demokratsko društvo samo je iluzija stvorena odlukom jednog vlastelinskog kartela da se skloni iz javnog života i da robovi ne znaju ko upravlja njihovim životima i njihovim takozvanim demokratskim državama. Ali, za razliku od feudalnih vlastelina koji su bili vidljivi vladari određenih zemljišnih poseda, moderna vlastela je sebi vladarski tron obezbedlila spekulativnom trgovinom, tj. zamenom zlata za papirne priznanice, i nije vezana ni za jednu zemlju.
 
Njihova teritorija su sve zemlje i svi posedi na kojima oni trguju, a to je praktično čitav svet. Trgovina je, inače, posredovanje u razmeni dobara onih koji su ta dobra stvorili, i trgovci praktično ništa ne stvaraju, već se samo u tuđi rad ugrađuju tako što uzimaju parče vrednosti tog proizvoda. Ali, najbolja trgovina je prodaja novca sa kamatom. Svet bez granica i globalistička ideologija je njihova izmišljotina.

TRGOVINA NOVCEM

Ovaj trgovački i bankarski kartel formiran je još od venecijanskih srednjovekovnih trgovaca koji su uspeli je u periodu od nekoliko stotina godina da najmoćnijim ekonomijama sveta nametnu kao legalno sredstvo plaćanja svoje papirne priznanice, odnosno novac koji oni emituju i iza koga odavno ne stoji ni zlato niti bilo koje druge vrednosti. Prodajom ove izmišljene vrednosti, spekulativnog novca, i njegovim uvećavanjem uz pomoć kamate, oni su milijarde ljudi širom sveta teško zadužili i praktično porobili. I zato su nastojali da se od javnosti maksimalno sakriju.
 
Vlastela koju viđamo kao krunisane glave samo su poslušni "izdanci" drevnih vlastelina koji su prihvatili da dele plen sa ovim nevidljivim trgovcima. Oni koji to nisu hteli, detronirani su. Kada je srednjovekovni Turski kalifat koji je postojao u južnoj i istočnoj Evropi izgubio dominantnu ulogu u svetskoj trgovini, centar trgovačke moći se preselio u London, krajem 17. veka.

Ko je ubio Gadafija (2): Uspon mladog pukovnika

Da su SAD najveća robovlasnička plantaža kojom se takođe upravlja iz starog jezgra Londona, očigledno je iz činjenice da je ova zemlja već godinama na ivici bankrota, jer ima nacionalni dug preko 14 triliona dolara i nije u stanju da plaća robu koju uglavnom uvozi iz drugih zemalja.


Prvi ujedinio zavađena plemena: Moamer Gadafi
 
Iako imaju i sirovine i tehnologiju i radnu snagu i konstantno poslednjih šezdeset godina ratuju po čitavom svetu, SAD od toga nisu ostvarile nikakvu dobit. Sva dobit je otišla privatnim korporacijama. Amerikanci su "svetski moćnici" koji su dužni i ružni (jer navodno sami vode imperijalističku politiku).

VATIKANSKO ZLATO
Početkom sedamdestih godina prošlog veka SAD su već jednom bankrotirale, kada nisu bile u mogućnosti da robu uzetu širom sveta plaćaju svojim zlatnim dolarom. Od tada je dolar postao vezan za naftu, a "američko" zlato koje je nakon Drugog svetskog rata godinama preliveno u njihove trezore iz čitavog sveta, posebno od poražene Nemačke, postepeno je odlazilo u švajcarske banke gde ga sada kontroliše, čuva i prodaje - Katolička crkva.
 
Iluzija nesvrstanosti

Jugoslavija je formalno bila nesvrstana, slobodarska i ateistička zemlja, i to je islamskim narodima Trećeg sveta stvaralo iluziju da nisu više pod okupacijom Zapada i lihvarske mašinerije sa centralom u Londonu. Bili su spremni na poslovnu saradnju. Jugoslovenski vođ Josip Broz Tito je zvanično bio sin slovenskog balkanskog naroda (niko nije znao njegovu pravu biografiju i povezanost sa evropskim lihvarima) i zato je bio rado viđen gost u Trećem svetu i postao je vođa Pokreta nesvrstanih.
To koliko SAD danas zaista imaju zlata, najveća je državna tajna, jer neki finansijski stručnjaci veruju da su im trezori prazni. Švajcarska država je tako stvorena kao država-trezor. Katolička crkva je neformalno najveći posednik i diler zlata u svetu. Njeni ljudi su na čelnim pozicijama u Pentagonu. Ova globalna pljačka, koja uključuje stavljanje pod kontrolu malog broja ljudi - zlata, prirodnih resursa, nauke i visokih tehnologija - poslednjih stotinu godina uzela je takve razmere da se više i ne može sakriti.
 
A ulogu glavnog plačkaša dobile su SAD koje su danas navukle na sebe gnev čitavog sveta, iako su praktično samo kolonijalna plaćenička vojska za interese londonskog kartela. Ali, najveći problem Amerike je što troši enormne količine nafte i što mora da je uvozi najvećim delom sa Srednjeg istoka. Mnoga izvorišta nafte u samoj Americi se ne koriste upravo zbog sprovođenja plana globalne industrijske međuzavisnosti. Tako su i SAD postale energetski veoma zavisne. Još sa prvim otkrićem nafte na Srednjem istoku, evropski lihvari iz Londona su videli odličan globalni biznis. Krenuli su sa investicijama svog spekulativnog novca na Srednji istok. Veštim podmićivanjem lokalnih efendija, bankari su ulazili sa njima u partnerski biznis sa naftom, ali i u bračne veze, i to tako da su najlakovernijim efendijskim porodicama garantovali moć, nezavisnost, crtali im veće granice poseda i darivali ih kraljevskim titulama, pomagali vojno angažovanjem britanskih, francuskih i italijanskih vojnika i obećavajući im velike investicije i veliki preporod feuda.
 

Naivni dogovor sa moćnicima: Muhamed Idriz sa Ričardom Niksonom 1957. godine
 
Glava bogate arapske porodice iz plemena Sanusi, Muhamed Idriz, 1951. godne sklopio je, naivno kao i mnogi u Arabiji i Persiji, jedan takav poslovni dogovor. Uz podršku SAD i Britanije on je dobio "nezavisnost" i kraljevsku krunu na prostoru današnje Libije, koju je okupirala Italija i držala sve do svoje kapitulacije 1943. godine. Oko 150 arapskih plemena koja su ovde živela niko vekovima nije mogao da ujedini, ni Turci, ni Italijani, ni Britanci, ni sami Sanusi. A bankarima iz Londona je bilo neophodno da za veliki predstojeći biznis sa naftom imaju stabilnog veleposednika koji će im biti veran poslovni partner.
 
Afrikanac napao Afriku

Da bi čitava predstava delovala zbunjujuće, formalno je čelo SAD postavljen crnac, potomak afričkih robova. Ovaj, preko noći stvoreni državnik, predstavljen je građanima kao veliki humanista, levičar, demokrata i mirotvorac, a zapravo je najvše bombi u svom mandatu, samo formalno, doduše, poslao na svoju kolevku, Afriku. Libija je samo poslednji njegov "mirotvorački" plen. U svakom slučaju, o politici američkog predsednika odlučuje Pentagon.
Tako su ova zvanična "nezavisnost" Libije i davanje moći Idrizu omogućili londonskim trgovcima da obilato uz podršku lakovernog kralja koriste libijsku naftu. I, zaista, ogromna nalazišta nafte počela su da se sve više otkrivaju po Libiji. Ali, libijski narod od toga nije imao mnogo koristi i dalje je živeo u teškoj bedi, kao i svaki narod koji živi u pustinji. Međusobna borba evropske vlastele za što veće parče kolača vodila je nizu državnih udara u kolonijama, nastojanjima da se i oni povežu sa lokalnim kraljevima i efendijama. Organizovani su i brojni državni udari, koje su često finansirali bankari koji su imali pare.
 
U jednom takvom vojnom udaru 1969. svrgnut je kralj Idriz i na čelo Libije je došao mladi pukovnik Moamer el Gadafi. Imao je tada samo 27 godina. Naravno da ovaj puč nije mogao izvršiti sam, bez pomoći bankara. Vremenom je uspeo da uspostavi veoma čvrstu vlast, i to više od 40 godina. Iako poslednjih godina nije imao nijednu formalnu državnu funkciju, imao je apsolutan uticaj. Stvoren je kult njegove ličnosti kao neprikosnovenog vladara sa titulom "vođe revolucije" i imao je ključ od državne kase. A u tu kasu je u vreme njegove vladavine počela da se sliva enormna količina petro-dolara. Gadafi je tako suštinski postao vlastelin čitave Libije.
 

Koliko je bio "lud" Moamer el Gadafi (kako ga Zapad stalno prikazuje), vidi se iz toga da je veoma brzo ujedinio sva plemena, posebno dve velike libijske etničke grupe zbog kojih je Libija uvek morala da bude podeljena na dva administrativna dela. Gadafi je napravio jaku unitarnu državu. Naftne ugovore sa stranim kompanijama je napravio tako da je najveći deo novca od nafte ostajao Libiji, i to na korist narodu, tako što je glavna naftna kompanija bila 100 odsto u vlasništvu države. Proizvodnju nafte sveo je na samo jedan dolar po barelu, dok je kod drugih zemalja cena išla i preko 100 dolara. Profit je bio ogroman.

PRODAVNICA ORUŽJA

Zaradu od nafte Gadafi je koristio za kupovinu oružja i formiranje vojske, što su radile i druge naftom bogate države, i u čemu im je Zapad obilato pomagao, uzimajući im tako nazad dobar deo novca od prodate nafte. Dok je Izrael još bio u povoju, kao hram u koji danas dolaze svi svetski političari kako bi izrazili svoju privrženost evropskoj oligarhiji i njenom naftnom i bankarskom biznisu, tu prikrivenu ulogu je nakon Drugog svetskog rata imala SFR Jugoslavija. Tu su dolazili svi afrički revolucionari kojima je bilo potrebno da kupe oružje, dobiju novac u kešu za svoju narodnu revoluciju, obuku, edukaciju.


Sutra: Ko je ubio Gadafija ( 3 ) Farme usred Sahare

SAD brinu o borcima koji su "svrgli" Gadafija

Sjedinjene američke države će obezbediti medicinsku negu za 30 ranjenih libijskih boraca koji su učestvovali u borbi za svrgavanje Moamera Gadafija, izjavili su američki zvaničnici, pošto su prelazne vlasti u Tripoliju apelovale za pomoć.

 

Libija i Srt puni su ranjenika. Što su ovih 30 posebni?
 
Državni sekretar Hilari Klinton i sekretar odbrane Leon Paneta u zajedničkom saopštenju su naveli da će 24 teško povređena libijska borca u subotu biti prevezena na lečenje u Spolding bolnicu u Bostonu, u saveznoj američkoj državi Masačusets.
 
Šest boraca koji su u kritičnom stanju "biće prebačeni u Nemačku radi hitnog lečenja", navodi se u saopštenju.
 
Američka vojska ima veliki bolnički kompleks u blizini nemačkog grada Landštula, gde se često leče američki vojnici koji zadobiju povrede u Iraku i Avganistanu.

Klintonova i Paneta su u saopštenju istakli da je reč o pacijentima koji su povređeni u nedavnim borbama, a nalaze se u stanju za koje trenutno ne može da im se pruži medicinska pomoć u Libiji.

Gadafi je svrgnut sa vlasti u avgustu, kada su snage Nacionalnog prelaznog saveta zauzele Tripoli, a ubijen je prošle nedelje kod rodnog grada Sirta. 

Stanimire, drzi polozaj naspram shapeshiftara, iluminata sto chemtrejluju i sto su ubili Pol Mekkartnija