Трећи дан борби у Триполију


Борбе између снага верних Влади националног јединства и ривалских бораца воде се трећи дан заредом у главном граду Либије. Триполијем одјекују детонације. Једна болница је погођена ракетом, али нико није настрадао.

Јутрос су настављене борбе са тешким наоружањем и то око комплекса где је смештен генералштаб оружаних снага верних бившем шефу непризнате владе Калифи Гвеилу. Гвеил је склоњен с власти у Триполију после формирања Владе националног јединства (ГНА).

Снаге про-ГНА јуче су кренуле у напад на тај комплекс од десетак луксузних вила у центру града, преносе очевици.

Калифу Гвеила који се супроставља тим снагама подржавају милиције из његовог родног града Мисрате, као и друге групе у Триполију, углавном базиране на југу главног града.

У главном граду чују се пуцњава и снажне детонације, а град је такорећи парализован због борби трећи узастопни дан.

Болница Ел Кхадра која се налази близу места борби погођена је ракетом али није било настрадалих, рекао је један болничар.

Седиште приватне телевизије Ел Наба, познатој по исламистичким ставовима, напале су непознате особе у ноћи од уторка на среду, када је изазван пожар и прекинуто емитовање. Програм те телевизије данас је и даље у прекиду.

Борбе су почеле у понедељак увече у стамбеним и трговинским четвртима Хај ел Андалус и Гаргареш, у западном делу града, а сукоби су се наставили и јуче у том делу.

Од када је ступила на дужност у марту 2016. влада ГНА није успела да наметне своју власт на целој територији земље која је запала у хаос после свргавања Муамера Гадафија 2011.

Влада је успела да добије подршку неких милиција али више квартова је и даље под контролом група које су јој супротстављене.

Џихадисти оборили "миг 21" у Бенгазију


Борбени авион миг-21 оружаних снага маршала Калифе Хафтара, самопрокламованог вође Националне либијске војске, оборен је данас у Бенгазију, на истоку Либије, током напада на положаје екстремиста, рекао је војни извор.

Маршал Калифа Хафтар, вођа Националне либијске војске (НЛА) која делује на истоку земље, одбија да се приклони Влади националног јединства са седиштем у Триполију, јединој коју признају Европљани, САД, неколико афричких земаља и УН.

"Један 'миг 21' је оборен ракетом с термичким навођењем", рекао је за агенцију Франс прес Мухамед Гунем, портпарол ваздухопловства маршала Хафтара, и додао да су авион срушиле "терористичке групе", а да се пилот спасао катапултирањем.

Према његовим речима, авион је оборен током напада на последње упориште екстремиста у Ал Сабри, на северу Бенгазија.

Маршал Хафтар је објавио рат исламистичким радикалним групама, посебно у Бенгазију, другом по величини граду Либије, и успео да од њих ослободи да поврати велики део тог града који је у руке екстремиста пао 2014. године.

По новинској агенцији паралелних власти на истоку Либије, снаге Националне либијске војске појачале су нападе на последња упоришта екстремистичких група у Бенгазију, те су неки од припадника тих група ноћас покушали да побегну у Ал Сабри.

Сукоби у Триполију, 11 мртвих, аеродром затворен


Најмање 11 особа је погинуло, а 37 повређено у данашњим сукобима у близини аеродрома у Триполију, који је због тога затворен.

Оружани окршај ривалских група избио је у зору, а директор болнице у Триполију је за либијску телевизијску станицу рекао да је међу погинулима и двоје цивила, пренела је „Анса“.

Сви авиони који су летели за Триполи преусмерени су за Мисурату.

Званичници аеродрома у Триполију су за АП рекли да је особље аеродрома „Матига“ евакуисано и да је отказано пет летова.

Према речима једног званичника, у сукобима су на аеродрому оштећени поједини путнички авиони.

Ројтерс наводи да су се сукобиле Рада, једна од најјачих група у граду, и ривалска група из насеља Таџура.

Британска агенција Ројтерс напомиње да Рада делује као антитерористичка јединица и да контролише аеродром „Матига“, као и оближњи велики затвор.

Париз и Рим укрштају копља у Либији: Улог — 48 милијарди барела нафте


Либија је тачка у којој се сударају две велике европске државе — Француска и Италија — и то све, наравно, због нафте. Италија тренутно контролише њен извоз, док Француска очекује да након избора у децембру њени пулени дођу на власт и она загосподари либијским енергентима.

И Париз и Рим сматрају да имају пуно право да се мешају у унутрашње ствари Либије: некад је била италијанска колонија, док је Француска дала можда и највећи допринос у обарању режима Муамера ел Гадафија. Пошто и једну и другу интересује нафта, а ње никад доста, звучи логично што су се нашле на супротним странама у држави где влада двовлашће: Париз подржава владу чије седиште је у Тобруку и која сарађује са либијском националном армијом генерала Халифа Хафтара, док Рим држи страну владе националног јединства Фаиза Сараџа, са седиштем у престоници земље — Триполију, која је формирана уз подршку УН.


Како наводи за Спутњик директор Центра за исламска истраживања руског Института за иновациони развој Кирил Семјонов, предстојећи избори који ће, како се очекује, бити одржани у децембру ове године, могу само још више да заоштре супарништво између две државе: сви желе контролу над 48 милијарди барела нафте, колике су залихе ове северноафричке државе.

Главни ресурс Либије тренутно контролише Национална нафтна корпорација у Триполију, која једино има право извоза „црног злата“ у иностранство и налази се под будним оком Италијана. Међутим, у Бенгазију постоји још једна корпорација коју контролише влада у Тобруку, односно генерал Хафтар, као и већину нафтних поља, објашњава Семјонов.

„У овом спору Италија је засад испред Француске, јер се без ње енергенти не могу извозити у иностранство. Француска покушава да легализује Хафтара, Либијску националну армију, на новим изборима, како би на крају добила полуге утицаја на извоз и расподелу либијских енергената у своју корист“, навео је експерт.

Колико су Паризу важни предстојећи избори показује изјава министра иностраних послова Жан-Ив ле Дријана да ће Француска за њихово одржавање издвојити 100 милиона долара.


Међутим, колико Париз жели изборе, толико их Рим избегава. Саговорник Спутњика сматра да би избори у Либији могли да уздрмају позиције Италије, пошто је један од могућих сценарија — легализација Либијске народне армије и Хафтара и очување Сараџа.

Што се тиче учешћа сина бившег либијског лидера Сејфа ел Ислама на изборима, о чему често пишу медији, Семјонов не верује да он има неке изгледе на победу.

„Уопште није јасно ко иза њега стоји, у чије име он говори — своје или му неко диктира шта да каже — нејасно је где се он налази и какву слободу кретања има“, наводи он и додаје да Сејфу то што носи презиме Гадафи неће баш много помоћи.

„Проблем Либије је расподела прихода од нафте, што је важније од идеологија и било чега другог“, закључио је Кирил Семјонов.

Безвлашће у Триполију

У међувремену, у престоници Либије се од 26. августа води прави грађански рат. Влада у Триполију је објавила ванредно стање. Како пишу медији, један од разлога ескалације је борба наоружаних група за зоне утицаја у престоници. Досад их је незванично било четири, међутим, појавили су нови играчи — 7. Пешадијска бригада која се одметнула од министарства одбране земље и сада жели свој део територије.

Генерал Халифа Хафтар је понудио помоћ „и из ваздуха и са копна и са мора“ како би се зауставиле уличне борбе које су већ однеле на десетине живота, међутим, мало је вероватно да ће Влада у Триполију дозволити свом љутом противнику да уђе на њену територију. У сваком случају, ескалација сукоба би могла да утиче и на одржавање избора. Гласање у оваквим условима може довести у питање њихов легитимитет и самим тим још више погоршати ситуацију.