Ovo je samo pocetak...Ne znam samo koliko ce Libijaca da umre od posledice uranijuma..zna se kako ratuju nato picke

Tek ce oni da vide sta su muke,mislim na Libijce,kad rat prodje.

да би рат прошао морају да се искрцају маринци и разоружају разуларене банде муџахедина 

Убијени либијски лидер биће сахрањен на непознатој локацији, како његов гроб не би постао место ходочасника.

какви ходочасници зликовцу,кад либијци славе ослобођење   

Zaista se pitam kakav je ovo svet! Tuga šta se desilo. Slava mu  

Подсећање: Гадафијево обраћање народима света

Моамер ел Гадафи: угњетени народи света, борба је почела!

Не очајавајте, помоћ је скоро ту. Знате ли да је данас Ноћ предодређења? Она је боља од хиљада других ноћи, она је судбина, када су небеса хиљаду пута више отворена за ваше молитве.

Гледајте шта се догађа у Америци! Зар смо их ми гађали нашим ракетама? Не, они су дошли и туку по нама, 64 удара по Баб ал-Азизији, која је сада разрушена, а ја сам на крају морао да напустим свој дом, где су они убили толике невине људе. Али ја никада нећу напустити Либију и исход те борбе је – или победа, или смрт.

Вама у Сједињеним Америчким Државама: Ја нисам ваш вођа. Ако се налазите у тој пропалој држави, требало би да се спремате да је напустите. Идите у Венецуелу! А ако останете, пратите мог заменика, духовног вођу и министра Луиса Фаракана (Louis Farrakhan). Послушајте га – он ће знати да вам каже све што треба знати о развоју догађаја.

Вама у Европи: Будите спремни да се удавите у догађајима и клеветама. Премало вас се подигло. Ви ћете морати одговарати за последице, а најбољи међу вама треба да иду у Африку. Идите у западну Африку. У северној Африци више није безбедно, сада када је цели регион постао бојно поље. У западној Африци моћи ћете да се скућите и нађете добар посао.

Вама у Србији: Ви сте прави пријатељи Либије, и ви сте уз мене. Не очајавајте, пацови су окачили заставу само на једну зграду од милион. Ви можете изрезати заставу од зелене тканине, у размери 2:1 – и то је ваша застава, застава народне власти, наде, истине и будућности.

Свима вама у свету, који подржавате истину, слободу, Џамахирију – окачите ту заставу на милионе кућа, аутомобила. Зелена застава је ваша и припада свим масама света. У зору народне власти и краја влада̂, ми смо изабрали зелену заставу и учинили његову боју и размере једноставним за све. Изаберите било коју зелену боју! Изрежите га један напрема два, и окачите свуда, носите са собом!

Ускоро ће се зелена застава вијорити широм света, како владе буду падале јер су изневериле своје народе, док сам ја лично учинио више од свих њих. Они су служили разним господарима. Они никада нису имали намеру да служе народу, никада! Они су туђе власништво. Они ништа не раде за вас. Игноришите их, и они ће нестати. Припремите се, образујте комитете, отворено или тајно, покрените своје месне матабе, како би се сусретали и размењивали информације. Планирајте пут напред. Зелена застава припада свима вама.

Џамахирија је будућност, свуда. Мноштво самоуправних заједница, народни конгреси и народни комитети. Зелени комитети – ту да предводе, бране, разобличују, позивају и показују пут народне власти. Све то пише у Зеленој књизи – прочитајте је, копирајте је, поделите је са другима. Користите своје сопствене системе комуникација, не ослањајте се на непријатеља! Направите своје сопствене комуникације! Преузмите ресурсе у своје руке, немојте се плашити моћи, владајте њом! То је ваша моћ, ваше богатство, и ваше оружје, које су владе, банке и војске отеле од вас.

Не можете тражити од других да вас представљају. Не можете лоповима поверити своје богатство. Не можете захтевати од других да се боре и гину у ваше име, да вас бране. То ја ваша човечанска одговорност, и када ово учините, свет ће постати слободан, организован по систему џамахирије, а слобода, срећа и изобиље постаће доступни свима.

Епоха влада приближава се крају и они се боре за ваздух. Они очајавају. Они су банкротирали, не само финасијски, они су банкротирали морално, религијски, образовно, интелектуално и идејно, и за њих нема пута напред. Они се налазе пред пропашћу. Та пропаст је добра за народе света, који се пате јер нису слободни.

О, добри народе света, знај да Ислам није оно што вам представљају незналице које од молитве праве јавну представу, а у стварности служе шејтану. Ислам, то је покоравање вољи Алаха, једног Бога целог човечанства. Ово је ноћ молитве. Ваше молитве биће услишене. Сви сте ви Муслимани, који се молите и не стављате никога испред Алаха.


Људи Босне, многи од вас су заведени, многи Арапи су бескорисни и слаби. Српски народ, који су Хришћани, као и други, могу бити ближи Богу. Постоји само један Бог. Тај Бог је са истином, где год се она налазила – читајте Куран да би знали истину и не слушајте оне који хоће да вас заведу. Јер ако је Бог са вама, ко може да вам се супротстави?

Какав Шеријат тражите мимо онога који већ имамо, јер ја сам први преточио Куран у Друштвени закон у Џамахирији. Тражите Шеријат неправде? Тлачења? Кукавичлука? Убиства? Лудила? Дроге? Је ли Шеријат то, што диже наоружане пацове, и допушта има мучења, силовања, крађу? Не! То није Шеријат, то игнорише све што пише у Курану.

Молитве ће бити услишене. Више од четрдесет армија кренуло је против мене само зато што сам говорио истину, само зато, што лоповима нисам дао да мимо мене прођу у Африку. Африци сам обећао да је нећу издати. Обећао сам свету, милионима који ме носе у срцима, да ћу се борити до краја.

Не верујте њиховим трубама! Ко год слуша трубе, чини грешку. Имате своје матабе, где можете добити информације, састајати се и просуђивати. Не обраћајте пажњу на њих. До сада би требало да вам је јасно. Ватра је вода, вода је ватра. Знајте да је будућност ваша, владе су готове, а нова епоха народних маса се приближава, као што и предвиђа Зелена књига.

Ја вас чујем. Многе ваше поруке долазе до мене. Не могу вам одговарати појединачно, али делима ваш бол. Неки од вас су толико потресени лажима последњих дана, да су чак размишљали о самоубиству. Не! Никада, самоубиство није опција, не када се налазимо пред великом победом. Цена ће бити висока, али не смемо посустати.

Видим вас, Африканци, широм света, чак и у Аустралији, ваше слике долазе до мене. Видим вас како скупљате новац да помогнете источној Африци. Белци су они који су донели ове проблеме и одсекли нас од наше браће и сестара, којима је потребна наша помоћ. Хвала вам на молитвама! Али сачувајте свој новац! Боље га употребите борећи се против ових угњетача!

Образујте међу собом зелене комитете, састајте се тајно или јавно! Закуните се на верност Зеленој повељи! Проучите Зелену књигу! Региструјте своје народне конференције, охрабрите друге широм света, спремите се за будући светски конгрес о злочинима против човечности, имате шест месеци да се спремите.

Март следеће године може постати највећи народни конгрес, а ви то можете да остварите. Спремите се већ сад! Направите интернет страницу – такву, да на њој буду набројани сви злочини. Док се ми боримо да одбранимо своју земљу, ви се борите на бојном пољу истине, јер оловка је моћнија од мача.

Неки од вас су дошли до наше западне границе, али морате да се вратите. Имате породице о којима морате да бринете. Сада је пут слободан, али НАТО неће дозволити мир. Они се плаше примера Велике Џамахирије. Они могу уништити наше материјалне успехе, али не могу уништити истину. Што више буду покушавали, то ћемо их више побеђивати, јер победа је уз народ, никада уз угњетаче.

Хиљаде чекају на различитим станицама, видим вас у Танзанији у Конгу, Гани, Нигерији и многим другим крајевима Африке. Како да пређете пустињу до Либије? Уместо тога, групишите се ту где јесте! Битка изгубљена у Либији доћи ће до вас. Будите спремни за њу. Спремите замке за нападаче. Браните свој кутак!

Афричке владе су слабе. Оне контролишу само неколико градских центара. Они често уопште не служе, и народ живи без њих. Оне вам неће стајати на путу када дође време. Они су сиромашни. Опљачкали су их расисти, колонијалисти, бели лопови са севера. Супротставите им се само ако се они супротставе вама! Будите спремни! Изградите своје матабе! Браните свој континент!

Они могу нападати са својим бомбама, али ми бранимо истину! Они се никад не боре са нама прса у прса. Они су само кукавице, болесни, поремећени, крију се иза машина, јер они никада не смеју изаћи на очи Африканцу један на један. Афричка деца могу да поразе било ког белог плаћеника, зато се они сакривају и, пуни мржње, уништавају издалека.

Не дајте им да вас искориштавају! Будите јединствени! Изградите своју одбрану, јер они долазе код вас, ако успеју да прођу Либију. Ако униште Либију, нападните их с леђа!

Избегавајте борбу где год можете! Непријатељ жели да нас све заглави на бојним пољима, жели да нас све баци у рат. Афганистан је сада са нама, Ирак је са нама, Венецуела је са нама. Ми хоћемо мир. Ми хоћемо правду. Радите за конференције о злочинима против човечности, користите своје мреже матаба, јер матабе су седишта зелених комитета, идите напред, победа је наша!

Аудио-обраћање Моамера Гадафија 24. августа 2011. године.

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/oktobar/podsecanje-gadafijev-istorijski-govor-narodima-sveta.php

Libijci, tek spremite dupe na busenje. 

ISPOVEST OČEVICA LIBIJSKOG RATA - TIJERI MEJSAN: USTANICI SU BILI PLAĆENICI, NOVINARI SU UBIJALI DECU


Gadafijev sin mislio je da će, ako strane novinare izbaci, Libija biti sravnjena sa zemljom. To je bila velika greška

 

Sirijska televizija je 6. oktobra 2011. prikazala specijalnu emisiju sa francuskim publicistom Tijeri Mejsanom, predsednikom politikološkog centra Réseau Voltaire. Mejsan je ispričao svoje iskustvo iz Libije, u koju je otputovao kao novinar pokušavajući da stvori objektivnu sliku onoga, što je video na televiziji). Evo šta je ispričao.


Video sam da onih događaja o kojima su svi pričali u stvarnosti nema. Nije bilo revolucije protiv Gadafija, dešavalo se nešto sasvim drugo […].

Odluka o ratu protiv Libije doneta je pre deset godina, i to nije imalo nikakve veze sa nedavnim događajima i „Arapskim prolećem“. Odmah posle 11. septembra, bukvalno četiri dana posle toga, na sastanku u Kemp-Dejvidu Bušova administracija je odlučila da napadne sedam zemalja, jednu za drugom: Avganistan, Irak, i kao poslednju – Iran. Te detalje je svojevremeno objavio Vesli Klark, bivši glavnokomandujući NATO, koji je bio protiv tog plana.

Svih godina koje su usledile Libijci su se trudili da vode pregovore, da nađu zajednički jezik sa Vašingtonom, misleći da će tako izbeći rat. Međutim, to je sa njihove strane bilo pogrešno jer je ono najvažnije što su SAD želele bilo – da se utvrde u Libiji, da formiraju u njoj svoju vojnu bazu, kako bi zatim mogle da se šire po čitavoj Africi. Koliko god se Gadafi trudio, nije postigao nikakav rezultat. Samo se setite – 2003. godine, odmah posle pada Bagdada, na Libiju je napravljen jak pritisak. Tada je Gadafi odlučio da zemlju učini otvorenijom i stupio je u pregovore sa Vašingtonom, prihvatio je njihove ekonomske uslove i tako uklonio napetost koja je dotle postojala u njihovim odnosima. Međutim, SAD su nastavile da se pripremaju da istovremeno napadnu dve zemlje - Libiju i Siriju. Istina, položaj Sirije je bio drugačiji, ona je imala međunarodne sporazume koji su Sirijcima dozvoljavali da se zaštite. Šta se u stvari desilo?

Vašington se obratio Francuskoj i Velikoj Britaniji tražeći od njih da u vojnim dejstvima protiv Libije one vode jer Obama nije mogao da u očima američke javnosti opravda novi rat […].

ZLOČINI „USTANIKA“ A u Libiji Gadafi je imao podršku najvećeg dela stanovništva. Bio sam sa mnogo ljudi koji su po tradiciji predstavljali opoziciju Gadafiju, ali su mu se zbog osećanja patriotizma pridružili u njegovoj borbi protiv agresije NATO. Prvog jula je u Tripoliju održan veličanstven skup. Tripoli je grad sa ukupno 1,5 milion stanovnika, a na skupu je bilo 1,7 milion ljudi. Značilo je da su ljudi došli sa svih strana kako bi demonstrirali svoju podršku borbi protiv NATO.

Zatim, video sam zločine koje su napravili oni koje su zvali „ustanicima“. U stvarnosti to nisu bili ustanici, to su uglavnom bili strani plaćenici. Libijaca koji su se naoružali protiv Gadafija bilo je veoma malo. Glavnu masu boraca činili su najamnici, naoružani američkim i izraelskim oružjem. Osim toga, značajno je bilo i prisustvo Al Kaide. U Libiji je bilo i ranije grupacija Al Kaide, koja je isporučivala borce Iraku i bila uticajna. To su bili pobornici najjačeg nasilja. Kada bi napadali sela (tačnije – napadao je NATO, a borci Al Kaide su ulazili posle njih), oni su bili drogirani i činili su užasne zločine. Muškarcima su odsecali glave, ženama grudi, i sve to javno kako bi videlo što više svedoka, kako bi zaplašili stanovništvo. Terali su svojim postupcima narod da beži, sve više šireći vlast komiteta osnovanog u Bengaziju. Libija je zemlja koja nema mnogo stanovništva, najviše šest miliona , od kojih je dva miliona pobeglo napustivši svoje kuće.

O radu stranih novinara u Libiji mogu da kažem samo jedno: svi su zajednički lagali. To su bili novinari velikih kanala - BBC, SNN, France-24, France-TV (Al Džazire u to vreme nije bilo, nisu joj dozvolili). Obično, kada bi televizijska grupa dobila akreditaciju, to je uvek bilo za dvoje: novinara i snimatelja. A ovamo ih je dolazilo po troje, četvoro, ponekad i po sedam ljudi, i videlo se da to nisu novinari jer su se pojavljivali ljudi sa nabildovanim mišićima i po njihovom izgledu je moglo da se shvati da su to dobro istrenirana vojna lica, mada su imali akreditaciju medija... Video sam kako fabrikuju laži. U libijskoj vladi su se vodile oštre diskusije o tome šta da se radi sa tim ljudima. Neki, na primer J. Šakir, poznati libijski novinar, govorili su da ih treba prognati. Ali Sejf al-Islam Gadafi smatrao je da, ako se sva ta publika izbaci napolje, o onome što se u Libiji dešava će uopšte prestati da se govori. I ukoliko se to desi – jednostavno će sve u zemlji da bude uništeno.

Smatram da je to bila najozbiljnija greška. Kad smo diskutovali ko je pravi a ko ubačeni novinar, i ja sam počeo da tražim po Internetu ko je ko. Razjasnilo se da su pravi novinari bili samo oni koji su nastupali pred kamerama, a ostali su bili vojna lica. Tada su libijske tajne službe rešile da hvataju elektronsku poštu svih novinara koji rade u glavnom pres-centru i otkrili su nezamislive stvari: čak su i pravi novinari održavali vezu sa MI-6, sa francuskim tajnim službama, Mosadom. Sve su to bili agenti. Tajne službe Libije su došle do neverovatnog dokumenta – nečeg sličnog udžbeničkom priručniku, koji je izdala privatna vojna kompanija Aegis (engleski pandan američke kompanije Blackwater). Postalo je jasno da su svi ti „novinari“ predstavljali jednu jedinu grupu, i da su radili zajedno. U priručniku je konkretno navedeno da, kada Amerikanci počnu napad kako bi razrušili Tripoli, tri sata pre toga sve novinare treba udaljiti iz libijskog glavnog grada jer Gadafi može da ih uzme za taoce. Postojao je i plan evakuacije prema kome je Aegis imao tajnu bazu u Tripoliju i koristio pomoć turskih tajnih službi. Sve novinare je trebalo brzo prebaciti u luku i odatle ih ukrcati na brodove NATO, i to tačno tri sata pre napada na Tripoli.

NOVINARI NAVODE RAKETE France-24, zvanični kanal francuske vlade, potpisao je ugovor sa komitetom iz Bengazija o tome da će mu pomagati u radu sa medijima i u obezbeđenju međunarodnih veza za pobunjenike. Odnosno, francuski novinari su tvrdili da daju objektivne informacije, a u stvari su podržavali bunu. Novinarima tog TV-kanala je bilo dozvoljeno da se pojavljuju svuda, oni su se automobilima odvozili u mesta koja su upravo bombardovana, išli su u različite delove Tripolija, a na kraju je utvrđeno - kad god bi se ti novinari pojavljivali u bilo kom delu grada, na primer, da bi pogledali ovu ili onu državnu zgradu - 15 minuta posle njihovog odlaska počinjalo je bombardovanje upravo te zgrade. To jest, „novinari“ su služili kao lica za navođenje.

Došlo je do jednog užasnog slučaja. Svi znaju da se NATO bavi svim onim čime se bavi i Izrael – ubistvima pojedinih rukovodilaca, ubistvima njihovih porodica. Ako ne mogu da ubiju lidera, oni im ubijaju žene i decu. Jedan od visokih libijskih vojnih rukovodilaca imao je porodično slavlje, na koje je pozvano i nekoliko novinara. Ne zna se ko tačno, ali je jedan od njih spustio kofer GPS u dečju sobu. Kad je noću avijacija NATO bombardovala tu kuću, bombe su padale pravo u dečje sobe i sva su deca ubijena.

U jednom od malih libijskih zaselaka došlo je do masovnog ubistva. Zaseok je bio na bregu i natovci su morali da ga uklone kako bi obezbedili slobodan prolaz za „ustanike“. Sravnili su ceo breg i uništili selo. Libijske vlasti su saopštile da je to ratni zločin. Predstavnici NATO su odgovorili – ne, oni su, kao, imali tačnu informaciju da su se tamo krili vojnici. Libijci su se obratili svim novinarima iz pres-centra sa molbom da odu na to mesto kako bi se utvrdila istina. Kada su stigli, videli su da je tamo prava klanica, svuda su ležala iskidana tela. Onda su se ti novinari, snabdeveni specijalnim telefonima, povezali sa štabom NATO u Briselu kako bi odatle dobili instrukcije. Oficiri NATO su im diktirali tekstove članaka govoreći šta da napišu: kao, objekat je bio vojni, ali se tamo slučajno našlo nekoliko civila, što niko nije znao, i sl. To jest, sve je predstavljalo preduzeće za proizvodnju laži.

Al Džazira je napravila televizijski studio u Kataru, u kome je izgrađena imitacija Zelenog trga i trga Bab el-Aziza u Tripoliju. Zatim je NATO počeo da bombarduje grad. To je bio neprekidan potok vatre, bombardovano je sve, dva dana zemlja nije prestala da podrhtava, a Al Džazira je sve vreme vrtele slike iz studija na kojima su „ustanici“ uz likovanje stupali na Zeleni trg. Posle je šef pobunjeničkog „prelaznog saveta“ izjavio da je to bilo „ratno lukavstvo“.

Libijske specijalne službe nisu uspele sa tim da izađu na kraj. Nisu znale kako da reaguju. To je bila toliko vanredna situacija da niko nije uspeo da se snađe. Ograničili su se slanjem nekoliko novinara. Jednom je, na primer, Gadafi imao sastanak sa vođama plemena u hotelu gde je bio smešten pres-centar. Amerikanci ga love da ga dokrajče, a on se pojavljuje u pres-centru, koji ne može da se bombarduje, jer su u njemu svi njihovi novinari. Niko nije znao ni kad je Gadafi ušao unutra ni kako je iz njega izašao. Zaključeno je da postoje tajni prolazi, a noću su pronašli jednog novinara iz „Vašington posta“ u podrumu u kome je – bos, sa ultrazvučnim aparatom u rukama - pokušavao da nađe podzemni ulaz kroz koji je Gadafi ušao. Momka su poslali.

ISKUSTVO LIBIJE KORISTI SIRIJI Svi televizijski kanali zemalja NATO su tesno sarađivali između sebe, a Libija je imala samo svoj kanal, kome su Amerikanci prekinuli vezu sa satelitom, tako da Libijci nisu mogli ništa da emituju u inostranstvo. Sve je bilo potopljeno u okean laži. Evropljani su bili ubeđeni da je u Libiji došlo do revolucije, da je Gadafi ubijao ljude i da je vojna intervencija sasvim normalna stvar. Nisu shvatali da je to bila kolonijalna ekspedicija, odnosno da se Zapad vraća svom kolonijalističkom iskustvu.

Sad se vidi da se te iste metode i ta ista propaganda vrti na satelitskim kanalima, ovog puta protiv Sirije. Sada Al Džazira montira specijalne studije koji su kopija trga Abasida i Omeida u Damasku, to jest, spremaju se da ponove ono što su uradili sa Libijom  

U Libiji ljudi koji su sarađivali sa NATO nisu imali pojma kako će se sve završiti. Rezultat je da je ubijeno više 50.000 ljudi, da je više od 200.000 ranjeno, da su 2.000.000 postali izbeglice. Da li uopšte možete da zamislite šta će biti u Siriji? […].

Libijsko iskustvo je izuzetno važno zbog toga što je u početku bilo predviđeno da se Sirija i Libija napadnu istovremeno. Nisu uspeli, ali niko na svetu nije hteo da zaštiti Gadafija – svi su poverovali televiziji. U Libiji su u jeku napada ostali samo ambasadori Venecuele, Kube i Sirije […].

Francuska i Velika Britanija su još  u novembru 2010. godine potpisale ugovor kojim se predviđa formiranje zajedničkog ekspedicionog korpusa. Taj ugovor ima prilog o zajedničkoj vojnoj obuci sa spiskom svih jedinica koje će u tome učestvovati. Scenario „obuke“ je sledeći: „Radi spašavanja civila koje maltretiraju tirani, britanske snage treba da izvrše upad u Severnu Afriku. Dokument precizira da će vojna obuka započeti 21. marta 2011. godine. Britanska armija je napala Libiju 19. marta. To znači: od novembra 2010. godine svi su tačno znali šta će se desiti i pripremali su se za rat […].

Međutim, koren je mnogo dublji. Taj rat je, kao što sam već rekao, planiran od 2001. godine i planirale su ga SAD. Englezi i Francuzi su u tom poslu samo podizvođači. Potpuno istu stvar su SAD nameravale da naprave u Siriji, ali za sada ne mogu iz dva razloga. Prvo, trebalo je da od samog početka na licu mesta koncentrišu ogromnu količinu oružja. U Libiji su uspeli da osvoje arsenale oružja, a u Siriji nisu, tako da su morali da oružje šalju preko Jordana, Libana i Turske. To znači da nisu imali mogućnost da nanesu jedan snažan odlučujući udarac. Sada posmatramo kako se grupe plaćenika premeštaju po teritoriji Sirije napadajući čas ovde, čas onde, ali ne nanose glavni udarac.

Drugo, Libija je bila izolovana, a Sirija vodi široku politiku povezivanja sa drugim zemljama. Radi se ne samo o Iranu i Rusiji. Videli smo kako je u Savetu bezbednosti UN uradio posao veto Rusije i Kine. Odnosno: za sada je Sirija uspela da se sama zaštiti, ali sve je to vrlo klimavo. Jer Amerikanci se neće zaustaviti na učinjenom. Libijci su se prevarili misleći da će uspeti da se sami štite. Ali svet je zamišljen malo drugačije.


standard

Koliko krvi, toliko nafte (para). To je svet danas.

где ли је мандара?   отишао да слави са ослобођеним либијцима?

Како је убијен Гадафи

Потера за Сејфом ал Исламом. УН покреће истрагу о смрти Моамера Гадафија. Устаници најавили да ће детаље саопштити касније данас. Сахрана одложена. Десетине повређених у слављу широм Либије. НАТО најавио крај ваздушних операција. Уго Чавез убиство Гадафија назвао "срамотом".

17.11 - Обавештајци Прелазног савета тврде да је Сејф ал Ислам ухваћен недалеко од Злитена. За сада нема потврде ових тврдњи.

14.19 - Прелазни савет најавио да ће у суботу у Бенгазију прогласити ослобођење Либије.

13.13 - Моамер Гадафи је убијен хицима у главу и стомак, рекао је Ибрахим Тика, доктор који је прегледао тело бившег лидера Либије