ZaŠto istaknuti politiČari napuŠtaju ldp?
Čvrsta ruka Jovanovića

Sujeta - Sve stranke uključujući LDP su autoritarne, a naša politička kultura je takva da niko ne podnosi da bude opozicija unutar stranke Ono što joj se dogodilo u LDP, Vesni Pešić bi se dogodilo u bilo kojoj drugoj stranci - sve su autoritarne i sve žele istomišljenike.

LDP-u i drugim strankama uvek se može dogoditi novi slučaj „Pešić" jer je naša politička kultura takva da niko ne podnosi da bude opozicija unutar stranke, smatraju sagovornici Pressa.

Izlaskom iz poslaničkog kluba LDP, Vesna Pešić nastavila je tradiciju da ovu stranku napuštaju zvučna imena uz oštre opaske i kritike na račun unutarstranačkih odnosa i lidera Čedomira Jovanovića. Bivši liberali sa kojima je Press kontaktirao nisu želeli da govore o ovoj stranci. Branimir Lečić, danas u DHSS-u, kaže da je „prošlo vreme kada se govorilo o LDP".

- Kada sam odlazio, rekao sam sve što mislim o LDP i Jovanoviću. Uostalom, nije na nama koji smo napustili stranku da govorimo šta nije u redu sa njom. To treba pitati Čedu, on zna sve odgovore - kaže Lečić.

Kritike i odgovori
Kada je odlazio, Lečić je rekao da u stranci nema ni liberalizma, ni demokratije. Prvi je stranku napustio član predsedništva Mile Korićanac, koji je Jovanovića nazvao „malim Staljinom". Bivši direktor BIA Goran Petrović, koji nikada zvanično nije postao član LDP, napustio je Jovanovića uz optužbe da je „bitanga, lopov, prevarant". Istoričar Nikola Samardžić istupio je 2008. jer je bio potpuno razočaran izbornim rezultatom, Biljana Srbljanović, bivši LDP-ov kandidat za gradonačelnika Beograda, žalila se da ju je LDP izbrisao. Prošle godine Slobodan Maraš izašao je iz LDP jer je „stranci dao sve što je mogao", a kasnije prešao u G17.


Otišli ili se povukli... Vesna Pešić, Branislav Lečić, Biljana Srbljanović i Goran Petrović

U LDP kažu da su uvek poštovali svaku razliku, ali da ne popuštaju onima koji su vrlo raspoloženi da javno kritikuju druge, a naježe se čim neko kritikuje njih same ili ih pobedi u političkom duelu, i da je takvo ponašanje jednako neprihvatljivo i u obdaništu i u politici.

- Niko nikada nije sprečen da nešto osmisli, počne i uradi u LDP-u. Naprotiv - kaže Bojan Đurić, poslanik LDP-a. - Ovo je jedina stranka koja ne izbacuje i nema blanko ostavke, prva partija koja će direktno birati predsednika. To što smo liberalni znači da svi imaju istu šansu, a ne da bilo ko ima pravo da kada ostane u manjini baci kamen na većinu koja drugačije misli. Oni koji nemaju snage ili nisu navikli da razumno i zrelo prihvate činjenicu da nisu uspeli da se izbore za većinsku podršku u svojoj stranci, nemaju šta da traže u politici. Zato su iz nje i nestali oni koji se tako ponašaju - kaže Đurić.

Organizacije prijatelja
Neven Cvetićanin sa Instituta za društvene nauke kaže da je razlog za tako oštra razilaženja to što se politika shvata kao privatna delatnost, a stranke kao organizacije prijatelja.

- Dok su prijatelji, stranka funkcioniše, kada se posvađaju, onda ne mogu da sede zajedno ni u poslaničkoj klupi. Setite se kako su pucala radikalska kumstva. Imali smo i nesvakidašnji slučaj da je predsednik G17 Miroljub Labus napustio stranku. DS je izrodio nekoliko stranaka. Naša politička kultura je takva da niko ne podnosi da bude opozicija unutar stranke, a čelnici stranaka ne umeju da kanališu tu različitost - kaže Cvetićanin.

Politički analitičar Branko Radun kaže da je LDP samo primer koji pokazuje koliko su stranke autoritarne. On ističe da kod LDP to dolazi do izražaja zato što je mala stranka u kojoj funkcioneri koji odlaze nemaju veću političku težinu.

- Slučaj Vesne Pešić je specifičan, pošto ima status „starog asa", pa su joj dozvoljavali da solira. Ali, ni to nije moglo doveka. Stranke ne dozvoljavaju da se u javnosti pojavljuju suprotna mišljenja, jer stranka ima jedno mišljenje. Ona bi isto prošla u bilo kojoj stranci - kaže Radun.

LDP: Srbija na ivici kolapsa

BEOGRAD - Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je danas da svi ekonomski i politički parametri pokazuju da je politička kriza dovela Srbiju na samu ivicu kolapsa i zatražio dijalog u parlamentu o potrebama građana koji ne mogu da žive od čekanja izbore.

- Sada je i onima koji u to nisu verovali pre nekoliko godina jasno da je ovo ekonomski, politički i moralno uništeno društvo. Ne može država da traži od poslodavaca da samo oni plate i povećanje cene rada i troškove poreza po tom osnovu - konstatovao je Jovanović.

Prema njegovoj oceni, država pokušava svaki trošak da fakturiše već ugroženom privatnom sektoru, tako što onemogućava dogovor o minimalnoj ceni rada.

Jovanović smatra da je nekorektno da država želi da ostvari dodatni profit u situaciji kada druga dva socijalna partnera, radnici i poslodavci, godinama trpe samo gubitke.

- Umesto da poreski rastereti sve zarade do nivoa prosečne plate, kao što predlaže LDP i tako smanji praksu prijavljivanja radnika na minimalac, država želi dodatno da zaradi u trenucima krize - smatra Jovanović.

- Radnici su prevareni i dovedeni u situaciju da jedva opstaju u zemlji u kojoj im vlast nudi jeftinu demagogiju, tražeći rešenja u večitom održavanju u životu javnih
preduzeća koja su u dugovima od pet milijardi evra - navodi se u izjavi lidera LDP.

On je podsetio da Srbija ima najveću inflaciju u Evropi, sve veću stopu nezaposlenosti, više od 700.000 ljudi koji preživljavaju ispod granice siromaštva, a zaduženje po glavi stanovnika godišnje raste za 250 evra.

Zbog toga LDP još jednom traži dijalog u parlamentu, u svim institucijama, o tome kako će se servisirati potrebe i prava građana, koji ne mogu da žive od čekanja izbora.

Izvor: Blic

Шта да се ради, кад нам је земља пуна кепеца...

Problem sa Čedom i njegovim pričama je što pet minuta prepisuje mene a pet minuta Klićolinu a to zajedno ispadne jedan kermes bez smisla. 

НЕБОЈША БАКАРЕЦ:
АРИЈЕВСКИ НАДЧОВЕК ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ

Нико до данас није поднео представку против Чедомира Јовановића поверенику за заштиту равноправности. Очигледно је да ћу то морати да учиним сам

СЛУЧАЈ ПРВИ Двадесет другог марта ове године пукла је маска Чедомира Јовановића и он се показао у правом светлу. Основано претпостављам да се његова изјава може окарактерисати као као увредљива, расистичка, екстремистичка, дискриминаторска и омаловажавајућа. Јовановић је на седници Скупштине Србије, која се директно преноси на другом програму РТС, изјавио: "И шта ради наш министар спољних послова, осим што има тако пуно разумевања за сусрете са канибалима по Африци?". Јовановић се увредљиво изражава и омаловажава становнике целог једног континента - Африканце, називајући их канибалима (људождерима), особама које прождиру друге људе (канибали крше један од основних табуа људске врсте). Африка је иначе други по величини континент и други по броју становника (више од 900 милиона). Канибализма у Африци одавно нема. Према Википедији, данас се људождерство као појава се може срести само код неколико племена у Меланезији, тачније у Папуи, Новој Гвинеји. Изјава Чедомира Јовановића је изазвала протест афричких држава, које су надлежном министарству поднеле заједнички оштар демарш у коме, између осталог стоји:"Изјаве лидера ове странке, који је при томе члан парламента, озбиљне су, расистичке и вређају државе и народе који су, упркос јаким притисцима, свесрдно подржали Србију (...)". У демаршу се указује на то „да нису реаговали председништво, влада и политичке странке, па чак ни организација или комисија које се боре против расне дискриминације". 1) Исти извор цитира и државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена, који позива надлежне органе (тужилаштво) да провере има ли елемената кривичног дела. Крајем марта, потрпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић, саопштава да тужилаштво није пронашло елементе кривичног дела у изјави Чедомира Јовановића. 2) 

Тврдим да кривично дело постоји. О томе касније. Јовановића је аболирала цела „Друга Србија" и „борци за људска права", који иначе вриште и спремни су на линч у много бенигнијим случајевима. Сви они су или ћутали или подржали Јовановића (изузев Весне Пешић). 

Није се огласио ни самостални државни орган, надлежан за ову област - повереник за заштиту равноправности, што је потпуни скандал. Ова институција служи да би спроводила Закон о забрани дискриминације. Очигледно је да за америчког клијента Чедомира Јовановића не важе исти стандарди као за остале грађане. Као важан амерички слуга, он је тефлонски заштићен, чак и за сопствено расистичко и дискриминаторско понашање. Дакле, повереница за заштиту равноправности, докторка правних наука и професор универзитета у Нишу Невена Петрушић је одлучила да не обавља свој посао, да зажмури на оба ока и да не штити у овом случају многоструко повређени Закон о забрани дискриминације. Иначе, ову особу на овај положај је поставила Демократска странка, односно посланичка група ЗЕС. Само нереаговање у овом случају је довољан разлог за разрешење Невене Петрушић.

СЛУЧАЈ ДРУГИ Деветнаестог априла ове године, опет је пукла фасада иза које се скрива „либерални" Јовановић, где се, као и у првом случају, показао у правом светлу. Он је у емисији „Кажипрст" Радија и Телевизије Б92 изјавио: "Имам утисак да у Србији постоје две крајности. Једна која онако са стране посматра све као 'Фарму', само више нема кепеца, него је сад тамо Томислав Николић". 3)

И ова изјава се може схватити као увредљива, екстремистичка, дискриминаторска и омаловажавајућа. У овом случају Јовановић вређа и омаловажава тзв. „мале људе", односно особе оболеле од ахондроплазије, називајући их увредљивим и омаловажавајућим изразом „кепеци" (колико сам успео да установим, ради се о изразу који представља турцизам). На питања новинара листа „Ало" овим поводом Јовановић је изнервирано тврдио да не зна о чему се ради и да га опет нису добро разумели као и у првом случају (види извор „Ало"). Ради се о томе да је у једном риалитију гостовао Милан Граховац, председник Покрета малих људи Србије и да је неколико дана пре Јовановићеве изјаве о „кепецима" Граховац избачен по процедури тог риалитија. То је Јовановић очигледно знао, па је и дао изјаву коју сам цитирао. 

Граховац, иначе освајач златне медаље на Светским играма малих људи, је овим поводом револтирано изјавио: „Никоме не дозвољавам да особе ниског раста изврће руглу. За господина који се представља као велики заштитник људских права и демократије ова изјава је апсолутно недемократска и противна европским начелима о људским правима и слободама. То што нас је назвао кепецима говори о њему самом, његовим капацитетима, тенденциозности, дволичности и малициозности и даје нам повода да размишљамо о тужби против њега. Подсећам га да у Србији постоји Закон о забрани дискриминације" (исти извор). Као што видите, и овај човек потврђује оно што говорим.

СЛУЧАЈ ТРЕЋИ Опште је познато да припадници „Друге Србије", ЛДП и Чедомир Јовановић већ дуго шире дискриминаторске ставове, предрасуде и стереотипе о ДСС и Војиславу Коштуници. У суштини, ти ставови приказују ДСС и Коштуницу као друштвене парије, као прокажену групу, као непријатеље српског друштва. И то чине јавно, са свих медијских и друштвених говорница. И све то што раде овим поводом не наилази на било какву осуду, као ни у случају „малих људи", који је потпуно заташкан, док су унатрашња реаговања поводом првог случаја који сам навео била екстремно блага. Овај трећи случај, који је „трајно поступање", нећу због обимности случаја и чињенице да се ради и о политичкој борби, разматрати у светлу кршења Устава и Закона, а они се свакако и у овом случају крше.

УСТАВ И ЗАКОН Да видимо шта кажу Устав и Закон о забрани дискриминације, поводом поступања Чедомира Јовановића, тј. поводом његових расистичких и дискриминаторских изјава.


Устав Републике Србије (Забрана дискриминације):


Члан 21

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.

Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.


Забрана изазивања расне, националне и верске мржње

Члан 49.

Забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.

Чедомир Јовановић је повредио члан 21. Устава јер је својим двема изјавама пропагирао дискриминацију становника Африке (назвавши их увредљиво канибалима) и „малих људи" (назвавши их увредљиво кепецима). Становнике Африке је дискриминисао на основу расних и културних предрасуда. Мале људе је дискриминисао на основу физичког инвалидитета.

Повредио је и члан 49. Устава јер је назвавши становнике Африке канибалима, изазивао расну и верску мржњу, с обзиром да већина становника Африке припада негроидној раси а да је око 45 одсто становника Африке исламске вероисповести. Такође, овај члан Устава је повредио изазивањем „друге неравноправности, мржње и нетрпељивости" против „малих људи" назвавши их кепецима.

Тужилаштво је намерно превидело ове чињенице када је разматрало овај случај.

У Закону о забрани дискриминације стоји:

1) изрази „дискриминација" и „дискриминаторско поступање" означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства);


Начело једнакости

Члан 4.

Сви су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства. Свако је дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.


Облици дискриминације

Члан 5.

Облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање.


Непосредна дискриминација

Члан 6.

Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.


Удруживање ради вршења дискриминације

Члан 10.

Забрањено је удруживање ради вршења дискриминације, односно деловање организација или група које је усмерено на кршење уставом, правилима међународног права и законом зајамчених слобода и права или на изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или нетрпељивости.


Говор мржње

Члан 11.

Забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.


Узнемиравање и понижавајуће поступање

Члан 12.

Забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.


Тешки облици дискриминације

Члан 13.

Тешки облици дискриминације су:


1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета;

2. пропагирање или вршење дискриминације од стране органа јавне власти и у поступцима пред органима јавне власти;

3. пропагирање дискриминације путем јавних гласила;

4. ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање;

5. дискриминација лица по основу два или више личних својстава (вишеструка или укрштена дискриминација);

6. дискриминација која је извршена више пута (поновљена дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица;


Дискриминација особа са инвалидитетом

Члан 26.

Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Повереница за заштиту равноправности је сама морала покренути поступак против Чедомира Јовановића јер је вишеструко повредио Закон о забрани дискриминације.

Прво, очигледно је да се у оба случаја ради о „дискриминацији" и „дискриминаторском поступању" како се ови изрази дефинишу на почетку Закона.

Друго, у оба случаја крше се Начело једнакости и Члан 4. Закона, јер Јовановић становнике Африке и „мале људе", ставља у неједнак положај у односу на остале с обзиром на лична својства која им приписује (канибали и кепеци). Овај члан се крши јер Јовановић не поштује начело једнакости и забрану дискриминације.

Треће, Јовановић је повредио и Члан 5. Закона јер његове изјаве представљају говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање према становницима Африке и „малим људима".

Четврто, Јовановић је повредио и Члан 6. Закона, јер је починио акт „непосредне дискриминације", стављајући становнике Африке и „мале људе" у „неповољнији положај" „или би могли бити стављени у неповољнији положај, изјавама Јовановића.

Пето, Чедомир Јовановић и ЛДП су повредили Члан 10. Закона „Удруживање ради вршења дискриминације" јер је Јовановић наступао као шеф посланичке групе и као председник ЛДП у оба случаја.

Шесто, Јовановић је у оба случаја, повредио Члан 11. Закона „Говор мржње", који јасно забрањује изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

Седмо, Јовановић је повредио Члан 12. Закона „Узнемиравање и понижавајуће поступање" јер је узнемирио, понизио, и повредио достојанство становника Африке и „малих људи" на основу својстава која им је приписао својим увредљивим изјавама. И тиме је створио страх и непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Осмо, Чедомир Јовановић је починио „Тешке облике дискриминације" и повредио Члан 13. Закона и то по тачки 1, тачки 2. (посланик у Скупштини), тачки 3. (тв пренос) и тачки 6. (поновљена и продужена дискриминација).

Девето, Чедомир Јовановић је у случају „малих људи" повредио Члан 26. „Дискриминација особа са инвалидитетом" јер је особе, које су углавном оболеле од ахондроплазије, увредљиво назвао кепецима.

Видимо да је Чедомир Јовановић  повредио два члана Устава Републике Србије и чак осам чланова Закона о забрани дискриминације. Видимо да је Јовановић поступио дискриминаторски, да је практиковао говор мржње, да је ширио расну и верску мржњу, да је погазио начело једнакости, да је понизио становнике Африке и „мале људе" и да је нашао оправдање, у оба случаја, у томе како није исправно схваћен и како се ради о злонамерним подметачинама. И извињење у првом случају је дао уз сва правдања да се ради о „неопрезној употреби појединих израза" (канибал).

Нико до данас није поднео представку Поверенику за заштиту равноправности поводом ова два случаја. Очигледно је да ћу то морати да учиним сам.

Могли би поставити питање да ли се у прва два случаја ради о „случајним омашкама" Јовановића. И да су у питању само та два случаја, тешко бисмо могли дати потврдан одговор. Међутим како постоји и трећи случај, који представља трајну и намерну радњу, сасвим је јасно да се ни у прва два случаја не може радити о „случајним омашкама" или „несмотрености", већ о дијаболичном лику, о личности која се вешто и лажно представља у јавности као либерални, толерантни и модерни политичар широких назора. Као што видимо ради се о особи која већ деценију сатанизује једну групу људи - ДСС - и једну личност - Коштуницу - само зато што другачије мисле него он и његови амерички и остали покровитељи. Као што видимо, ради се о човеку који вређа и шири предрасуде о становницима Африке и о тзв."малим људима". Једноставно, ради се о особи која систематски дискриминише друге и која је екстремно нетолерантна. 

ПРИЈАТЕЉИ БИВШИ О томе сведоче и разлази у ЛДП, односно све оне познате особе које су напустиле ЛДП. У готово свим случајевима као разлог за одлазак из ЛДП се наводи неслагање са Чедомиром Јовановићем и сви се критички осврћу на профил његове личности.

До сада су ЛДП напустили: Весна Пешић, Биљана Србљановић, Никола Самарджић, Бранислав Лечић, Горан Петровић, Слободан Мараш, данас покојни Миле Корићанац и многи други. Такође покојни Владан Батић је напустио посланички клуб ЛДП. Уз то, чланови Политичког савета ЛДП више нису ни: Бранко Димитријевић, Јадранка Јелинчић, Јасна Шакота, Мирослав Прокопијевић, Миша Шаховић, Србијанка Турајлић, Владимир Тодорић и Зоран Пурешевић. Многи од њих више нису чланови ЛДП.

Весна Пешић је напустила посланички клуб ЛДП и поднела оставку на место председнице Политичког савета ЛДП. Тада је рекла: „Подносим оставку на место председнице Политичког савета ЛДП због неслагања са изјавом коју је Чедомир Јовановић изнео у Скупштини Србије, у форми посланичког питања, 22. марта 2011". Пре тога је из истог разлога напустила посланички клуб ЛДП. 4)

Биљана Србљановић је приликом растанка рекла да су је скрајнули и маргинализовали. „Стално сам добијала уверења да странку не финансира ниједан тајкун, али временом сам дошла до сазнања да свако има своју цену". 5)

Напустивши ЛДП, историчар Никола Самарджић је у свом тексту „Ускоци и хајдуци" био веома убитачан. Навео је: „Једину политичку фрустрацију коју сам икад осећао, био је састав првих редова ГО Демократске странке. Нјихов дефицит у односу на остале партије само је морални. И у првом реду ГО ЛДП половина су били муцави, сумњиви и смутљиви кретени.Из ЛДП сам утекао кад је постало сасвим очигледно да је прави председник те странке, уместо њеног лидера, један од тајкуна из еспеесовско-јуловско-шешељевске епохе и администрације, а право председништво труст лопова из Инсајдера". 6) 

Горан Петровић, бивши шеф СДБ, је приликом одласка из ЛДП био најоштрији према Јовановићу: „Неколико месеци, готово свакодневно, био сам у прилици да се уверим да је Чедомир Јовановић једна обична битанга, патолошки, болесни преварант, лопов, лажов и хохштаплер!". 7) 

Има ли уверљивијих доказа о лику Чедомира Јовановића од речи његових бивших сарадника.

Осврнимо се сада, после свега што је наведено о профилу Јовановића, и погледајмо може ли нас то навести на неке закључке.

Дакле, установили смо да Јовановићу нису стране расистичке и дискриминаторске изјаве, говор мржње, омаловажавање хендикепираних, ширење предрасуда и стереотипа. При томе, имајмо у виду да ЛДП личи на једну екстремистичку секту, секту агресивних и нетолератних. Сетимо се да данас Чедомир Јовановић у свом понашању и појавности тежи „савршенству". Он држи моралне придике свима, с висока, а из навода бивших сарадника и, уосталом по целом утиску који оставља ЛДП, види се да је он последњи који може да говори о моралу. Али, појавно, у медијима, у јавним наступима Јовановић је „савршено" дизајниран. Више појавом, а мање речима. Јовановић је витак, висок између 185 и 190, складно грађен. Редовно тренира и вежба, што је за похвалу. Од када је председник ЛДП, његов стајлинг је готово идеалан. Савршено је ошишан, избријан, изманикиран, издепилиран. Никада не греши у облачењу и просто одаје утисак савршене Барби фигуре - Кена. Или, још приближније, труди се да се представи као „надчовек" (üберменсцх). Онда је разумљиво да један такав „надчовек" не може гајити симпатије према становницима Африке и оболелима од ахондроплазије, које су нацисти сматрали „подљудима" (унтерменсцх). Не могу да се отмем утиску да би Јовановићу савршено стајала једна црна униформа, са црним кожним мантилом, црвеним детаљима, чизмама и капом. Просто се намеће утисак да је склон опсесивној уредности и чистоћи, како личној, тако претпостављам и у свом дому. Када то спојимо са одбојношћу испољеном према становницима Африке и „малим људима", који су све само не „савршени", и са предрасудама и стереотипима које Јовановић показује према њима, можемо се запитати не гаји ли он ту исту одбојност према осталим групама које су предмет предрасуда и које су у овом или оном тренутку прокажене, према Јеврејима, Ромима, инвалидима, и свим осталим групама хендикепираних особа? На основу онога што знамо, барем у прва два наведена случаја, одговор је потврдан. Идући даље, можемо закључити да нас све то неодољиво подсећа на добро познате историјске појаве.

Прво нам на памет мора пасти еугеника - лажна наука коју је формулисао и чијим се оснивачем сматра Френсис Галтон. Овај социјални покрет а псеудонаука је у највећем замаху био почетком 20. века. После Другог светског рата и искуства са нацизмом, који је пригрлио еугенику, она је напуштена. Наводни циљ еугенике је био да побољша људско наслеђе промовисањем репродукције „супериорних" и сузбијањем репродукције „инфериорних". Данас је опште познато да је еугеника била немилосрдни покрет који је својевремено угрозио и повредио људска права милиона људи, пре свега у САД и Британији, а на крају и у нацистичкој Немачкој. Практиковање еугенике на почетку века у САД и Британији је подразумевало идентификацију и класификацију појединаца и породица, поглавито сиромашних, ментално оболелих, слепих, глувих, развојно осујећених итд., али и целих етничких група, попут Јевреја и Рома - као „дегенерисаних" и „неподобних". Подразумевало је сегрегацију и затварање таквих појединаца и група, стерилизацију, еутаназију и на крају у нацистичкој Немачкој, масовно истребљење. Еугенику су подржавали Черчил, Рузвелт, Шо и многи други. Ипак, деценијама касније, најзлогласнији и најревноснији проповедник и практичар еугенике је био Адолф Хитлер са следбеницима. Нацисти су у своју законску регулативу укључили све поставке еугенике и применили те законе. Резултат се зове геноцид.

Да ли је Јовановић баш на том путу еугеничара и да ли су његови ставови слични, тешко је рећи. Елемената за ту тврдњу има. Уосталом, данас знамо да је Хитлер био, да употребим речи Горана Петровића, „битанга, патолошки, болесни преварант, лопов, лажов и хохштаплер".

http://standard.rs/vesti/36-politika/7155-neboja-bakarec-arijevski-nadovek-edomir-jovanovi-.html

Jovanović: Ljudi razočarano beže od politike

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da su mnogi danas u Srbiji razočarani i da beže od politike, pa su nam zato neophodni precizno definisani politički potezi i ciljevi.

Nedavnim štrajkom glađu i žeđu lider naprednjaka Tomislav Nikolić "uspeo je da vrati Srbiju, u političkom smislu, u kameno doba", rekao je Jovanović novosadskom "Dnevniku".

 On je dodao da je time politički život u našoj zemlji "razoren, a ljudi vraćeni u stranačke rovove ili oterani od politike koja im se dodatno zgadila".

 Napominjući da je zbog toga sad važan razvoj LDP-a, kao alternative dvema neuspešnim strankama (DS i SNS), Jovanović je istakao da je stranka koju predvodi "politički izraz potreba i onog velikog broja ljudi koji je 2008. godine podržao DS, verujući da je ona siguran izbor onima koji su za reforme i evropeizaciju".

 "Umesto ubijanja politike, treba nam preokret i konkretne mere afirmacije malog i srednjeg biznisa, poreska rasterećenja, modernizacija obrazovanja...", ocenio je Jovanović za "Dnevnik".

Izvor: Mondo

Ljudima se zbog ovih likova smucila politika,




a ne zbog toga sto neko strajkuje gladju 

Jovanović: Izbora nema pre 11. marta

Ne raspisuju se izbori kada neki samoproglašeni lider opozicije legne u krevet, ne jede i ne pije i hoće izbore, izjavio je lider LDP-a Čedomir Jovanović gostujući na jagodinskoj TV "Palma plus".

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je u Jagodini da su izbori najozbiljniji posao koji jedna nacija radi u četiri godine i da na izbore treba ići kada se za to steknu zakonom propisani uslovi.

 On je istakao da se "izbori mogu održati najranije 11.marta 2012. godine".

 "Tako se radi u svim normalnim zemljama, a ne kada neki samoproglašeni lider opozicije legne u krevet, ne jede i ne pije hoće izbore - kakva je to zemlja, valjda postoji neki red", rekao je Jovanović učestvujući kasno sinoć u emisiji jagodinske televizije "Palma plus".

 Priče da li će biti prvo lokalni, pa parlamentarni izbori su "marifetluci, to je zloupotreba političkog sistema i to nije normalno", ocenio je Jovanović.

 "Što se tiče LDP, nisam naivan da očekujem od Tomislava Nikolića da uradi posao koji nije mogao da uradi Boris Tadić, niti imam pravo da kažem da će Tadić nešto uraditi što nije uradio za proteklih osam godina i gde je bio neuspešan", rekao je Jovanović.

 "Zato od građana tražim podršku za nas, jer je svaki naš stav život potvrdio", dodao je on.

 Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Jovanović je istakao da "u Evropu idemo brzinom "požuri polako", idemo tako da nikada ne stignemo".

 "U društvu nismo raščistili u kom pravcu ova zemlja treba da ide", rekao je on i istakao da je "Evropa danas u Srbiji politička tema, ali Evropa ne može biti paravan za čitav niz nedoslednosti, za licemerje, nesposobnost, za svinjarije kojih je prepun naš politički život".

 Vladajuća koalicija očekuje da će građani poverovati da je to, navodno neminovno na putu izgradnje evropskog društva i evrointegaracija, što je pogreška, smatra lider LDP, koji ocenjuje da nama Evropa nije potrebna da bi nas prevaspitavala ili da bi evropski komesari više brinuli o nacionalnim interesima Srbije od vlasti Srbije.

 "Centralna tema u Srbiji treba da budu naši interesi, međutim suštinski problem je što mi nemamo nacionalni cilj ni način na koji ćemo ga ostvariti", rekao je Jovanović i ocenio da je "EU sredstvo za promene u našem društvu".

Izvor: Mondo

него...је ли овај нациста одговарао за вређање црнаца,људи ниског раста и за оне педофиле из његове странке што су малтретирали ону децу?

Svi članovi biraju predsednika LDP

Beograd -- Direktni izbori za predsednika Liberalno demokratske partije počeli danas u više od 150 odbora, trajaće do 19. maja, članovi mogu da glasaju i putem interneta.

Time je LDP postao prva stranka u Srbiji koja je sve svoje članove aktivno uključila u stranački izborni proces, navodi se u saopštenju stranke.

Dodaje se da je LDP time još jednom potvrdio "svoj dinamičan karakter i postala deo porodice najotvorenijih partija, jer blizu 40 odsto evropskih parlamentarnih stranaka bira svoje lidere na direktnim izborima".

"Svaki glas za LDP znači glas za brz ulazak u NATO, povezivanje Srbije sa Evropskom unijom, transformaciju naše ekonomije", navodi se u saopštenju.

Izvor: B92