Кокота, када дођу наши, а енергетским споразумом су већ једном ногом у Србији, имаћеш мало времена да преломиш у глави и да се придружиш нашима.
Олакшавајућа околност је та што си пореклом из средине која је вековима традиционално окренута Русији и то је твоја судбоносна идеологија.

А ако завршиш у гулагу, бићеш у повлашћеној групи која најмање ради. 

ZAŠTO PODRŽAVAM ČEDU

Glavni odbor LDP-a, održan prošle subote, podigao je malo prašine na našoj sumornoj političkoj sceni. Ali ubrzo je taj događaj potisnut najavom „čojane revolucije“ u organizaciji Velimira Ilića - Lenjira i Tome Nikolića. Koji su, gle koincidencije i simbolike, za dan D odabrali peti februar. Peti je peti. Svašta iz tog broja može da proiziđe.


Elem, i sa leva i sa desna se zameralo spisku LDP-ovih zvanica. Da je čitao komentare, onaj moj novinar s Marsa mogao bi steći utisak da se u Sava centru okupio neki revolucionarni komitet, a da je Jovo Kapičić pozvan kao komandant nekog budućeg Golog otoka na kome bi Koštunica, što rekao moj drug Oliver, tucao kamen. I moju malenkost je zaskočila radoznala novinarka B92 sa pitanjem da li ja to pristupam LDP-u. Ne može se ovde dalje od tabloidnosti, pa to ti je.

Čeda Jovanović je, po mom mišljenju, u svom govoru izrekao puno tačnih stvari. Te reči nisu baš otišle u prazno, ali bi sve to mnogo uverljivije zvučalo da ih je - u duetu sa Čedom - izgovorio Gospodar Tadić. Zapravo, da je sreće, Tadić bi u tom duetu morao da peva prvi glas. Ali Crven Ban. Pesma koju bi - ako ima na umu program DS-a - morao da peva nikako ne godi uhu legiona aktuelnih i potencijalnih koalicionih partnera i - što je još gore - ogromne mase parazita koji sasvim udobno žive na organizmima koalicionih partnera.

A sve da i Čeda i Gospodar stave prste u uši i zapevaju tu pesmu, slaba vajda. Iz prostog razloga što je ovdašnji politički sistem, sa sve institucijama, koncipiran tako da ide na ruku murdarluku, lopovluku i korupciji. A koncipiran je poodavno. U tom su smislu promene državnih uređenja, ideologija i političkih garnitura potpuno jalov posao. To je, cenjeni publikume, sipanje vode u rešeto. S tim što određena količina „vode“, nakon prolaska kroz rešeto, izađe, da kažemo, „obogaćena“.

Jedina stvar koja bi pomogla da se izađe iz laguma decenijske stagnacije jeste redefinisanje političkog sistema i izgradnja potpuno novih institucija. Ako, međutim, imamo na umu sporost i količinu brljotina vezanih za promenu registarskih tablica na automobilima, onda je prilično jasno da od tog posla neće biti ništa. Što bi svojevremeno rekao Koštuničin haber-sahibija Bulatović: „ne postoji politička volja“. Ili tačnije - političarska volja. Toliko je ovde unosno i udobno biti političar - na vlasti ili u opoziciji, svejedno - da jednostavno nikome iz te privilegovane klase ne pada na pamet da išta menja. Čeda mu tu dođe kao neki postmoderni Don Kihot. I u tome ga treba podržati. Mogao bi i on da nađe svoje udobno mesto na političkoj sceni. Ali ipak govori da je nešto trulo u državi Danskoj. Zbog toga ga ja i podržavam.

http://www.ldp.rs/za%C5%A1to-podr%C5%BEavam-%C4%8Dedu.84.html?newsId=3609

Intervju Jovo Kapičić
JOVO KAPIČIĆ: ČEDA BOLJI OD TITA!
(92)    Utorak, 1. Februar, 2011.| Autor: Saša M. Stajić

Jovanović je izuzetna ličnost, pametan i pošten. A taj Vuk Drašković, taj je bio naš, komunista, njegova porodica je partizanska

BEOGRAD - Jova Kapičića zatekli smo ispred trafike kako kupuje nedeljnik na čijoj je naslovnoj strani njegov unuk Stefan. Ostavio je, ponosan na unuka, sto dinara kusura prodavačici.

Kapičić je poslednjih dana opet u žiži jer je viđen na sednici Glavnog odbora LDP.

Otkud on kod Čede Jovanovića?
- Pravo da vam kažem, ne znam! Zvao me Nenad Prokić veče uoči tog skupa, kaže: "Voleli bismo da dođeš". Pitam ga: "A s kim ću ja tamo kad nikog ne znam, biću kao izgubljena ovca u šumi", a on mi kaže: "Poslaćemo nekog po tebe". I poslaše advokata Radeta Terzića.

Kako ste se proveli?
- Super! Prišlo mi je na desetine ljudi da se pozdravi sa mnom, mada ja ne znam ko su oni.

Šta vas je privuklo da odete baš kod Čede?
- To je izuzetna ličnost, pametan i pošten. Ne može pametan čovek da bude pokvaren. Ono o čemu je pričao napamet, bez koncepta, to ja ne bih znao ni da pročitam! Čast mi je što sam ga upoznao, poljubili smo se tri puta, kao deda i unuk. U pravu je Čeda - Srbija truli! Ako treba, i ja ću da je spasavam, i to sa onima s kojima se ne slažem!

Kao, na primer, sa SPO?
- Ma, i s njima! Oni bacaju drvlje i kamenje na mene, kao da sam najveći zločinac koga je ova zemlja dala! Ja sam, po njima, arhizločinac! Ubijao na Golom otoku, ubijao četnike, ubijao Nemce... Jesam ubijao Nemce, ali ne kao pokvarenjak, s leđa, nego na bojnom polju!

Šta vam Čeda kaže za taj Goli otok?
- Ja sam na Golom otoku tri puta bio! Jesam vladao silom, Državna bezbednost je sila! Ali ne nasilje, već sila! Čeda je govornik kakvog nikad nismo imali!
Bolji i od Tita, Đinđića, Draškovića...
- Bolji! Đinđić je vremenom naučio pametno da govori, a Drašković odlično priča, ali bezveze. On je na krivoj liniji.


U SPO kažu da su zločini materija koju odlično poznajete?
- Sramota je to što je napisao taj Draškovićev zamenik! Ako ništa drugo, treba da broji moje godine! Ja sam zločinac, a onaj Mladić, što je pobio onolike hiljade ljudi u Srebrenici, on je heroj?! Nemam ja protiv tog Draškovića ništa, poljubio sam se s njim jednom u njegovoj kancelariji. Drašković je bio naš čovek, komunista, iz partizanske porodice. Ugledan čovek, ali je postao nešto drugo. Ako si promenio dlaku, nemoj ćud da menjaš.

Draškovićevoj stranci izgleda najviše smeta vaša rečenica: "Spavam mirno kao beba, uprkos Golom otoku"?
- Naravno da spavam kao beba! Nisam ja pravio zločine, već njihovi četnici! Poklali su 4.000 ljudi na Sutjesci! Draškovićevi partneri, starija generacija! Svi su u Srbiji strahovali od njihovog "Z"?

Šta je "Z"?
- Zakolji! Možda su četnici hteli da izigraju nemačkog okupatora, pa da dođu na vlast, ali su u praksi pobili toliki narod.

Pobili su i partizani posle Drugog svetskog rata, ali o tome niko nije smeo da zucne?
- Možda je bilo nekih siledžija, ne kažem da nije. To su bili idioti neki, ludi ljudi. Ali nije partizanski metod bio nasilje nad svojim narodom.

Šta kažete na pokušaje da se izjednače partizanska i četnička borba?
- Pomirenja idejnog ne može biti! Fizičko pomirenje - da. Što da moj unuk ne uzme ćerku jednog četnika? Nemam ništa protiv da četniku platim kafu u kafani, ali ne smeju se zaboraviti njihovi zločini. Istorija će da im sudi.
I vi biste mogli svašta nešto da kažete iz te istorije. Recimo, o mestu na kojem je sahranjen Draža Mihailović.
- Nećete to čuti od mene! Čak i da znam, ne bih rekao. Draža je pojava, ne čovek, pojava koja znači strašnu izdaju srpskog naroda!

Deset godina posle rata bili ste u vrhu Udbe, od 1946. do 1956.
- Znam mnogo, ali neću da pričam, zbog dece svih tih agenata Udbe.

Ima li udbaša među sadašnjim političarima?
- Nego šta nego da ima! Ima ih i u vlasti i u opoziciji.

Nemate mnogo lepih reči ni za crkvu, za koju tvrdite da je pošast?
- Crkva je negativan faktor. Umesto da stane na čelo borbe za čistu, novu, mladu Srbiju, oni ništa ne preduzimaju. Crkva koja nije na čelu pokreta koji bi Srbiju vratio na staze slavne prošlosti nija nikakva crkva. Šta će meni crkva, da se molim izmišljenim bogovima?

Kajete li se zbog nečega?
- Žao mi je što je Ranković prošao tako kako je prošao. Voleo sam ga kao oca. Duboko žalim i zbog Informbiroa. Veliki broj ljudi je na pravdi boga bio poslat na Goli otok. Ali, većina je tamo bila kao "peta kolona", da bi bili prevaspitani.

Da ste u prilici, da li biste opet činili isto?
- Ništa ne bih menjao. Hvala Srbiji, hvala Crnoj Gori, hvala lažovima što me blate. Ne treba meni Čeda da me hvali, ni Drašković da me napada. Čekam kad ću da umrem svaki dan.

Poginuo bih za Srbiju, ali sam Crnogorac!

* Kako vi sebe doživljavate, kao Srbina ili Crnogorca?
- Državljanin sam Srbije, poginuo bih za nju! Ali, ja sam Crnogorac, grobovi mojih roditelja su dole u Crnoj Gori, tamo ću i ja biti sahranjen.
Zašto onda kažete da je NATO zasluženo bombardovao Srbiju?
- Zato što je razorila Jugoslaviju! Trista hiljada mrtvih smo dali za Titovu Jugoslaviju, koju su iz sitnih interesa razbili mali Milošević i njegove kolege iz ostalih republika.

Kosovo (ni)je srpsko

* Da li je Kosovo srpsko?
- Kosovo je kosovsko, ali može da živi u Srbiji. Oni su tamo došli pre Srba. Što se nisu digli za vreme Tita? U njegovo vreme nisu cepali drva i nosili smeće, kasnije su to postali s Miloševićem.
Šta sada, treba li pregovarati s Tačijem posle Martijevog izveštaja?
- Spalio bih čoveka koji bi trgovao organima! Ja sam opasan ratnik bio, heroj, nisam babica! Ali, i taj Marti sad kaže da nije Tači, neko neki drugi.

Šveđanke mi došle glave

*Malo je poznato zbog čega ste zglajznuli.
- Zbog Šveđanki! Bio sam ambasador u Švedskoj od 1960. Opozvali su me po kazni, jer sam jurio ženske. A ko ne bi jurio onakve žene, najlepši svet ženski na planeti! To su mi uzeli kao zločin. Kaznili su me Koča Popović, Krsto Popivoda i Centralni komitet poslednjom opomenom pred isključenje iz partije. Ima toga u arhivi CK, pomoćnik sekretara za informacije, nula u vladi! Niti te ko zove, niti te ko pita za nešto. Kasnije sam u penziju otišao kao član Saveta federacije.

Snajka Miranda je divna!

* Najradije pričate o unuku.
- Volim Stefana više nego sebe! Odleteo je za Los Anđeles, tamo radi nešto, snima...
Kako vam se dopada buduća snajka Miranda?
- Divna žena, divna osoba! Izabrao je Stefan dobro.
Kako podnosite ovu hladnoću?
- Nikako! Ali, kao nekom ko je bio u koloni na Igmanskom maršu na -42, ovo je ipak sitnica (smeh).

Koštunica je reakcija!

* Boris Tadić?
- Izuzetan gospodin i poštovan čovek. Želi dobro, ali nije vođa, nema čvrstu ruku.
* Ivica Dačić?
- Ni za, ni protiv. Došao je tu da bi se formirala vlada.
* Mlađan Dinkić?
- Ne bih voleo s njim da sarađujem.
* Toma Nikolić?
- Pametan čovek koji zna kako prići narodu. Da li će uspeti, videćemo.
* Vojislav Koštunica?
- Reakcija! Stalno se busa u prsa: "Mi smo Srbi!" Pa šta ako smo Srbi? Mali smo mi za Evropu, ali bez nje ne možemo, a to Koštunica ne vidi.
* Tito?
- Veličanstvo koje ova zemlja više nikad neće videti.

Ko je ovaj čovek

* rođen 1919. u italijanskom gradu Gaeti, gde je bila baza izbegle crnogorske kraljevske vojske
* otac Milo bio profesor bogoslovije i crnogorski komita
* odrastao na Cetinju, u šestom razredu isključen zbog štrajka gimnazijalaca
* studirao medicinu četiri semestra, u partiju primljen 1934.
* dve godine se zabavljao s Davorjankom Paunović, kasnije Titovom nevenčanom ženom
* 1942. među prvima upao među nekoliko stotina četnika, zbog čega je dobio orden od Tita
* kao general Udbe 1946. koordinisao hapšenje Draže Mihailovića
* kao Rankovićev zamenik u Udbi bio zadužen za Goli otok
* bio ambasador u Mađarskoj i Švedskoj
* sin Dragan košarkaška je legenda Zvezde, a unuk Stefan glumac na privremenom radu u Holivudu

Vesti: intervju, čeda jovanović, tito, kurir, Jovo Kapičić

http://www.kurir-info.rs/vesti/jovo-kapicic-ceda-bolji-od-tita-72662.php